Home VestiBiznis & Finansije Erste: Kako čitati odluku Fiča da snizi srpski rejting

Erste: Kako čitati odluku Fiča da snizi srpski rejting

by bifadmin

Podbacivanje na fiskalnoj strani smatramo ključnim razlogom za odluku Fiča da Srbiji snizi rejting, navodi Alen Kovač analitičar Erste banke u reakciji na vest da je ova agencija snizila  kreditni rejting Srbije na B+ sa stabilnim izgledima, sa ranijih BB- sa negativnim izgledima. “Smatramo da će ova odluka imati negativan uticaj na uslove finansiranja, što postizanje sporazuma sa MMF čini još poželjnijim, u smislu poverenja investitora,” navodi se u saopštenju i dodaje da se od vlade očekuje da ispruči kredibilniji fiskalni okvir a NBS mora pažljivo pratiti razvoj događaja. Mediji navode srpske bankare koji potvrđuju da su na ovakvu odluku stranci reagovali kupovinom erva, što je spustilo dinar na 116 dinara za evro, ali je situacija stabilizovana intervencijom NBS.

Nova 2014 počela je nepovoljnim vestima, od kojih je prvu isporučio Fič. Ta agencija je dodatno  smanjila rejting Srbije, spuštajući gas a BB – na B + , ali sa stabilnim izgledima.  Njihovo obrazloženje je u skladu sa dobro poznatim problemima,gde je pogoršanje fiskalnih trendova ključni faktor iza ove odluke, navodi Erste.

Trend javnog duga ide ka učešću od 70% BDP-a ( iznad prosečnog za BB / B) a budžetski deficit ( uključujući troškove restrukturiranje preduzeća) je veći od 7 % BDP-a, što  sugeriše da na srednji rok u fiskalnoj politici nedostaju ambiciozniji zahvati. Fiskalne rizike pojačava i očekivani skroman rast BDP-a, uz jednokratne pozitivne rezultate u automobilskoj industriji i poljoprivredi, koji se teško mogu ponoviti što znači da na prihodnoij strani postoje rizici koji se ne mogu nadomestiti jačom domaćom tražnjom koja će naprotiv ostati slaba. Spor napredak u strukturnim reformama, nedostatak podrške MMF- a i povećanje verovatnoće da će biti raspisani prevremeni izbori nesumnjivo su doprineli negativnoj oceni.

Naše mišljenje? Fiskalnoj politici nedostaje kredibilitet, zbog nedavnog fiskalnog isklizavanja (podbacivanja prihoda)  i neuverljivo isplaniranih srednjoročnih ciljeva . Pregovori o novom stend-baj aranžmanu sa MMF-om ( najavljenom za februar ) zato predstavljaju pozitivan pomak. Međutim, da bi se pridobila njegova podrška, verovatno će biti potrebno da se uvedu nove dodatne mere štednje.  Naravno, prevremeni izbori podrazumevaju dodatne rizike u smislu ostvarivanja budžetskih ciljeva u 2014. i odložiće napredak na strani reformi, navodi Kovač.

budzet eu

Finansiranje budžeta u 2014. Se u velikoj meri oslanja na zajam iz bilaterlanih aranžmana (UAE) i svako odugovlačenje u tom poslu moglo bi prisiliti Ministarstvo finansija da se preusmeri ka tržištu evroobveznica, što , s obzirom na okolnosti , podrazumeva mnogo neizvesniju strategiju. Očekujemo da bi u takvom slučaju zahtevi investitora za prinose na obveznice u dolarima porasli, na oko 6 +% . Takođe  vidimo oprezniji stav NBS sa ciljem da se kontroliše kurs dinara (naročito imajući u vidu visoku  FX komponentu u javnom dugu). Očekujemo da će u prvoj polivini godine kurs dinara biti na nivou od oko 116 dinara za evro, navodi Kovač.

Fič je naveo da očekuje da će u naredne dve godine rast srpskog BDP biti ispod 2% godišnje. Prinos na petogodišnje obveznice Srbije denominovan u dolarima opao je na 4,5% (15, januar) sa 5,5% koliko je bio početkom godine. 

Ekonomiktajms navodi da je Fič doneo ovakvu odluku i zbog slabe političke volje da se sprovedu reforme.

Na pozitivnoj strani navodi se relativno visok prihod po glavi stanovnika i relativno dobri pokazatelji humanog razvoja (stanja zdravstva, obrazovanja i otvorenosti poslovnog ambijenta).

” Mudis je već smanjio rejting Srbije u julu 2013, tako da ova promena nije došla kao veliko iznenađenje”, izjavio je Tomislav Bajić,  šef istraživanja u InterCapital Securities, FT-iju. ” U ovom trenutku možemo očekivati sličan potez iz S & P zbog pogoršanja u sferi javnih finansija. Ali srpske evroobveznice su zabeležile veoma mali pad cene, u rasponu od -0.17 odsto do 0.01 odsto. ”
Analitičari regionalne banke Hipo AlpeAdria rekli su da će fiskalna nizbrdica povećati pritisak na srpski dinar, koji je bio ranjiv u poslednjih nekoliko godina, i dovesti do opreznijeg pristupa centralne banke, koja je poslednjih meseci relativno brzo smanjivala svoju referentnu kamatnu stopu.
FT navodi da bi u ovakvim okolnostima moglo biti pogrešno sazivati vanredne izbore s obzirom nespremnost vlade da pristupi bolnim reformama i i na činjenicu da formiranje nove vlade oduzima dragoceno vreme. Ipak, može se dogoditi da Aleksandar Vučić, zamenik premijera i čovek sa najvećom moći u vladi, iskoristi izbore da preuzme vođstvo i formira vladu koja bi verovatno bila više voljna da sprovede reforme za koje on tvrdi da ih želi. To, međutim, zavisi od toga da li bi njegova Napredna stranka mogla da pobedi sa ubedljivom većinom, što nije sasvim izvesno, zaključuje bloger FT.

Srbija kupuje dinara da bi ojačala svoju valutu posle odluke Fiča da joj smanji rejting, navodi Blumberg. Dinar je pao za 0,3 odsto, na 116,0341 za evro da bi se oko 13,30 minuta malo podigao na 115,7120. Prinos na obveznice sa rokom dospeća 2020. Denominovanim na dolare popeo se tri baznih poena, ili 0,03 procentni poena, na 5,28 odsto.

Srpsko ministarstvo finansija saopštilo je da “će nastaviti da insistira na doslednom sprovođenju mera fiskalne konsolidacije”.

“Bilo je početnih pritisaka na dinar, kada su stranci reagovali na tu odluku kupujući evre, ali je narodna banka intervensiala i smirila pritisak, ” rekao je Blumbergu Ratko Gudurić, zamenik šefa trezora u Vojvođanskoj banci ad u Beogradu, u e-mailu.

Pročitajte i ovo...