Home TekstoviB&F PlusFokus Rumuni i Bugari u Evropskoj uniji: Mučna ljubav

Rumuni i Bugari u Evropskoj uniji: Mučna ljubav

by bifadmin

Dok rumunski filmovi koji svedoče o rastakanju društva u tranziciji, propalim porodicama i unakaženim životima doživljavaju ovacije na festivalima od Berlina do Kana, rumunski (i bugarski građani) izloženi su brutalnom šikaniranju nekih evropskih političara i javnosti zbog svojih enklava u tim zemljama, bivajući prisiljeni da stoički otrpe novi nemački veto na ulazak dve zemlje u šengenski prostor.

Uprkos čini se otvorenim neprijateljstvu nekih članica EU, višemesečnim protestima koji potresaju Rumuniju i ponovljenim slučajevima samospaljivanja u Bugarskoj, patnje kroz koje prolaze dve zemlje i njeni građani ne mogu se jednoznačno povezati sa njihovim članstvom u Evropskoj uniji, tvrde ekonomski analitičari.

Postoje snažni dokazi da je ulazak u EU pomogao svim zemljama koje su pristupile EU da ubrzaju proces sustizanja nivoa zajednice u prihodima po glavi stanovnika, kaže za Biznis & Finansije Rumen Dobrinski, stručnjak za Bugarsku sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Međutim, svaka objektivna procena ukazuje na to da će biti potrebno mnogo godina, ako ne i decenije, da se zemlje kao što su Bugarska i Rumunija po ovim merilima približe bogatijim članicama EU.

open doors

”Čini se da je bilo nekih neopravdano ružičastih očekivanja (podržanih od strane nekih političara) da će pristupanje EU biti takvo čudo koje će doneti prosperitet preko noći i eliminisati jaz u prihodima. “Kada stvarnost demantuje takva očekivanja, ljudi su razočarani i frustrirani”, kaže Dobrinski.

bdp

BDP po glavi stanovnika u standardima kupovne moći kao % EU-15

“Gornji dijagram pokazuje približavanje Bugarske i Rumunije nivoima u EU, što je za mene najveće dostignuće proisteklo iz ulaska u EU”, kaže Birgit Niessner, glavni analitičar za makroekonomska istraživanja i instrumente sa fiksnim prihodom u CIE Erste Bank Grupe za Biznis & Finansije. “Možete da vidite BDP po glavi stanovnika kao % BDP-a po glavi stanovnika starih država članica EU i u obe zemlje proces konvergencije se ubrzao pre ulaska u EU u 2007. godini”.

Naravno, kaže Niessner, teško je razlučiti efekat EU od ciklusa ekspanzije i propasti koji je prerastao u finansijsku krizu u 2008/2009. godini. Kriza je usporila proces približavanja CIE evropskim nivoima. “Stoga je veoma otvoreni ekonomski model istočne Evrope doveo do toga da zemlje budu osetljivije na eksterne šokove više nego kada su živele u lagodnoj izolaciji praćenoj veoma sporim ekonomskim razvojem”.

Na pitanje da li odgovornost za ljudska stradanja u dve zemlje i izuzetne skokove u zaduženosti i nezaposlenosti (u slučaju Bugarske) treba tražiti u političkim i ekonomskim izborima dve zemlje ili i u tome kako se Unija ponaša prema tim državama (insistiranje na previše intenzivnoj liberalizaciji i otvaranju tržišta, pre svega u poljoprivredi), Niessner kaže da se mora napraviti razlika između ekonomske i socijalne strane. Što se tiče ekonomske dimenzije pristupanja EU, veća integracija u evropsku ekonomiju prirodno je povezana s većim prilivima kapitala, pa tako i rastućim dugom. U 2012. godini, ukupni spoljni dug Rumunije predstavljao je 78% BDP-a, a ukupni spoljni dug Bugarske je bio na nivou od 73% BDP-a (izvor: EIU). Ti podaci nisu zabrinjavajući ukoliko se uporede s drugim tržištima u usponu.

Što se tiče socijalne strane, Rumunija i Bugarska su ušle u EU s velikim procentom ljudi izloženih riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, kao što se može videti iz donjeg dijagrama (izvor: Eurostat). (Važno je napomenuti da je u Bugarskoj u 2008. godini postojao prekid u vremenskoj seriji). Rumunski podaci ukazuju na jasan silazni trend od kada je ta zemlja ušla u EU. Što se tiče nezaposlenosti, u Bugarskoj je stopa porasla sa 6,9% u 2007. na 12,3% u 2012. godini. U Rumuniji je nezaposlenost bila manje-više nepromenjena od pristupanja EU.

siromastvo

Ljudi izloženi riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti kao % ukupne populacije

Bugarska je ostvarila najveći napredak u institucionalnim i tržišnim reformama i u ekonomskom oporavku tokom decenije koja je prethodila formalnom pristupanju EU. “Ironično, od pristupanja u 2007. u tim oblastima nije postignut veći napredak” kaže Dobrinski. Postoje dva glavna razloga za to. Na prvom mestu, pristupanje EU samo po sebi, kao jasan cilj sa vidljivim nagradama političarima koji su sledili ovaj kurs, stvara veoma snažan reformski zamah koji mobiliše celu javnost i administraciju. Otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja ‘ackuis communautaire’ uspostavlja jasan redosled procesa reformi i sprovodi se uz niz mehanizama i instrumenata disciplinovanja („šargarepa“ i „štapovi“) kroz koje Evropska komisija vodi i prati proces reformi u zemljama koje pristupaju.

Sa formalnim pristupanjem većina ovih mehanizama nestaje ili gubi moć. Tako je, kaže Dobrinjski, uprkos naporima Komisije napredak Rumunije i Bugarske u ovim oblastima nakon pristupanja bio minimalan.

Trenutnu ekonomsku situaciju u Bugarskoj treba pažljivo procenjivati kaže Dobrinski. Što se tiče zaduženosti mora se povući jasna razlika između javnog i privatnog sektora. Naime, Bugarska je praktično gotovo bez javnog duga: krajem 2012, čak i posle četiri godine krize, bugarski javni dug je iznosio 18,5% BDP-a, što je drugi najniži nivo javnog duga u EU-27. Ovo je rezultat dosledne i mudre (čak ponekad preterano oštre) fiskalne politike, koja je sastavni deo aranžmana valutnog odbora koji je na snazi od 1997. Što se spoljne zaduženosti tiče, reč je najviše o privatnom dugu koji je ubrzano rastao u godinama koje su prethodile krizi, ali je i on sada u opadanju.

Zapravo, moglo bi se reći da je sa stanovišta makroekonomske ravnoteže, Bugarska jedna od zemalja EU koja je najuspešnije prebrodila efekte krize. To, međutim, nije slučaj sa situacijom na tržištu rada gde je nezaposlenost nastupila (i) usled preterane fiskalne strogosti i odsustva kontraciklične politike kao odgovora na krizu.

Niessner smatra da ne stoje ni optužbe da su stranci jeftino pokupovali sve što vredi u te dve zemlje. Sa ekonomske tačke gledišta reintegracija Evrope nakon pada gvozdene zavese je proces koji je doneo koristi kako za istok tako i za zapad. Rana perspektiva ulaska u Evropsku uniju podstakla je zemlje CIE da preduzmu strukturalne reforme koje su dovele ne samo do političkog napretka, već su i privukle strane investitore u te zemlje. Prilivi stranih direktnih investicija doneli su novu tehnologiju, što je dovelo do povećanja produktivnosti i izvoza. Zemlje CIE su tako bile u stanju da postignu izuzetne rezultate u industrijskom sektoru. Posedovanje jake industrijske baze učinilo je zemlje CIE otpornijim na krizu.

Zapadni investitori koji su se često odlučivali da sarađuju sa visokotehnološkim sektorima nagrađivani su profitom i demonstrirali su solidnu posvećenost regionu čak i tokom pada ekonomske aktivnosti. Ovaj trend je Svetska banka nazvala Evropskom mašinom konvergencije zato što se radi o jedinstvenoj situaciji da razvijeniji i manje razvijen susedni region sarađuju u korist oba regiona. “U drugim konstelacijama kao što je odnos između SAD i Meksika ekonomske veze nisu dovele do smanjenja razlika u životnom standardu”, kaže Niessner.

Iako obe zemlje imaju da se pozabave mnogim nezavršenim poslovima u npr. pravosuđu i javnoj administraciji kao i da porade na necenovnoj konkuretnosti (administrativnim barijerama različitih vrsta), Dobrinski, suprotno opšte raširenom mišljenju da su Bugarska i Rumunija crne rupe korupcije, kaže da “ne postoji objektivna mera koja bi sugerisala pravi veliki jaz između njih i drugih država članica EU, čak i kada je u pitanju korupcija. “U stvari, zemlje kao što su Bugarska i Rumunija se često koriste kao “žrtveni jarci” političara u drugim zemljama, kao pogodni objekti na koje se može ukazati prstom da bi se odvratila pažnja javnosti u sopstvenim zemljama,” kaže Dobrinski.

broj 97, maj 2013.

You may also like