Mnogim vlasnicima kućni ljubimci su i najbolji prijatelji, međutim ponekad je i njih neophodno ostaviti makar na nekoliko dana u tuđim rukama ili van okrilja poznatog kućnog okruženja. U skladu sa svetskim trendovima i potražnjom za povećanom sigurnošću i udobnošću krznenih gostiju, i ponuda srpske „hotelske industrije“ za životinje postala je raznovrsnija u poslednjoj deceniji.
Moderna vremena menjaju kvalitet života ljudi, ali i njihovih najboljih prijatelja iz životinjskog sveta. Danas, osim što zbog posla ili turizma sve više putujemo, spremni smo i da više ugađamo našim kućnim ljubimcima i pružimo im sav komfor koji je i nama dostupan. Potrebe vlasnika za privremenim smeštanjem njihovih ljubimaca su sve veće jer i broj kućnih ljubimaca raste kako se stanovništvo sve više seli u urbane sredine.
Profesor Vojislav Ilić sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu procenjuje da je, u ovom trenutku, sa ukupnim smeštajnim kapacitetom domaćih hotela za pse pokriveno otprilike oko 70% potreba domaćeg tržišta. „Tek poslednjih nekoliko godina vlasnici pasa u zemlji počinju zaista da uviđaju koristi od pansiona za kučiće. U Srbiji posluje dosta neprijavljenih pansiona, kao i onih koji su pripojeni već postojećim uzgajivačnicama pasa po prilagođenim dvorištima. Ako tome dodamo i veliki broj fizičkih lica koji se reklamira za čuvanje pasa putem oglasa, onda možemo reći da za vlasnike pasa koji na određeno vreme moraju da ostave svoje ljubimce u tuđim rukama postoji mogućnost biranja“, priča naš sagovornik. Međutim, neophodno je napraviti dobru procenu jer ima svakakvih varijanti smeštaja, a tome u velikoj meri doprinosi i činjenica da ne postoje uređeni regulatorni okviri za ovakvu vrstu delatnosti, pa je i prilikom legalnog prijavljivanja često nejasno koju papirologiju treba pripremiti.
Profesor je i saradnik u pansionu za pse „Šapa Inn“ u Surčinu, koji ima šest odvojenih dvorišta za šetanje pasa – što je posebno bitno ukoliko su neki četvoronožni gosti agresivniji ili dominantniji od drugih. Klimatizacija prostora, odnosno mogućnost adekvatnog grejanja, značajno doprinosi i popunjenosti kapaciteta tokom zime, pa ovaj pansion, osim tradicionalno dobrih letnjih meseci, beleži dobru posetu i tokom januara i februara.
Što se veterinarske zaštite tiče, Ilić se trudi da u svakodnevnom radu razdvoji svoje stručno zvanje sa ulogom vlasnika pansiona za pse. „U pansionu se podrazumeva smeštaj i celodnevni nadzor pasa, a svi vlasnici moraju da ostave kontakte svojih veterinara. Takva je praksa svuda u svetu – hoteli za kućne ljubimce su namenjeni isključivo njihovom privremenom boravku. Na kraju krajeva, ne bi bilo ni kolegijalno da preuzimamo pacijente drugih veterinara“, kaže profesor Ilić. Naravno, kako bi pas uopšte bio smešten u pansion, njegov vlasnik prethodno mora da potvrdi sve redovne vakcinacije.
Takva praksa primenjuje se i u „Pet Star“ hotelu za kućne ljubimce, vlasnika Ane i Ilije Višnjića, koji se zapravo razvio iz poslovanja prvog salona za ulepšavanje kućnih ljubimaca u Beogradu. „Pet Star“ nudi raznovrsne sobe za svoje goste, u zavisnosti od njihovog karaktera i vrste, kao i vežbanje i ulepšavanje po želji (vlasnika). Među stalnim klijentima ima puno stranih državljana na radu u Beogradu, predstavnika ambasada, a prema rečima Ilije Višnjića oni su gotovo uvek stalne mušterije i u najvećem broju dolaze preko preporuka svojih prijatelja i kolega.
„Od naših klijenata smo se naslušali mnogih negativnih iskustava sa većinom pansiona za pse koji postoje u zemlji: dešavalo se i da se kučići odvode na druga mesta, da budu u ostavljeni u malim boksovima jedni do drugih, a o nedostatku svakodnevnog šetanja i da ne govorimo. Razlog za tako puno loših priča leži i u činjenici da postoji puno nelegalnih hotela za kućne ljubimce koji svoje loše uslove nadomešćuju nižom cenom čuvanja ljubimaca“, smatra Višnjić. Ova nelojalna konkurencija najčešće se reklamira putem oglasa, ali čak ni ekonomska kriza ne može da natera vlasnika da napravi istu grešku dvaput i ponovo ostavi svog psa na jednom takvom mestu, kaže vlasnik „Pet Stara“.
Gosti se u ovom hotelu zadržavaju po dve nedelje u proseku, odnosno otprilike koliko traje odsustvo vlasnika zbog odmora van zemlje. To potvrđuje i najveća popunjenost kapaciteta tokom letnje i zimske sezone. U svojoj višegodišnjoj praksi Višnjić se susretao sa više slučajeva da vlasnici ostave svoje ljubimce na jedan ili dva dana – najčešće zbog nekog preuređivanja ili selidbe – a priseća se i kada su imali u boravku jedno kuče tokom čitava dva meseca.
Mačja posla
Pansiona za mačke ima značajno manje, ali glavni razlog za to leži u činjenici da je ove životinje mnogo lakše čuvati, kaže profesor Ilić. Uglavnom je dovoljno pronaći nekoga iz porodice ili prijatelja koji hoće da provedu određeno vreme u kući dok vlasnici nisu tu i redovno hrani mace i menja njihov posip.
Ipak, u Srbiji se poslednjih godina povećao i broj pansiona za mačke, a jedan od njih je i pansion „Happy Cat“ iz Beograda. Njegov vlasnik Predrag Đorđević priča za „Biznis & Finansije“ da mu je ideju za otvaranje dao jedan prijatelj po dolasku iz inostranstva, a srećna okolnost je bila ta što je u tom trenutku imao praznu nekretninu u neposrednoj blizini Hrama Svetog Save na Vračaru. Ovaj hotel za mace najveću reklamu dobija „od usta do usta“, a oglašava se i na „Fejsbuku“, pa je na taj način „vidljiv“ i velikom broju srpskih vlasnika mačaka.
„Leto je najbolji period za poslovanje „Happy Cat“-a, kada često ume da bude popunjeno svih 12 mačjih „hotelskih soba“ – prilagođenih boksova. Cena smeštaja iznosi oko 1.000 dinara po danu, mada ona može da varira, u zavisnosti od hrane koja služi gostima i njihove eventualne vakcinacije. Posle deset dana boravka uključuje se i dodatan popust. Smeštaj za krznene ljubimce uredno je prijavljen u APR-u, a izdaci za održavanje ovog biznisa uglavnom se plaćaju paušalno, kao kod frizerskih radnji“, objašnjava Đorđević.
Osim za privremeno smeštanje pasa i mačaka, ponude i potražnje za ovakve usluge za neke druge životinjske vrste gotovo i da nema. Akvarijumske ribice i sitne ptice vlasnici gotovo uvek ostavljaju rodbini ili prijateljima na čuvanje, a Srbija nije dovoljno veliko tržište da bi eventualno držanje nekih „ekstravagantnijih“ životinja bila učestalija pojava.
Tekst je objavljen u broju #110 časopisa „Biznis & Finansije“