U proteklih deset godina, u robotici se desio značajan tehnološki skok, gotovo neverovatan napredak, koji je robotsku tehnologiju pretvorio u transformativnu, sa potencijalom da u narednim decenijama izmeni budućnost sa takvom širinom zahvata i efektima, koji su uporedivi sa kompjuterima i ICT tehnologijom. Nova generacija robota otvara širok prostor za stvaranje novih proizvoda i veliki realni potencijal za generisanje novih, visokokvalitetnih radnih mesta, pišu autori studije „Robotika u industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije“, domaći stručnjaci Petar B. Petrović, Aleksandar Rodić i Vladimir R. Milačić, koju B&F online prenosi u četiri nastavka.
U studiji se razmatra širi kontekst potencijalne uloge robotike u industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije i predstavljaju i obrazlažu varijantni scenariji revitalizacije i jačanja robotike kao inženjerske discipline sa ciljem šire primene ove tehnologije u industriji Srbije.
Autori smatraju da strane investicije nisu dovoljne da bi se u Srbiji sprovela reindustrijalizacija i veruju da industrijski razvoj nije moguć bez tehnološkog razvoja i bez oslanjanja na sopstvene snage, odnosno bez jake endogene komponente. „Industrijalizacija bez koje nema ekonomskog oporavka, mora da bude usmerena ka visokotehnološkim sadržajima u prerađivačkoj industriji, a nikako isključivo ka poljoprivredi ili energetici, koje kao izolovani sektori nemaju kapacitet za održiv oporavak, niti za stvaranje društvenog prosperiteta“, smatraju autori.
Pojam ‘visokotehnološki’ se odnosi na primenu novih tehnologija u proizvodnim procesima, uključujući tu i niskotehnološke sektore, kao što je na primer, industrija hrane.
Industrijalizacija, odnosno reindustrijalizacija ne podrazumeva samo kvantitativnu promenu, već i transformaciju postojećeg industrijskog sistema, pri čemu naš ključni resurs mora da postane znanje, a ne jeftina radna snaga na čemu se sada insistira, smatraju autori. Tim pre, što ekstenzivni razvoj i primena robotske tehnologije sve više umanjuje potrebu seljenja industrijske proizvodnje u sredine sa jeftinom radnom snagom.
Za domen industrijske proizvodnje, industrijska robotika nosi sledeća ključna inherentna svojstva:
• Roboti podižu produktivnost,
• Roboti podižu kvalitet,
• Roboti podižu kompetitivnost,
• Roboti podižu profitabilnost,
• Roboti su fleksibilni,
• Roboti rade neprekidno,
• Roboti smanjuju utrošak materijala i energije,
• Roboti otvaraju nova, kvalitetna radna mesta,
• Roboti smanjuju absentizam, i
• Roboti smanjuju potrebu za relokaciju proizvodnje u sredine sa jeftinom radnom snagom.
Globalna ekonomska kriza dovela je do suštinskog zaokreta i potpunog napuštanja do skora važećih stereotipa vezanih za industrijsku, odnosno materijalnu proizvodnju.
Amerika i Evropska unija, koje su planski deindustrijalizovale svoje ekonomije u protekle dve decenije, naučile su lekciju i intenzivno obnavljaju svoju industrijsku proizvodnju, stimulišući povratak proizvodnih pogona i fabrika u sopstveni ekonomski prostor. Taj proces, kombinovan sa novom proizvodnom paradigmom masovne kastomizacije, doveo je robotiku u najuži fokus. Ona je eksplicitno svrstana u korpus ključnih generičkih tehnologija na kojima se baziraju skoro sve strategije za jačanje kompetitivnosti ekonomije i uspostavljanje, ili održavanje, liderske pozicije u razvoju i primeni novonastajućih i naprednih (advanced) industrijskih tehnologija.
U cilju potpunijeg razumevanja razvojnih potencijala robotike, treba pored industrijskih robota uzeti u obzir i servisne robote i robote koji se koriste u medicinske svrhe. U tom kontekstu, vrlo je indikativna projekcija koju je izradila japanska asocijacija za robotiku 2005. godine, gde se jasno uočava dramatičan rast tržišta servisnih robota, a kompletno svetsko tržište se procenjuje u 2025. godini na preko 66 milijardi USD (slika 7).
To je ogroman potencijal, koji je relevantan za svaku ekonomiju, podjednako za one vodeće, kao i za one koje se nalaze u stanju tehnološkog sustizanja.
Sl. 7. Procena kumulativnog rasta globalnog tržišta robota u milijadrdama USD iz 2005. (Japan Robot Association).
Strateški svetski razvojni programi
U istraživačkom, naučnom i obrazovnom kontekstu, robotika je u vrhu strateških programa vodećih nacionalnih ekonomija. Na primer, u izveštaju Saveta američkog predsednika za tehnologiju iz juna 2011. godine, robotika se stavlja na prvo mesto prioriteta za jačanje kompetitivnosti nacionalne ekonomije u globalnim okvirima i podjednako, za očuvanje i jačanje potencijala za obezbedjivanje nacionalne bezbednosti. Drugi primer se odnosi na Evropsku uniju. U Evropskoj uniji razvoj robotike definisan je Strateškom istraživačkom agendom (SRA), koja je izgradjena u okviru Evropske tehnološke platforme za robotiku EUROP.
Sl. 8. ETP EUROP nova klasifikacija robota, i generički model za izgradnju strateške istraživačke agende za evropsku robotiku [12].
Strateška istraživačka agenda EUROP platforme uvodi širu definiciju i novu klasifikaciju robota, fokusirajući se na dva aspekta: oblik interakcije sa čovekom kroz aplikativne scenarije, nezavisno od sadržaja same aplikacije, i sektora privredne aktivnosti u kojoj se primena ostvaruje (slika 8).
Za budućnost razvoja robotike, od posebnog značaja je takozvani Co-x koncept (takođe sadržan u U.S. inicijativi: National Robotics Initiative (NRI) (nsf12607) – The realization of co-robots acting in direct support of individuals and groups; lansirana decembra 2012.), odnosno varijantni oblici robota saradnika, čija primena daleko prevazilazi okvir industrijske sredine. Takođe, sa aspekta industrijske proizvodnje, jedan od ključnih ciljeva je široka disperzija robota u proizvodne sredine poput mikro, malih i srednjih preduzeća, odnosno sredina sa malim investicionim potencijalom, što ima duboki uticaj na konstrukciju robota i njihov sistem upravljanja.
U tom kontekstu posebno je ilustrativan evropski istraživački projekat pod nazivom SMErobot. SMErobot je FP6 projekat pod nazivom: The European Robot Initiative for Strengthening the Competitiveness of SMEs in Manufacturing, finansiran u periodu 2005 do 2009. godine, koordinator Fraunhofer IPA, budžet projekta 14.9 miliona EUR, sa panevropskim konzorcijumom od 22 institucije, uključujući i 14 industrijskih kompanija. Mada na prvi pogled fokusiran na domen konvencionalnih industrijskih robota, ovaj projekat istražuje jedan vrlo delikatan prostor u kome industrijski humanoidi nose veliki potencijal. Primena industrijskih robota u okviru malih i srednjih preduzeća (SME – Small and Medium Enterprises) je u strateškom smislu prepoznata kao vrlo bitna za evropsku industriju kroz dve činjenice. Prvo, u evropskom industrijskom prostoru (preradjivačka industrija) postoji 228.000 malih i srednjih kompanija i taj resurs je prepoznat kao strateški za rast kompetitivnosti Evropske unije, stvaranje bogatstva, kvaliteta života i zaposlenosti. Drugo, jačanje konkurentnosti ovog korpusa u budućnosti dominantno je uslovljeno jačanjem proizvodnih osnova baziranih na znanju, odnosno stepenom uvodjenja novih tehnologija, medju kojima je jedna od ključnih tehnologija bazirana na širokoj primeni industrijskih robota. Problem u vezi sa ovim je u tome što je postojeće robotske tehnologije uglavnom koncipirane tako da se uspešno mogu da primenjuju u okviru velikih kompanija i ta činjenica predstavlja glavni limitirajući faktor za tehnološki razvoj malih i srednjih kompanija. Male i srednje kompanije se ovim dovode u tehnološku zamku (‘automation trap’), jer svoju kompetitivnost mogu da razvijaju samo kroz primenu tehnološki nedovoljne automatizacije i niske cene rada. Za rešenje ovog problema projekat SMErobot polazi od stava da se ograničenje obima finansiranja i ograničenja u raspoloživim inženjerskim resursima i inherentna dinamičnost u proizvodnom procesu, mogu prevazići ukoliko se razvije nova generacija robota koji će omogućiti niske troškove primene ove tehnologije, odnosno niske troškove inicijalne investicije, niske troškove njenog korišćenja, niske troškove promene namene kao posledice promena u proizvodnom programu, i efikasan rad u uslovima ograničenja u ljudskom resursu. Izlaz se traži kroz rešavanje tri osnovna zadatka:
• Izgradnja SMErobot tehnologije robotskih sistema različitog stepena automatizacije po ceni koja nije veća od 1/3 cene postojeće automatizacije ove vrste;
• Novi poslovni modeli koji nude opcije za finansiranje i korišćenje robotski sistema u uslovima nesigurnosti u obimu proizvodnje, tržišnog veka proizvoda i promenljive kvalifikacije radne snage;
• Jačanje lanca snabdevanja za robotske sistema kroz fokusiranje na potrebe i specifičnu kulturu industrijske proizvodnje u malim i srednjim preduzećima, u odnosu na planiranje, primenu i održavanje.
čiji su okviri bazirani na tri osnovna inovativna sadržaja:
• Robot sposoban da razume instrukcije u formi koje koristi čovek u medjusobnoj komunikaciji (govor, gestikulacija i grafika);
• Bezbedan i produktivni robot svestan čovekovog prisustva u zajedničkom radnom prostoru (kooperativan, bez ograda);
• Instalisanje i konfigurisanje robotskog sistema u roku od tri dana (modularna gradnja sa plag-and-produce komponentama).
Istraživački okvir SMErobot projekta je potencijalno vrlo indikativan za strateška opredeljenja Srbije po pitanju industrijalizacije njenog ekonomskog sistema i u tom kontekstu uloge i tehnološkog profilisanja malih i srednjih preduzeća.
Robotika je tematski prioritet FP istraživačkih projekata, gde se kroz FP projekte ostvaruje prodor u domen industrijskih humanoida. Primer industrijskog humanoida FRIDA koji je razvijen u okviru FP7 projekta ROSETTA naveden je na slici 2. Timski i kooperativni rad, kao i neposredni fizički kontakt izmedju robota i čoveka, gde su pored bezbednosti uključeni i mnogi drugi aspekti, kao psihološki na primer, je radikalno novi istraživački okvir, koji za cilj ima izgradnju potpuno novih tehnoloških entiteta na kojima Evropa gradi svoju strategiju za masovni povratak industrijske proizvodnje u svoj ekonomski sistem, ali i teničko-tehnološko liderstvo u globalnim okvirima.
Novi roboti za timski rad sa čovekom
Robotika se razume kao nova kibernetska platforma, sastavni deo evropske digitalne agende, za novu industriju Evrope i jedan od konstituenata onoga što se naziva trećom industrijskom revolucijom. Realizacija praktično primenljivog kibernetsko-tehnološkog entiteta, koji je sposoban za autonoman i kooperativan/timski rad sa čovekom je izuzetno kompleksan inženjerski i naučni zadatak. Uspešnost ostvarivanja tog zadatka odrediće našu budućnost.
Aktuelna aktivnost u vezi robotike odnosi se na Osmi okvirni program pod nazivom HORIZON 2020, koji Evropa kao finansijski instrument opredeljuje za oblast nauke i istraživanja sa fondom od 80 milijardi EUR. U okviru ovog programa se robotika, mehatronika i industrijske ICT pojavljuju kao osnovni sadržaji drugog tematskog prioriteta: Industrial leadership za koji je odredjen fond od 18 milijardi EUR. U tom kontekstu značajna je inicijativa privatnog i javnog partnerstva za robotiku (EU Robotics PPP), na primer.
Krakteristično je da se EU Robotics PPP smešta u kontekst Evropske digitalne agende. Kompletna inicijativa je organizovana kroz kontekst neprofitne organizacije ‘euRobotics aisbl’ koja predstavlja sve zaniteresovane strane i ima jednu vrlo diverzifikovanu strukturu, počev od proizvodjača robota i komponenti, sistem integratora, uslužnih kompanija, korisnika, pa do istraživačkih institucija i univerziteta.
Srbija i industrijski razvoj: Od jeftine radne snage do robota (Prvi deo)
Srbija i industrijski razvoj: Dokle će autoindustriji biti potrebni jeftini radnici (Drugi deo)