Postoji veliki rizik da bi Saudijska Arabija i UAE mogli početi prihvatati lokalne valute za naftu i odbaciti američki dolar.

Watcher.Guru piše da je nova misija BRICS-a da okonča globalno oslanjanje na američki dolar i promoviše lokalne valute u svetskoj trgovini. Stoga su velike šanse da bi Saudijska Arabija mogla razmotriti prihvatanje lokalnih valuta kao plaćanja za naftu kako bi smanjila svoju zavisnost od američkog dolara.

BRICS želi da kontroliše tržišta nafte, a uvođenje Saudijske Arabije bio je najbolji izbor. Watcher.guru u tekstu naglašava šta bi se moglo dogoditi s američkim dolarom ako Saudijska Arabija prihvati lokalne valute za podmirenje plaćanja nafte i gasa.

Pre svega, slabljenje američkog dolara bi počelo ako bi Saudijska Arabija prihvatila lokalne valute za trgovinu naftom. Ako Saudijska Arabija zahteva da druge zemlje plaćaju samo u lokalnim valutama, onda bi potražnja za američkim dolarom drastično opala. Ovaj potez bi mogao dovesti do toga da se dolar suoči sa depresijacijom na međunarodnom deviznom i deviznom tržištu. Slab dolar bi poskupio uvezenu robu u Sjedinjenim Državama i potencijalno bi uticao na ukupnu američku ekonomiju.

Drugo, druge zemlje će početi da diversifikuju svoje rezerve i akumuliraju druge valute osim američkog dolara. Razvoj tih događaja bi povećao potražnju za drugim lokalnim valutama i stavio ih u direktnu konkurenciju dolaru. Centralne banke širom sveta će, posljedično, čuvati rezerve svih valuta i roba poput zlata, čime će dolar dodatno opasti.

Treće, i zaključno, Saudijska Arabija možda neće doneti takvu odluku jer je njihova valuta, rijal, vezana upravo za američki dolar. Stoga, ako dolar padne, saudijska ekonomija bi se mogla suočiti s implikacijama koje bi mogle ugroziti bogatstvo i lokalnu valutu kraljevstva.

Izvor:Investitor me
Foto: Pixabay

Чланак Šta će se desiti ako Saudijska Arabija prestane da prihvata dolar za naftu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vode se razgovori o tome da Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati odmah povećaju proizvodnju, što bi moglo da bude objavljeno na današnjem sastanku grupe OPEK+, rekao je za FT jedan diplomata, prenosi Rojters. Grupu OPEK+ čine članice Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici s Rusijom na čelu.

Povećanje proizvodnje koje je planirano za septembar biće prebačeno na jul i avgust, naveo je sagovornik britanskog poslovnog lista.

Da podsetimo, Saudijska Arabija, najveći proizvođač nafte u OPEK-u, ranije je odbijala pozive Vašingtona da poveća pumpanje iznad kvote na koju je, kao članica grupe OPEK+, pristala u okviru sporazuma o postepenom povećanju proizvodnje.

Međutim, sada se Rijad saglasio s predlogom da promeni svoj stav i da poveća proizvodnju kako bi se smirile cene nafte, priklanjajući se zahtevu administracije američkog predsednika Džoa Bajdena.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Saudijska Arabija će povećati proizvodnju nafte ako je Rusija smanji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki „Vol Strit Žurnal“ izveštava da bi kineski lider Si Đinping mogao da prihvati poziv da poseti Saudijsku Arabiju u maju, gde bi sa ovim najvećim svetskim proizvođačem nafte mogao da se dogovori da Kina naftu plaća u juanima, umesto u američkim dolarima.

Usred geopolitičkih tenzija koje je izazvao rat u Ukrajini, pri čemu se svet polako opredeljuje za jednu ili drugu stranu, ova vest je izazvala je strah da bi Saudijska Arabija mogla da stane uz Rusiju: Omogućavanje plaćanja nafte u juanima moglo bi pomoći u stvaranju paralelnog sistema za međunarodna plaćanja u kojem kineski juan postaje važan kao i američki dolar. Time bi se omogućilo da Rusija izbegne sankcije, jer bi mogla da koristi i juan. Javno, Kina je ostala neutralna u sukobu, ali se uveliko spekuliše da podržava Rusiju, piše DW.

Skoro četvrtina celokupnog izvoza saudijske nafte ide Kini. A od početka ove godine Saudijci su od Rusije preuzeli vođstvo kao najveći izvoznik nafte toj zemlji.

Da li će Saudijci dozvoliti juan?

Na ovakvu ponudu Saudijske Arabije se do sada gledalo kao na način da se vrši pritisak na zapadne saveznike, ocenjuju stručnjaci. Štaviše, Evropski savet za spoljne poslove je napisao u izveštaju iz 2019. godine da su Saudijci ovo radili i ranije, to jest da su Kinu koristili kao kartu za pregovaranje.

„Samo nekoliko meseci nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija saudijski princ Muhamed Bin Salman putovao je po Aziji kako bi uticao na pitanje uvoza oružja u njegovu zemlju”, navodi se u izveštaju.

Šta je sa pritiskom na Saudijsku Arabiju?

Bilo je pokušaja od strane SAD i Evrope da se pridobije podrška Saudijaca. Američki savetnik za bezbednost Bret Mekgurk je prošle nedelje putovao u tu zemlju, kao i britanski premijer Boris Džonson. Do sada su i evropski i američki zvaničnici pokušavali da nateraju Saudijce da povećaju proizvodnju nafte, kako bi se cena smanjila.

Zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijska Arabija je jedan od retkih proizvođača nafte sa viškom kapaciteta. Ukoliko bi bilo više nafte na tržištu, cene koje su dostigle rekordne visine zbog smetnji u snabdevanju od Rusije, mogle bi da se smanje. Ipak, nije bilo pomena o tome da li su nedavni razgovori sa Saudijcima uključivali i pitanje plaćanja u juanima.

„Čak i ukoliko bi zapadna diplomatija uspela da dobije saudijsku podršku, vlasti ove bliskoistočne zemlje su zabrinute da će njihov region postati manje, a ne više bitan“, kaže za DW Cincija Bijanko, gostujuća saradnica u berlinskom odseku Evropskog saveta za spoljne poslove, ukazujući na sve intenzivnije odnose SAD sa Istočnom Azijom i na težnje da se smanji korišćenje fosilnih goriva.

„Zalivske države veruju da Vašington ima manje da ponudi ali i da raspolaže sa manjim pretnjama u pregovorima“, objasnila je Bijanko u izveštaju objavljenom prošle nedelje, dodajući da odluka ovih bliskoistočnih zemalja da ne stanu na stranu Evrope i SAD po pitanju Rusije, nema toliko veze sa Rusijom.

UAE i Saudijska Arabija ovim pokušavaju da se orijentišu u novonastalom multipolarnom svetu, koristeći pristup finansijskih transakcija radi zaštite nacionalnih interesa, piše Bijanko.

Kakve to ima veze sa Kinom?

Upravo tu nastupa Kina. Odnosi sa Saudijskom Arabijom se produbljuju već nekoliko godina. Saudijci su 2020. bili najveći regionalni trgovinski partner Kine sa uvozom i izvozom u vrednosti od preko 60,6 milijardi evra.

Ove veze su zasnovane najviše na uzajmnoj ekonomskoj koristi i potiču iz kineske inicijative „Pojas i put”, koja ima vrednost od nekoliko triliona dolara. Ovaj trgovinski odnos odgovara i Saudijskoj Arabiji, koja ima sopstveni projekat modernizacije „Vizija 2030″.

Takođe, očigledne su prednosti poslovanja sa zemljom koja će biti dugoročni kupac gasa i nafte, dok evropski klijenti sve više traže solarnu i energiju vetra.

Deo saudijske „Vizije 2030.“ se odnosi i na pripremu u budućnosti kada nafta postane manje važna, a jedan aspekat te pripreme uključuje mogućnost da zemlja služi kao logistički čvor na Bliskom Istoku. Kineski interesi se tu poklapaju, a dve nacije imaju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, iako stručnjaci poput Cincije Bijanko upozoravaju da se dve zemlje ne mogu nazvati saveznicima.

Počinje nova era u odnosima Kine i Bliskog Istoka

Neki analitičari su, pak, sugerisali da počinje nova era u odnosima Kine i Bliskog Istoka. Nedavno je stručni saradnik na Institutu za Bliski Istok sa sedištem u Vašingtonu, Roj Jelinek, primetio da je jedan broj ministara spoljnih poslova iz tog regiona otputovao u Kinu. „Činjenica da u Kinu putuju ministri spoljnih poslova, a ne kolege iz Ministarstva trgovine ili ekonomije sugeriše promenu fokusa“, tvrdi Jelinek u članku objavljenom na Institutu. „Nakon nekoliko godina ekonomskih veza, nedavni događaji su pokazali da je počela nova era sa većim fokusom na geopolitiku“.

To podrazumeva i sve veću vojnu saradnju u kinesko-saudijskim odnosima. Između 2016. I 2020. kineski transfer oružja u Saudijsku Arabiju porastao je za 368 posto, prema nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove. Kina je najpre prodala balističke rakete Saudijcima, a zatim je počela da im pomaže u njihovoj proizvodnji u Saudijskoj Arabiji.

Uz to, Kina prihvata saradnju sa liderima sa kojima Zapad ne želi. Kako su analitičari Evropskog saveta za spoljne poslove objasnili u izveštaju iz 2019. Godine „kineski model autoritarnog kapitalizma fascinira bliskoistočne režime, koji saradnju sa Kinom vide kao dobru priliku da se odupru pritisku Zapada da se sprovedu reforme upravljanja i preuzme odgovornost za ljudska prava”.

Kraj američkog dolara?

Saudijci su predložili plaćanje u juanima još pre četiri godine. Međutim, čak iako se to dogodi, mala je verovatnoća da će to biti od bilo kakvog ozbiljnog uticaja na devizna tržišta u kratkoročnom, pa čak i srednjoročnom periodu, kažu ekonomski stručnjaci. Većina nafte ima cenu u dolarima i proces odvajanja od toga bi bio dug i komplikovan.

Analitičari su, takođe, istakli da čak i kada bi se sva saudijsko-kineska razmena odvijala u juanima, to bi iznosilo samo oko 320 miliona dolara po radnom danu. U isto vreme, sva svetska trgovina u američkim dolarima iznosi oko 6,6 triliona dolara (6 triliona evra) svakog radnog dana.

Dugoročno, pak, postoji strah da bi se mogao pojaviti paralelni globalni sistem razmene stranih valuta, sa kineskim juanom kao alternativom. Indija, navodno, takođe razmatra korišćenje juana za kupovinu nafte od Rusije, kako bi izbegla međunarodne sankcije. Neki analitičari to vide kao način da se Kina zaštiti od dana kada bi eventualno mogla postati žrtva zapadnih sankcija, na način na koji je Rusija trenutno sankcionisana.

Izvor: DW/B92.net

Foto: Pixabay

Чланак Saudijci bi mogli naftu da plaćaju u juanima, umesto u američkim dolarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovih dana babuni su u velikom broju pohodili Meku, Taif i Asir, svete gradove u Saudijskoj Arabiji. Tamošnji ministar za životnu sredinu, vodu i poljoprivredu je naložio da se hitno iz budžeta izdvoje određena sredstva za saniranje štete koju su majmuni napravili u ovim gradovima. Osim materijalne štete koju su izazvali, poput uništavanja zasada, kuća i automobila, babuni su nasrtali i na lokalce.

Oko 65 odsto babuna u Saudijskoj Arabiji živi u divljini. Ostali “stanuju” u gradovima i njihovoj blizini, i veoma su zavisni od hrane koju nalaze u njima. Najčešće se prehranjuju na okolnim farmama, uništavajući voćnjake. Međutim, u poslednje vreme su sve agresivniji, pa se ne libe ni napada na ljude kako bi došli do obroka. U potragu za hranom idu u grupama, tako da nije lako odbraniti se od njih.

Izvor: Gulfnews

Foto: ArtTower, Pixabay

Чланак Invazija majmuna na svete saudijske gradove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, prema pisanju Cumhuriyet-a, u pitanju je “nezvanična blokada”. Saudijske vlasti su navodno od svojih uvoznika tražile da potpišu da neće uvoziti tursku robu. Kako piše turska novina u pitanju je samo neformalni nastavak kampanje za bojkot turskih proizvoda u ovoj zemlji.

Zvanično je pak, za sada, predsednik Privredne komore Saudijske Arabije pozvao na bojkot “svega turskog” i naveo da je “obaveza svakog Saudijca i saudijskih kompanija” prekid veza sa Turskom u sferi investicija i turizma.

Da podsetimo, prošle godine je Saudijska Arabija stopirala uvoz turskog tekstila i hrane kratkog roka trajanja.

I bez toga, Turska se nalazi u velikim ekonomskim problemima – njena lira beleži drastičan pad, u toku je i selidba stranog kapitala a ni turizam ove godine nije uspeo da pokrije bar deo ekonomskih gubitaka.

Foto: Bif

Чланак Pooštrava se trgovinski rat između Saudijske Arabije i Turske се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema zvaničnim prognozama njen BDP će ove godine pasti za 3,2 odsto. Lošu situaciju dodatno potvrđuje i agencija Moody’s koja joj je smanjila kreditni rejting sa stabilnog na negativni.

Zato je saudijski ministar finansija već najavio veliko smanjenje budžetske potrošnje. Mediji nagađaju da bi žrtve nove politike štednje mogli biti skupoceni projekti u raznim delatnostima, od turizma do infrastrukture, koji su deo ambiciozne Vizije 2030. novog kralja. Njihov cilj je bila zapravo diverzifikacija ekonomije ove zemlje, kako ne bi bila zavisna samo od nafte. Ipak, izgleda da joj je upravo nafta presudila.

Чланак Saudijska Arabija plaća veliku cenu za cenovni rat се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izbijanje epidemije korona virusa u Kini početkom januara i radikalne mjere kineske vlade da se spriječi dalje širenje uključivale su i masovno zatvaranje fabrika. Jedna od posljedica je i smanjenje potražnje za naftom, što je za najveće proizvođače nafte bila jako loša vijest. Generalno, nafta je glavni izvor budžetskih prihoda u većini zemalja najvećih proizvođača nafte. Zato svaki pad cijena „crnog zlata“ na svjetskom tržištu direktno utiče i na unutrašnju socijalnu i političku stabilnost ovih država.

Stoga ključni interes država okupljenih u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC) nije maksimalna cijena, već stabilnost cijena. Kako je epidemija korona virusa postala globalni problem, posebno u Evropi i SAD, potražnja za naftom dodatno je pala. Time je stvoren drastičan poremećaj na svjetskom tržištu, gdje je iznenada ponuda daleko nadmašivala potražnju i automatski vodila do pada cijene.

Pošteno, pa ko koga prevari

Pokušaj članica OPEC-a, predvođenih Saudijskom Arabijom da, zajedno sa Rusijom, na sastanku sazvanom 5. marta, postignu dogovor o smanjenju proizvodnje, kako bi se uspostavio balans ponude i potražnje i stabilizovala cijena nafte, neslavno je propao.

Kako to obično biva, đavo leži u detaljima, a svaki pokušaj koji uključuje grupu zemalja da dobrovoljno smanje svoje budžetske prihode odvija se po principu „pošteno, pa ko koga prevari“. Svako želi da se pad cijena zaustavi, ali istovremeno niko ne vjeruje ostalima da će i oni značajno smanjiti proizvodnju. Ovog puta Rusija je bila ta koja je odbila predložene kvote za smanjenje proizvodnje nafte. Smatrala ih je neprihvatljivim, a njeno odbijanje je označilo početak naftnog rata između Saudijske Arabije i Rusije.

U pokušaju da Rusiju „nauči pameti“, Saudijska Arabija krenula je sa neograničenim pumpanjem nafte s ciljem da preplavi ionako prezasićeno tržište. Očekivano, vrlo brzo cijena nafte strmoglavila se sa četrdesetak dolara za barel na dvadesetak dolara, dovodeći do situacije koju je OPEC pokušavao izbjeći.

Nek komšiji crkne krava

U ovom slučaju Saudijska Arabija odlučila se za za logiku „samo da komšiji crkne krava“, računajući da će kratkoročni masivni gubitak pretvoriti u dugoročnu zaradu. Ultimativni cilj bio je da se Rusija potisne sa međunarodnog naftnog tržišta i da njene kupce preuzme Saudijska Arabija. Za postizanje tog cilja izabrane su neviđeno niske cijene nafte i dodatni popusti za tradicionalne kupce ruske nafte.

Saudijske prijetnje da će globalne cijene nafte ostati na dvadesetak dolara ili čak i niže godinama, ruska strana prokomentarisala je „moguće, i što se nas tiče mi možemo izdržati desetak godina sa cijenom od dvadesetak dolara za barel“.
Naravno, u ovom slučaju obje strane su blefirale, ali lakonski ruski odgovor bio je i svojevrsno upozorenje saudijskoj strani.

Ruski budžet značajnim dijelom zavisi od naftnih prihoda, ali to nije jedini izvor prihoda. Drastičan pad prihoda od nafte svakako bi pogodio ruski budžet i ekonomiju ali ne bi automatski značio ekonomski krah. Jer, ruska ekonomija nije samo nafta i gas. Osim toga, u periodima kada je cijena nafte bila puno viša, Rusija je dio tih prihoda ostavljala u poseban fond „za crne dane“ i tu se nakupilo oko 400 milijardi dolara.

S druge strane, Saudijska Arabija u cijelosti zavisi od naftnih prihoda, što znači da bi drastičan pad automatski doveo u pitanje i socijalnu i političku stabilnost, što je poslednja stvar koju vladajuća elita želi.

Stvarna meta američki naftaši

Iako je na površini ovo izgledalo kao rusko-saudijski obračun za kontrolu nad globalnim naftnim tržištem, stvarna meta su bili američki proizvođači nafte. I to prvenstveno oni koji koriste tehnologiju frakinga. Ovaj način izvlačenja nafte poslednjih desetak godina značajno je povećao ukupnu američku proizvodnju nafte i automatski smanjio zavisnost SAD od uvozne nafte. Drugim riječima, direktna posljedica je bila manja potražnja i za saudijskom naftom.

Ali ovaj američki naftni bum imao je ozbiljnu slabost – ovakav način vađenja nafte izuzetno je skup. On naime postaje rentabilan tek kad su cijene nafte minimalno na nivou od pedesetak dolara za barel. Dodatan problem je što su se fraking kompanije debelo zadužile kod banaka da bi mogle početi sa vađenjem nafte i dugoročniji pad cijena nafte automatski bi značio i njihov bankrot.

Iz saudijske perspektive, ovo je i više nego privlačna opcija. Pogotovu ako bi se jednim udarcem riješili dvije muhe: potisnuli Ruse i eliminisali novu generaciju američkih naftaša. Iz ruskog ugla, šansa da se zada ozbiljan poslovni udarac opstanku naftnih fraking kompanija u SAD, spada u kategoriju spajanja ugodnog sa korisnim.

Izravnavanje računa

Ekonomsko slamanje, ili barem značajno slabljenje jednog od značajnijih američkih energetskih sektora, ima višestruku vrijednost, ne samo ekonomsku već i političku. Ovo je dakle bila dobra prilika za izravnavanje računa.

Gasovod „Sjeverni tok 2“, koji bi direktno povezao Rusiju i Njemačku ispod Sjevernog mora, zaobilazeći Ukrajinu, i za obe države je od strateške važnosti, krajem prošle godine našao se na udaru nove runde američkih sankcija. Iako je praktično do završetka čitavog projekta ostalo nekoliko sedmica, američka prijetnja brutalnim sankcijama svakoj firmi direktno ili indirektno uključenoj u ovaj projekat, dovela je do toga da su uključene švajcarske i njemačke firme jednostavno odustale.

To što su SAD i Njemačka, barem na papiru, strateški saveznici i stubovi temeljci NATO pakta, nije zaštitilo ni Njemačku, niti njemačke firme. Njemačka je jednostavno bila prinuđena da ovo ćutke proguta, ali Rusija ima više manevarskog prostora kao i više mogućnosti da uzvrati. Ovaj gasovod će biti završen, prije ili kasnije, i pored američke prijetnje svakoj kompaniji koja prihvati ovaj posao. Ali činjenica da je njegov završetak odložen barem za 6 do 12 mjeseci, istovremeno znači da Rusija gubi očekivani prihod.

Gde skladištiti svu tu naftu?

Prilika da se barem djelimično poravnaju računi sa SAD ukazala se u trenutku kada je na globalnom nivou, uključujući tu i SAD, ekonomija postala izuzetno ranjiva. Odnosno, nakon uvođenja masovnih karantina. S obzirom na izuzetnu zaduženost naftnih kompanija koje se bave vađenjem nafte metodom frackinga, ekstremno niske cijene ne samo da prijete da ih odvedu u bankrot, već i da u sledećem koraku gurnu u ambis i banke kreditore čija potraživanja postaju nenaplativa.

Za američke fraking naftne kompanije situacija je postala kritična, pa su predstavnici ovih kompanija tražili od američke vlade da i njih, kao žrtve korona virusa, spašava ubrizgavanjem svježih milijardi dolara pomoći.

Globalna ekonomija je praktično stala, a istovremeno tržište je bilo preplavljeno jeftinom naftom za koju nema kupaca. Američka vlada je u prvoj fazi pokušala ovo da prikaže kao pozitivan razvoj. Objavila je kako je ovo sjajna prilika da se za male pare napune strateške rezerve. S druge strane, američki naftaši nisu videli ništa dobro u ovim rekordno niskim cijenama.

Još veći problem postalo je skladištenje velikih količina nafte koja se svakodnevno pumpa. Rezervoari u rafinerijama odavno su se napunili. Počeo je da raste i broj tankera koji se koriste kao skladište. Napunjeni naftom stoje usidreni u lukama, čekajući da se cijena nafte stabilizuje i vrati na neki normalan nivo. Bilo je samo pitanje vremena šta će se desiti kada se i preostali tankeri i rezervoari napune, a cijena ostane niska.

Vidimo se u sledećem naftnom ratu

U međuvremenu, kao što je bilo i očekivano, Rusija i Saudijska Arabija su našle kompromisno rješenje. Ali za američke kompanije – odveć kasno. Paradoksalno, u ovom trouglu, najmanje uticaja imali su američki naftaši, iako su oni jedini kojima je u pitanju bio goli opstanak.

Sada se svi pitaju kada će globalna ekonomija početi da se oporavlja. Jer, jedan od faktora koji će uticati na stabilizaciju naftnog tržišta je upravo taj oporavak. Za sada niko sa sigurnošću ne može predvidjeti kada će se to desiti, za nekoliko sedmica ili nekoliko mjeseci. No, tek tada će se moći vidjeti ko je iz najnovijeg naftnog rata izašao kao relativni pobjednik a ko kao gubitni. Ali i taj rezultat biće samo privremen do sledeće runde naftnog rata.

Borba za uticaj i tržišni udio na globalnom naftnom tržištu je konstantna, dok mješavina ekonomskih, političkih i geopolitičkih interesa i ciljeva ovaj segment globalne ekonomije čini nepredvidljivim. Nafta je još uvijek moćno oružje, čak i u situaciji kada je ima previše na tržištu i kada je cijena rekordno niska.

Dražen Simić

broj 172, april 2020

Foto: Pieter01, Pixabay

Чланак Naftni rat: Ovako je cijena američke nafte završila u minusu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, tome je kumovao cenovni rat Saudijske Arabije i Rusije. One, u situaciji kada se smanjuje globalna potražnja za naftom, šalju još veću količinu ovog energenta na tržište. Sada se u ovu priču uključila i Amerika najavom da bi mogla ući u pregovore sa ove dve zemlje oko stabilizacije tržišta nafte.

Procenjuje se da trenutno na tržištu postoji višak nafte od 20 odsto kojim se ne trguje. U brojkama, to je 20 miliona barela dnevno ili – cela američka potražnja za naftom.

Cene akcija velikih naftnih kompanija poput Exxon Mobil-a, ConocoPhillips-a i Chevron-a su prepolovljene u poslednjih nekoliko meseci. Još gori pad beleže manje kompanije.

Zato pojedini proizvođači ovog energenta zatvaraju svoja crpna mesta za izvlačenje nafte. Primera radi, Glenkor zatvara svoja naftna polja u Čadu.

Чланак Cena sirove nafte pala na 20 dolara za barel се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jutros je naime brent naftom trgovano po ceni od 34,23 dolara. I ona ali i ostale vrste ovog energenta doživele su pad od oko četiri odsto. Kada se sagleda šira slika, od početka godine cena nafte je skoro prepolovljena.

Prezasićeno tržište

Oluju u energetskom sektoru izazvao je korona virus ali dodatno ju je pogoršalo odbijanje Rusije da smanji proizvodnju. Zatim je Saudijska Arabija objavila da onda ni ona neće to učiniti, već će povećati produkciju i sniziti cene pomenutog energenta, što će izazvati gomilanje nafte na već prezasićenom tržištu.

Sada i Ujedinjeni arapski emirati slede potez Saudijske Arabije, sa planom da u aprilu proizvedu rekordnu količinu nafte. Tako će se u trenutku kada prvi put u ovoj deceniji pada globalna tražnja za naftom, njena količina na tržištu povećati za oko 3,6 odsto.

Rusija je takođe odlučna u nameri da nastavi da snabdeva tržište velikim količinama ovog energenta.

Ruska računica

Ovaj sukob bi, misle analitičari, mogao obe strane mnogo koštati.

Rusiju će niska cena nafte donekle pogoditi jer je ona proizvodi sa velikim troškovima, ali opet, privreda ove zemlje je diverzifikovana i ne zavisi samo od proizvodnje energenata.

Njena ekonomija je za sada stabilna i može neko vreme da istrpi ovaj cenovni rat. Naime, iako ima visoke troškove proizvodnje nafte, Rusija s druge ima dobro razvijenu infrastrukturu za njenu distribuciju. Osim toga, njena poreska politika je naklonjena ovom biznisu – ona je toliko fleksibilna da će zajedno sa cenom ovog energenta padati i takse.

Dodatno, Rusi prodaju naftu u dolarima a kod kuće koriste rublju koja sada slabi, što im ostavlja prostor za neka “fina finansijska podešavanja”.

Mogući problemi zalivskih zemalja

S druge strane, za Zalivske zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na ovu granu privrede, to će biti ozbiljan ekonomski udarac.

Prema prognozama američkih institucija, čak i da je cena nafte ostala na februarskom nivou od 60 dolara po barelu ovo bi bila teška godina za proizvođače nafte.

No, sada, kada je ona mnogo niža, “naftaši” će se suočiti sa rastom budžetskih deficita. Primera radi, Saudijska Arabija i sama predviđa da će u 2020. imati deficit od 6,5 odsto.

S&P Global prognozira da će samo Zalivskim zemljama biti potrebno 300 milijardi dolara eksternog finansiranja kako bi ispunile zactrane planove potrošnje za period od 2018. do 2022. godine, a možda i više ukoliko se nastavi ovaj cenovni rat.

Ipak, teško da bi sve ove zemlje u njega ušle nepripremljene. Bar se nadamo da je tako, tj. da u ovom ludilu ipak ima nekog sistema.

Чланак Rusija i Saudijska Arabija: Odmeravanje snaga се појављује прво на Biznis i Finansije.