Brazilska vlada priprema set mera koje bi trebalo da unesu do 50 milijardi dolara u državnu ekonomiju tokom narednih pet godina.
Prvi deo opsežnog plana brazilske vlade podrazumeva privatizaciju oko 14.000 kilometara puteva i železničkih pruga, posle čega bi trebalo da usledi privatizacija brojnih luka i dalje smanjenje energatske potrošnje. Paket mera trebalo bi da podrži razvoj ove južnoameričke zemlje, pošto se pokazalo da su poslednji pokazatelji ekonomskog rasta ipak razočaravajući. Prethodni petogodišnji plan pomogao je Brazilu da se uzdigne do šeste najveće ekonomije na svetu, pretekavši britansku. ali vlada ipak nije uspela da održi visoke stope rasta.
Ove godine rast će biti ispod 2%, što je najslabiji rezultat od 2009. godine i snažno usporavanje posle impresivnih 7,5% u 2010. godini. Usporavanje ekonomije posledica je poskupljivanja goriva, slabe infrastrukture i jačanja cena rada. Kako bi nove mere imale puni efekat, vladini ekonomisti računali su sa porastom domaće potrošnje koje bi trebalo da podrže porasti prihoda i korišćenja kredita među siromašnim Brazilcima, ali i povećanim investiranjem velikih kompanija. Ovaj put vlada će povećati ulogu privatnih investitora.
Već u februaru su tri najveća aerodroma ustupljena privatnim kompanijama, u nadi da će ih one obnoviti i pripremiti za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. i Olimpijadu 2016. godine. Predsednica rusef priprema se da smanji troškove energenata za industrijske korisnike i dodatno umanji neke savezne takse, ali ekonomisti su zabrinuti da bi taj potez, posle kratkotrajnog rasta, mogao dovesti do povećanja inflacije i fiskalnog disbalansa.