Na prezentaciji izveštaja o inflaciji za novembar 2012. Narodne banke čulo se da se“poboljšanje situacije očekuje u narednoj godini kako u pogledu cenovne i uopšte makroekonomske stabilnosti, tako i u pogledu privrednog rasta“. Zbog šokova na strani ponude, kao što su poljoprivredni šok i povećanje PDV-a, monetarna politika Narodne banke Srbije je usmerena na ublažavanje prelivanja time izazvanog cenovnog rasta na ostale cene kroz rast inflacionih očekivanja. To je osnovni motiv preduzimanja restriktivnih mera, tj. povećanja referentne kamatne stope, ukupno sa 9,5% na 10,95%, kao i povećanja dinarskog učešća u izdvojenoj deviznoj obaveznoj rezervi. Mere Narodne banke Srbije će i u narednom periodu biti motivisane svođenjem inflacije u granice cilja, koji iznosi 4±1,5%.
Tekući makroekonomski pokazatelji za zonu evra takođe nisu povoljni, a prognoza njenog privrednog rasta i uopšte globalnog privrednog rasta za 2013. godinu niža je nego pre nekoliko meseci. S druge strane, situacija na međunarodnim finansijskim tržištima se stabilizuje, čemu su najviše doprinele ekspanzivne mere monetarne politike ECB-a i FED-a, najave otkupa državnih obveznica i koraci u pravcu unifikacije nadzora bankarskih sistema članica zone evra.
Najavljene mere fiskalne konsolidacije u zemlji i povećana likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu uslovili su veću zainteresovanost investitora i pad prinosa na evroobveznice Republike Srbije. To ukazuje da je, uprkos avgustovskom sniženju kreditnog rejtinga zemlje, premija rizika u padu.
Restriktivne mere monetarne politike i odobravanje subvencionisanih kredita, uz pomenuti pad rizika zemlje, ključni su faktori jačanja dinara u poslednja dva meseca. Percepcija stranih investitora i u narednom periodu će u najvećoj meri zavisiti od kredibilnosti fiskalne politike i održivosti javnog duga. Narodna banka Srbije smatra da su mere fiskalne konsolidacije korak u dobrom pravcu i očekuje da će biti podržane sporazumom s Međunarodnim monetarnim fondom. Time bi se poslao pozitivan signal stranim investitorima i smanjio stepen neizvesnosti u pogledu makroekonomske politike, a dodatno bi se doprinelo padu premije rizika zemlje.
Na bazi raspoloživih podataka o očekivanim prinosima, Narodna banka Srbije procenjuje da će poljoprivredna proizvodnja ove godine biti za oko petinu niža u odnosu na 2011, što predstavlja pad tri puta veći u poređenju s prethodne dve sušne godine (2003. i 2007). Pošto je taj pad znatno veći i u odnosu na naša očekivanja izneta u avgustovskom Izveštaju o inflaciji, revidirali smo prognozu ekonomskog rasta za ovu godinu sa –0,5% na –2,0%. Međutim, u isto vreme, zbog niže baze, potencijal za rast poljoprivredne proizvodnje u narednoj godini znatno je veći. „Zato smo, uprkos pogoršanim prognozama globalnog privrednog oporavka, projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za 2013. godinu zadržali na 2,5%“.
S rashodne strane, pad ekonomske aktivnosti u toku 2012. posledica je pada domaće privatne tražnje, kako potrošne tako i investicione. Nasuprot tome, pozitivan doprinos potiče od državne potrošnje, pre svega iz prve polovine godine. Iako je to dovelo do rasta uvoza u tom periodu, a loš poljoprivredni rod i slaba konjunktura u međunarodnom okruženju pogađaju naš izvoz, doprinos neto izvoza će ove godine verovatno biti pozitivan. Na to će pre svega uticati izvoz automobila, kao i efekti slabljenja dinara u prethodnom periodu.
U skladu s merama fiskalne konsolidacije očekuje se pad državne potrošnje, a visoka stopa nezaposlenosti i očekivani pad realnih primanja stanovništva uticaće i na smanjenje privatne potrošnje u narednoj godini. S druge strane, značajan doprinos privrednom rastu naredne godine daće izvozno orijentisane grane, pre svega automobilska industrija. „Uprkos padu domaće potrošnje, očekujemo da uvoz naredne godine ostvari skroman rast po osnovu uvoza repromaterijala za potrebe automobilske industrije i opreme za investicione potrebe“.
Inflacija je, nakon šest meseci porasta, u oktobru dostigla 12,9%. Rast cena naročito je bio izražen u poslednja dva meseca, i to pre svega kod prehrambenih proizvoda, što je zbog dugotrajne suše i rasta cena sirovina u njihovoj proizvodnji bilo očekivano. Ipak, intenzitet ovih poskupljenja koji je bio viši kako u odnosu na naša očekivanja, tako i u odnosu na zemlje u okruženju nameće pitanja adekvatnosti politike zaštite konkurencije, robnih rezervi i agrarne politike.
Na jednokratno poskupljenje velikog broja proizvoda, koji čine dve trećine korpe indeksa potrošačkih cena, uticalo je i oktobarsko povećanje stope PDV-a sa 18% na 20%, kao i vanredno povećanje akciza na cigarete i naftne derivate. Nakon godinu dana mirovanja, u oktobru su povećane i regulisane cene (javni prevoz i komunalne usluge) u nekim gradovima. Inflatornim pritiscima su dodatno doprineli i odloženi efekti deprecijacije dinara iz prethodnog perioda. Ipak, ocenjujemo da je inflatorni udar iza nas i da će od novembra doći do usporavanja mesečnih stopa inflacije, dok će se rast međugodišnje inflacije, zbog niske baze, nastaviti i u narednim mesecima. Pad međugodišnje inflacije očekujemo od drugog tromesečja 2013, a vraćanje u granice cilja krajem te godine.
Cene hrane će još neko vreme biti u porastu. Međutim, s novom poljoprivrednom sezonom i očekivanim pojeftinjenjem primarnih poljoprivrednih proizvoda od drugog tromesečja 2013. cene hrane će doprinositi padu međugodišnje inflacije. Na pad inflacije najpre će direktno uticati cene voća i povrća, naročito u maju i junu, dok će pojeftinjenje primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao što su pšenica, kukuruz itd., imati postepen uticaj kroz pad troškova u proizvodnji prerađene hrane. Efekti deprecijacije dinara iz prethodnog perioda su se gotovo u potpunosti iscrpli i po ovom osnovu ne očekujemo dalje inflatorne pritiske. Usporavanju cenovnog rasta u velikoj meri doprineće i izuzetno niska agregatna tražnja zbog pada realnih primanja stanovništva i visoke stope nezaposlenosti. S druge strane, u narednim mesecima verovatan je rast nekih regulisanih cena, kojim će se nadoknaditi izostanak njihovog usklađivanja u prethodnom periodu.