Pet godina od početka svetske ekonomske krize bruto domaći proizvod (BDP) Srbije nalazi se 8 procenata ispod nivoa iz 2008. godine, a najveće domaće kompanije suočile su se sa izazovima koji će za neke od njih biti nepremostivi – bilo da su u pitanju pravosudne prepreke, kreditno opterećenje ili promašeni poslovni model.
Poslovanje najvećih domaćih kapitalista ima nekoliko zajedničkih činilaca. Većina ovih biznisa je prilično heterogena, što otežava upravljanje, a pojedini su se upustili u višestruk broj delatnosti, što nije propraćeno uspostavljanjem profesionalnog sistema menadžmenta. S druge strane, visoke aspiracije i neveliki kapital uslovili su finansiranje ovih kompanija iz zajmova koji su postali veliki teret u vremenu slabljenja tražnje i pada poslovanja. Kolika je bila kreditna ekspanzija najvećih domaćih kapitalista pokazuje i činjenica da su neretko, nakon iscrpljivanja ovdašnjih bankarskih izvora, u kreditiranju učestvovale međunarodne finansijske organizacije, a što je neke od biznisa učinilo „isuviše velikim da bi propali” (too big to fail). Istina, retki vlasnici domaćih holdinga trasirali su put međunarodnim finansijskim organizacijama u vlasničku strukturu svojih kompanija, ali to su bili tek izuzeci u vreme kada je preovlađivalo uverenje da će mogućnost olakog zaduživanja zauvek postojati.
Delta holding
Poslovanje ove kompanije doživelo je najveće promene u petogodišnjem kriznom periodu, koji je kulminirao sudskim procesuiranjem njenog vlasnika. Što se tiče samog poslovanja, najveća promena desila se sredinom 2011. kada je belgijska Delhaize grupa kupila trgovinski lanac Maxi sa svim zavisnim trgovinama. Ova prodaja, delimično podstaknuta i političkim pritiskom zbog naraslih dugova ovog lanca prema domaćoj privredi, bila je vredna 932,5 miliona evra, uključujući i otplatu oko 300 miliona evra spomenutog duga. Novi stopostotni vlasnik velikog dela maloprodajne mreže u Srbiji objavio je prilikom preuzimanja da je transakciona cena predstavljala 0,67-0,69x očekivane prodaje u 2011. godini i 10,4-11x očekivanog profita pre oporezivanja, kamata, depresijacije i amortizacije (EBTIDA) što je bilo znatno jeftinije u odnosu na preuzimanja u jugoistočnoj Evropi u periodu 2006-2009 (0,84x prodaje i 13x EBITDA).
Konsolidovani finansijski izveštaji (u mil EUR)
Odlazak Maxija znatno je smanjio Deltinu poslovnu imperiju, koja je nastavila da posluje u oblastima poljoprivrede, osiguranja, tržnih centara, distribucije i dr. Protekle godine ostvaren je poslovni prihod veći od pola milijarde evra, ali su finansijski rashodi „pojeli” veliki deo poslovne dobiti od 37,4 miliona evra. Dugoročne obaveze Delta holdinga na kraju 2012. godine bile su 248,7 miliona evra, dok su kratkoročne obaveze bile oko 240 miliona evra. Kompanija je ove godine u vanrednim okolnostima detaljnije nego inače izveštavala o poslovanju na kvartalnom nivou, koje je u prvoj polovini godine kada je realizacija u pitanju bilo oko pet odsto slabije nego lani.
Invej
Poslovni sistem Invej drastično je pogoršao poslovne performanse tokom proteklog petogodišnjeg perioda, dok je krajnji rezultat u 2012. godini prvi put bio ispod „crvene linije”. Osim velikog pada prodaje u odnosu na pretkriznu 2008. godinu (realno smanjenje od 48,3 odsto), poslovanje ove kompanije je najviše opterećivao pogolem dug koji je Invej prošle godine odveo u gubitak od 10 miliona evra. Dugoročne i kratkoročne obaveze ovog sistema su na kraju prošle godine iznosile oko 237 miliona evra, što je više nego dvostruko premašivalo kapital ovog holdinga. Istina, i pre krize je ovaj sistem karakterisalo jako finansiranje iz pozajmljenih izvora, ali su znatno bolji uslovi poslovanja (pa i finansiranja) lako kompenzovali kreditnu opterećenost. U trenutnim okolnostima to svakako nije slučaj, te ostaje da se vidi na koji način će biti rešeni pritisci zajmodavaca na sistem u kojem između ostalog posluju Rubin, Monus, Vital, Milan Blagojević, Luka Pančevo, Medela itd.
Konsolidovani finansijski izveštaji (u mil EUR)
MK Group
Novosadska kompanija MK Group je jedan od domaćih poslovnih sistema koji je najbolje prebrodio krizu, štaviše iskoristio je slabljenje ostalih tržišnih učesnika kako bi pojačao sopstvene pozicije. Prema ovde dostupnim finansijskim podacima poslovna slika deluje još svetlija, ako se uzme u obzir da je to samo deo holdinga Agri Europe u koji pored MK Group ulaze i biznis sa šećerom (kompanija Sunoko), poslovanje u Ukrajini i pojedine druge kompanije.
Konsolidovani finansijski izveštaji (u mil EUR)
Konsolidovana realizacija MK Group iznosila je lani 338,8 miliona evra i bila je za 77,3 odsto veća u odnosu na 2008. godinu, uz još intezivniji rast profitabilnosti. Period od proteklih pet godina ovaj holding je obeležio velikim širenjem i preuzimanjem drugih kompanija uz svesrdnu pomoć međunarodnih finansijskih institucija (kreditiranje od IFC-a, dokapitalizacija od EBRD-a). Tako je u osvit krize ova grupacija ušla u turizam kupivši Genexove hotele na Kopaoniku, dve godine kasnije otkupljen je u potpunosti posao sa šećerom od strateških partnera iz Nemačke, krajem 2011. kupljena je industrija mesa Carnex, dok bi preuzimanje manjih kompanija u proteklom periodu teško bilo i nabrojati. Jedini neuspeh, barem za sada, MK Group je pretrpela u pokušaju preuzimanja domaćih šećerana pod kontrolom grčkog Hellenic Sugara, dok su u prošloj i tekućoj godini usmereni veliki napori u osvajanje najveće domaće privatne banke, niške AIK banke, u kojoj MK već poseduje četvrtinu vlasništva.
Kada su finansije u pitanju, i MK Group je značajno kreditino opterećena (ukupan dug na kraju 2012. iznosio je oko 260 miliona evra), ali strateški pristup u vođenju i kombinovanju izvora finansiranja nisu kompaniju ni u jednom momentu doveli u krizu likvidnosti.
Industrija mesa Matijević
Da nije bilo ovogodišnjih neprilika vlasnika kompanije sa kriminalističkom policijom, Industrija mesa Matijević bi mogla biti proglašena jednim od dobitnika kriznog perioda. Poslovanje ovog sistema, koji se sastoji od velikog broja pre svega poljoprivrednih gazdinstava, uvećano je za 47 odsto u odnosu na 2008. godinu, dok je održan zavidan nivo profitabilnosti koji ovaj sistem karakteriše od prvih godina poslovanja. Još jedna bitna karakteristika u poslovanju IM Matijević jeste nizak stepen zaduženosti: ukupan dug ovog sistema na kraju 2012. godine manji je od prošlogodišnjeg neto dobitka, što je pokazatelj kojim se teško može pohvaliti bilo koje veće preduzeće u Srbiji. Ova pozicija omogućila je kompaniji IM Matijević nastavak preuzimanja pre svega u Vojvodini i konsolidaciju vlasništva u preduzećima u kojima je bila većinski akcionar.
Konsolidovani finansijski izveštaji (u mil EUR)
Koncern Farmakom
Poslovanje Farmakoma poslednjih godina moglo bi se u najkraćem označiti kao nekontrolisani rast koji je doveo u pitanje opstanak ovog sistema. Ovaj više nego heterogen holding povećao je tokom krize poslovni prihod 2,8 puta, više nego udvostručio poslovni dobitak, ali je nekontrolisani dug lani istopio skoro celokupnu dobit. Štaviše, u tekućoj godni ovaj šabački poslovni sistem doživeo je veliku krizu likvidnosti, koja je kulminirala još uvek aktuelnom blokadom poslovnih računa.
Konsolidovani finansijski izveštaji (u mil EUR)
U odnosu na 2008. godinu ukupan dug Farmakoma povećan je 2,6 puta i na kraju 2012. iznosio je 427,7 miliona evra. Posebno zabrinjavajući jeste iznos kratkoročnih finansijskih obaveza koje su dostigle nivo kapitala, a koji se po pravilu servisiraju uz enormno visoke kamatne stope. Od svih većih poslovnih sistema u Srbiji, Farmakom verovatno predstavlja najveću glavobolju domaćim bankama, dok ne mogu biti mirni ni predstavnici Svetske banke koji su ovoj kompaniji 2011. godine odobrili kredit od 120 miliona evra.
Victoria Group
Novosadska Victoria Group zabeležila je rast poslovanja u proteklom petogodišnjem periodu, ali uz znatno povećanje kreditne izloženosti. Zahvaljujući ranom pozicioniranju i strateškoj viziji, Victoria Group je spremno dočekala krizu dok su pozicije dodatno ojačane 2009. godine ulaskom EBRD-a u vlasničku strukturu (dokapitalizacija vredna 40 miliona evra). Najveću promenu ipak je donela 2011. godina, kada je deo idejnih tvoraca ove grupacije napustio kompaniju, što je u kasnijem periodu donelo velike kadrovske i druge promene po pitanju upravljanja.
Konsolidovani finansijski izveštaji (u mil EUR)
Victoria Group je u odnosu na 2008. godinu povećala prihod za oko 27 odsto, dok profitabilnost često nije bila u prvom planu zarad razvojnih planova. Ipak, naročito u poslednjem periodu, veliki uticaj na poslovanje ove kompanije ima kreditna izloženost koja značajno prevazilazi nivo kapitala. Olakšavajuću okolnost za ovu grupaciju predstavlja prisustvo EBRD-a u vlasničkoj strukturi, što je u proteklih par godina bio jak adut za dobijanje povoljnijih kredita, kako od lokalnih banaka tako i od drugih međunarodnih finansijskih institucija (pre svega IFC-a).
Nenad Gujaničić
Biznis Top 2012/2013.