Velika Britanija i Češka se protive pozivima osam članica EU da se uvedu novi ciljevi za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u 2030. godini. One naime smatraju da bi evropska regulativa trebalo da bude tehnološki neutralna i da ne bi trebalo da stigmatizuje korišćenje nuklearne energije.
Da podsetimo, 22. januara će biti objavljen klimatsko-energetski paket sa novim zakonskim predlozima koji bi trebalo da uspostave balans između tržišne konkurentnosti i ekoloških ciljeva.
Evropska komisija i Evropski parlament već su se sukobili po ovom pitanju – dok Komisija traži labljavljenje ekološke politike Parlament je u januaru većinski izglasao smanjenje emisije ugljen dioksida za 40% do 2030. godine i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora od 30%. Na čelu onih koji zastupaju ambicioznije ciljeve održive energije za 2030. nalaze se Nemačka, Francuska i Italija, a protiv su Velika Britanija i Češka, koje planiraju dalju izgradnju nuklearki.
Ovoj grupi pripada i Mađarska čiji se premijer Viktor Orban sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi dogovorio potencijalnu nadogradnju jedine nuklearne elektrane u Mađarskoj. Naime, Mađarska bi trebalo da dobije pozajmicu od 10 milijardi dolara za proširenje kapaciteta nuklearke NPP. Ovom, najvećom investicijom u modernoj istoriji naših suseda, će biti udvostručeni kapaciteti mađarske nuklearne elektrane koja bi u punom sastavu trebalo da ona počne sa radom 2013.
Mađarske vlasti su ovim povodom saopštile da je EU “u principu odobrila sklapanje ovog ugovora”.
Izvori: Portfolio i Eruactiv