U publikaciji BIZNIS TOP 2010/2011 predstavljeno je poslovanje i bilansi preduzeća u Srbiji po dobiti, aktivi, poslovnom prihodu i kapitalu.
Posebno su obrađeni regioni u Srbiji. Napravljena je rang lista 25 regiona prvih 30 firmi po dobiti, kao i konsolidovani bilansi.
Sadržaj broja:
11 Ernst&Young: Top poslovni rizici i taktike: Što me ne ubije… ojačaće me
Rizik broj jedan za kompanije je suočavanje sa novim zakonskim propisima i usaglašavanje sa njima, a potom slede izazovi daljeg snižavanja troškova i pritiska na cene. Bolje sprovođenje poslovnih strategija smatra se ključnim odgovorom na probleme. Investiranje u procese, alate i obuku i podizanje produktivnost je na mestu broj dva. Očekivalo se da će rast tražnje na brzorastućim tržištima biti visoko rangiran na listi poslovnih taktika, ali se našao tek na petoj poziciji u globalnom poretku.
14 EU i oko nje: Prava kriza iza krize
Ako pokušamo da dublje proniknemo i razumemo dugotrajnu finansijsku krizu u čijem smo vrtlogu, prosto se nameće utisak da ono što se čini pod tvrdnjom njenog obuzdavanja velikim delom liči na pranje ilegalno stečenog novca u čemu države, umesto da se protiv toga bore, učestvuju vrlo zdušno, arčeći novac današnjih i budućih poreskih obveznika.
16 Perspektiva poreskih rajeva: Dvostruka igra
Mada se na prvi pogled čini da i poreski rajevi plaćaju danak krizi zbog pritiska koji na njih vrše fiskalne institucije, naročito u zapadnim zemljama, u pokušaju da se namaknu budžetska sredstva, malo pažljivije analize pokazuju da im ne predstoji skori sumrak i to opet ponajpre zahvaljujujući – zapadnim državama.
20 Korporacije i globalna kontrola: Tajni život davitelja
Multinacionalne kompanije povezane su u strukturu nalik na leptir mašnu u kojem „čvor“ na direktan ili indirektan način kontroliše periferiju. Takva globalna omča mogla bi da ima negativno dejstvo na slobodnu konkurenciju na tržištu i sposobnost da proizvodi organizovani pritisak na kreatore ekonomskih politika. U lošim vremenima, kao što je to pokazala kriza 2008. godine, može kao mašna i da se razveže i izazove simultani kolaps većine finansijskih institucija u svetu.
24 Visokofrekventno trgovanje hartijama od vrednosti: Povika na predatore
Nakon kritika berzanskih aktera da se služe predatorskim metodama i podstiču nelojalnu konkurenciju, firme za visokofrekventno trgovanje hartijama od vrednosti nedavno su se našle i na udaru regulatora. Šta je to u poslovanju ovih firmi što izaziva polemike u stručnoj javnosti, ali i sve veće interesovanje medija za posledice koje proizvode na finansijskom tržištu?
29 Poslovanje privrednih društava u 2010. Kap meda u čaši žuči
Snažni inflatorni pritisci, slabljenje domaće valute i nedostatak stranih direktnih investicija, negativno su uticali na poslovne rezultate preduzeća, koja su, ipak, zabeležila nešto bolje rezultate u odnosu na prethodnu godinu. Pokretači rasta su bili izvoznici pa je smanjena disproporcija između razmenjivog i nerazmenjivog sektora privrede, ali su oba ipak poslovala sa gubitkom. Rast udela kratkoročnih kredita i nelikvidnost ostavljaju preduzećima mali manevarski prostor za poslovanje
32 Strukturne promene: Gorki lekovi
„Ne mogu se tek tako krčmiti delovi živog grada, bez osvrtanja na njegove davnašnje tradicije, čak i ako one strancima deluju čudno… Ali, to su naše tradicije i naš grad. Dugo smo živeli pod komunističkom diktaturom, ali sada shvatamo da život pod diktaturom poslovnih ljudi nije ništa bolji. Njima nije ni najmanje stalo u kojoj se zemlji nalaze.“ Ovu misao ruskog pisca Grigorija Gorina (1993.) mogli bi da pozajme ekonomisti: novi vlasnici kapitala nisu Srbiji doneli i kvalitetne strukturne promene. Da je bilo drugačije i izlazak iz krize bi možda bio jednostavniji.
36 100 najuspešnijih preduzeća u 2010. godini: Kako se kalio čelik
Najuspešnija preduzeća u Srbiji bila su teže pogođena krizom od ostatka privrede, ali su se brže i oporavila i u prošloj godini ostvarila natprosečne stope rasta prihoda, dobiti i zaposlenosti. Dinamička analiza 100 najuspešnijih u proteklih pet godina pokazuje da su ove firme povećale broj zaposlenih za 43.000 radnika dok je u privredi njihov broj smanjen za 117.000.
38 Poslovanje javnih preduzeća: Plaćeni da izgube
Najveći razvojni problemi koncentrisani su u pet nerentabilnih javnih preduzeća: EPS, Železnice Srbije, JAT, PEU Resavica i Putevi Srbije. Ovo pokazuju analize poslovanja javnih preduzeća Sektora za nacionalni razvoj Ministarstva finansija Srbije za 2010. godinu. Iako se u poslednjoj deceniji broj zaposlenih smanjivao a plate rasle sporijim tempom nego u privredi, u javnim preduzećima zarade su i dalje znatno više, bez obzira na potprosečnu produktivnost
42 Industrijski sistem Srbije: Amputirano znanje
Tehnološki fragmentirana raspadom bivše Jugoslavije, izolovana tokom sankcija i nemilosrdno razorena neuspelim procesom privatizacije, nekada moćna industrija Srbije je dovedena u patuljaste razmere, a njen tehnološki razvoj u svemu ima inverzni karakter. Kakvo je stvarno stanje industrije, kakva je priroda dominantnih procesa koji prožimaju celokupno industrijsko tkivo i da li se drugačijom industrijskom politikom, a pre svega praksom, može zaustaviti njena dalja erozija i nadoknaditi izgubljeno?
48 Privreda iz ugla banaka: Igra na ivici ofsajda
Najveće probleme u urednom servisiranju otplate kredita imaju preduzeća iz sektora rudarstva i prerađivačke industrije i trgovine na veliko i malo. Umesto da predstavljaju faktor uspeha i razvoja, ova preduzeća se suočavaju sa ogromnim problemima likvidnosti, ali i sa pitanjem održivosti svog osnovnog biznis koncepta
50 Rast i razvoj kompanija u kriznim godinama: Ko preživi, taj se širi
Uprkos veoma niskim cenama ovdašnjih biznisa, koje se mogu porediti samo sa ranim počecima privatizacije, izostala su veća pregrupisavanja i kupoprodaje domaćih kompanija. Iako bi potencijalni strani investitori mogli preuzeti skoro svaku ovdašnju firmu, teški uslovi poslovanja na međunarodnom tržištu i strah od ulaženja na rizičan teren obeshrabrili su sve interesente. IM Matijević, Invej i KappaStar Limited iskoristili su priliku da konsoliduju vlasništvo.
52 Investicije i regionalni razvoj: Dve Srbije
Iako nema preciznih podataka o prilivu investicija po regionima, analiza baze podataka investicionih projekata koju je kreirala SIEPA pokazuje očekivani regionalni raspored: najviše ih je u Vojvodini i Beogradu. Visok plasman Niša, Leskovca i Vranja predstavlja novinu u regionalnoj strukturi investicija. Pored nižih troškova poslovanja, naročito radne snage, kao i angažovane lokalne samouprave, rastući potencijal ovog dela zemlje rezultat je velike državne podrške, pre svega kroz subvencije za investitore.
56 Vinsent Beker, „Vahali“: Klijentima se ovde dopada, jedva ih vratimo kući
Došli su u Srbiju zbog subvencija holandske Vlade, a ostali jer odlično posluju – to je osvežavajuće iskrena priča Vinsenta Bekera, vlasnika holandske kompanije „Vahali“, koji po pola godine živi u dve tako različite zemlje. „Vahali“ se bavi brodogradnjom, granom koja je nekada bila ponos Jugoslavije a koja je danas gotovo zamrla na ovim prostorima. Njihovi brodovi odlaze sa nekadašnjeg beogradskog brodogradilišta „Tito“ na doradu u Holandiju a onda zaplove njenim kanalima ili evropskim rekama. Beker za B&F priča o poslovanju u Srbiji, o birokratskim zavrzlamama, o razlici u mentalitetima dva naroda i kako se previše dobro adaptirao na ovdašnju – kuhinju.
58 Proizvodnja i prodaja tekstila: Zakopčaj se ako možeš
Modernizaciji nekad jake a danas sitne i rascepkane tekstilne industrije trebalo bi da doprinesu Benetton, Falke i mala preduzeća grupisana u klastere. Mladi ljudi koji bi trebalo da budu glavni kupci brendova u legalnoj trgovini bore se protiv nezaposlenosti, a stariji od 35 godina koji su sačuvali kupovnu moć ponovo su se preorijentisali na buvljake. U sektoru trgovine, 2012. godina bi mogla biti prekretnica u dolasku novih međunarodnih brendova u klasi H&M.
62 eKapija: poslovni portal kao posao: Pročešljavanje privrede
Tokom šest godina rada, poslovni portal eKapija svojim vestima, izveštajima i analizama poslovnih trendova konstantno privlači nove pretplatnike. O tome šta je mitologija a šta stvarnost kada su u pitanju online poduhvati, o projektima ispred svog vremena i brzim informacijama za spori srpski internet, za B&F govore vlasnici eKapije, generalni direktor Zdravko Lončar i izvršni direktor Aleksandar Parezanović.
64 Kako promeniti Zakon o PDV: Jedan član menja sve
„Pesimisti se uvek žale na vetar, optimisti se nadaju da će vetar promeniti pravac, a racionalni ljudi prilagođavaju jedra vetru“, govorio je čuveni moreplovac Vilijam Artur Vard. Pred naletom nove krize, vlada Srbije mogla bi da jednom izmenom Zakona o PDV u članu 28. st. 2. tač. 1) i to tako da pored formalnih uslova, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može koristiti isključivo u poreskom periodu u kome je izvršio plaćanje računa izdatog od strane drugog obveznika, znatno umanji nelikvidnost u privredi.
66 Porodično srebro (ni)je na prodaju: Javni grehovi privatnog
Privatizacija javnog sektora ne donosi vidljive kolektivne koristi, smatra Toni Džad (Tony Judt), istoričar i uticajni socijaldemokrata koji je podvrgao analizi praksu u Velikoj Britaniji. Izgleda da u prodaji ‘porodičnog srebra’ treba biti jako oprezan – ne samo zbog toga što unapred osiromašujemo sledeću generaciju već i zato što podrivamo temelje našeg identiteta i socijalne kohezije.
71 Nikola Vujačić, direktor Victoria Group: Ne tražimo subvencije za sebe
„Nisam optimista za naredni period u celokupnoj privredi, ali od Victoria Group očekujem da nastavi dobro poslovanje“, kaže Nikola Vujačić, direktor ove kompanije koja kvalitetno posluje i u krizi „zahvaljujući uspešnom prilagođavanju“. Uz adekvatno subvencionisanje, koje bi stimulisalo uzgajivače a ne prerađivače, Srbija bi u kratkom vremenskom periodu mogla ostvariti ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda u visini od pet milijardi evra.
74 Poljoprivreda i alternativni izvori energije: Rodila mi nafta
Zbog odluke Evropske unije da u dizelu poveća učešće biodizela prvu zaradu ostvarili su domaći ratari koji su posejali uljanu repicu. Po toni se postiže otkupna cena od 420 evra a ceo se rod izveze, pa bi naš uzor trebalo da postane Poljska koja danas pod ovom kulturom ima 800.000 hektara, a pre 15 godina imala je koliko mi danas – 15.000ha. Pa ipak, pored zarade tu je i moralna dilema: da li na njivi treba gajiti naftu ili hranu?
76 Posledice politike subvencionisanja u poljoprivredi: Da ti skoči šećer
Iako Evropska unija postepeno smanjuje subvencije svojim poljoprivrednicima, one su i dalje izuzetno visoke i štetno deluju na druge proizvođače, pre svega iz zemalja u razvoju. Razlike u budžetskoj podršci agraru između Hrvatske i Srbije čine naše proizvode skupim u zemlji i nekonkuretnim u regionu, tvrde veliki proizvođači šećera i mleka.
78 Žan Zigler, specijalni izvestilac UN: Brisel je neizrecivo licemeran
Evropsku komisiju čine prekaljeni plaćenici u službi monster-korporacija iz poljoprivrednog sektora, tvrdi specijalni izvestilac UN Žan Zigler u svojoj najnovijoj knjizi o uzrocima gladi u nerazvijenom svetu. Brisel je zapravo neopisivo licemeran, tvrdi on. I dok se Evropa predstavlja kao zagovornica globalne pravde i razvoja – 87 zemalja iz Afrike, Kariba i Pacifika, od kojih su većina bivše evropske kolonije – jedva opstaju, zatrpane viškovima hrane iz razvijenog sveta koji uništavaju lokalne farmere.
83 Anketa B&F
90 Radne migracije: Svako je nekome Zapad
U toku je veliko ljudsko komešanje. Donekle indivudualno – jer Irci i Portugalci, na primer, s pasošem u ruci grabe ka Australiji i Brazilu – a odnekle i visoko institucionalno, jer se zemlje Evropske unije žure da uz pomoć „plave karte” otvore put za 40 miliona nedostajućih stručnjaka. Ako postane zemlja kandidat, Srbija će doživeti još brži odliv mozgova i pražnjenje ionako demografski desetkovane zemlje. Albanija i Crna Gora imaju svoje recepte za popunu kadra.
92 IKT potencijali Srbije: (Ne)povezane karike
Ukoliko IT ulaganja u Srbiji ne budu udvostručena u narednom petogodišnjem periodu i sistemski se ne objedine postojeći potencijali, ekonomija i društvo ući će u još dublju krizu.
96 Franšize i transfer znanja: Svi za mnom
U Srbiji za sada funkcioniše oko 50 franšiza od kojih je 80 odsto inostranih, najčešće za distribuciju proizvoda. I u svetu i kod nas procenat onih koji ugase franšizni posao mnogo je manji nego kod samostalnog ulaska u preduzetništvo. Ova statistika je za neke bila presudna u odlučivanju da i u vreme krize pokušaju da započnu posao
98 Poslovni anđeli, kriza i inovacije: Energija u kapsuli
Kriza je na tržište inovativnih start apova i njihovih investitora unela nekoliko promjena. „Super anđeli“, nova ekonomska racionalnija podvrsta „poslovnih anđela“ koja ulaže manje sume novca u razvoj socijalnih mreža i personalnih servisa, potisnuli su „obične anđele“ i venture kapitaliste ka kapitalno intenzivnim sektorima poput čistih energija, biotehnologija i telekomunikacija.
100 Intelektualna svojina: Pametno zavedeni
U 2010. godini u Srbiji je zabeleženo 290 prijava nacionalnih i 62 evropska patenta. Sirovine čine 60 odsto izvoza srpske privrede, ali priznavanje domaćih patenata pri Evropskoj patentnoj organizaciji moglo bi da promeni ovaj odnos i omogući proboj domaćih proizvoda na tržište 38 evropskih zemalja.
103 Izrada vitraža svetski majstori iz Sombora: Kad bi znao pradeda šta je posle bilo
Zahvaljujući znanju i veštinama sticanim više od jednog veka, porodični Atelje Stanišić iz Sombora izrađuje i restaurira vitraže za najprestižnije klijente u celom svetu.
105 Graditelji violina: U potrazi za nedostižnim
Kada bi nenadmašni kremonski graditelj violina Antonio Stradivari kojim čudom oživeo, sigurno bi bio zaprepašćen koliko su nove tehnologije promenile svet kakav je poznavao. Ipak, verovatno bi bio još zatečeniji što u ovakvom svetu, u kojem se poslovni uspeh meri proizvodnjom u milionima primeraka, njegovo umeće graditeljstva i dalje predstavlja ideal. Kako se od potrage za idealom može živeti u Srbiji, štošta bi mu rekli graditelji violina Jan Nemeček i Miodrag Bogić. Pre svega: da im je od novca važnija ljubav prema muzici, u koju je umešana cela porodica, ali od koje ta porodica treba i da prihoduje i namiri svakodnevne troškove koji ne haju za ljubav.
111 Ekonomija kulture: PayPal je tvoj drugar
Koliko kultura može da bude isplativa i kako ovladati umetnošću budžetiranja? U svetu kreativne idustrije beleže značajan rast, a kod nas se uz pomoć korporativnih sponzora traži ključ opstanka. „Savremena umetnost mora da se tretira kao opšte dobro jer se kritički odnosi prema društvenim fenomenima i ne može da bude tretirana kao roba“, kaže Gabriela Vasić, umetnik sa snažnom finansijskom žicom.
114 Mediji i sport: Dok bude igara, biće i para
Nema te političke arene ili rijaliti šoua koji može da privuče onoliko strastvenih gledalaca, koliko to može sportski okršaj. Ali da bi se na preduslovu „sportske (gledalačke) nacije“ izgradio uspešan medijski poslovni koncept treba puno umeća. Uspeh domaćih sportista je dobrodošao ali ne i presudan, a svetska kriza skoro pa nebitna
116 Tehnologija kao Darvinova evolucija: Prikloni se ili nestani
„Pre nekoliko godina nikome ne bi palo na pamet da svakodnevno komunicira u okviru dozvoljenih 140 karaktera, a sada velike kompanije imaju sopstvene tviter naloge. Ako ne budu mogle da se adaptiraju na novu vrstu okruženja i njegove zakonitosti, mnoge kompanije će biti suočene sa izumiranjem, upravo kao što je to slučaj i u procesu prirodne evolucije“, kaže u razgovoru za naš list Hasan Elahi, vanredni profesor umetnosti na Univerzitetu Merilend.
118 SOS centri u Srbiji: Saborci u nevolji
Osnovani da bi pružili neophodnu pomoć u nevolji i traumama koje su nam prethodne dve decenije ostavile u nasleđe, a za koje nadležne državne institucije nemaju dovoljno sluha, SOS centri u Srbiji sve teže opstaju jer ne mogu da obezbede elementarne uslove za rad. Njihova sudbina i sudbina onih koji im se javljaju za pomoć, svojevrsna je dijagnoza društva u kome „nestašica“ humanosti očigledno postaje veći problem od one finansijske.
122 Finansijska bitka u američkom građanskom ratu: Igrao se Jug… i preigrao
Finansije Konfederacije su jedno od velikih „šta bi bilo kad bi bilo“ američke istorije. Odluka južnjačke vlade da izdavanjem državnih obveznica sa zalogom u pamuku – njenom najatraktivnijem izvoznom proizvodu – privuče investitore i ratne saveznike, možda bi i doprinela ratnoj pobedi, da se Jug nije preigrao u kombinatorici i svoj finansijski adut manipulacijama na tržištu doveo do propasti.