U društvu u kojem deca prvo nauče šta je kompjuterski pa tek onda šta je poljski miš pogrešno je pristupati obrazovanju kao u vreme otkrića parne mašine, smatra Aleksandar Todosijević, mladi profesor istorije u OŠ „Branko Radičević“ iz Batajnice. On je jedan od sve većeg broja nastavnika entuzijasta koji decu pokušavaju da zainteresuju za gradivo seljenjem učionice na internet.
Pre šest godina, Aleksandar Urošević je, vođen roditeljskim instinktom, i „priručnom“ pedagogijom, postao tvorac jednog pomoćnog nastavnog sredstva. Njegovog sina, đaka prvaka Mihaila u učionici nije držalo mesto. Da bi ga zainteresovao za školsko gradivo, Urošević je, po struci web developer, za sina osmislio „Azbuku“ – aplikaciju koja uči decu slovima, čitanju slogova a na kraju i celih rečenica. Taj moderni bukvar je postavio na sajt nazvan Vežbanka, da skrati muke drugim roditeljima i pruži ideju učiteljima da deci koja su od malih nogu okružena kompjuterima, mobilnim telefonima i društvenim mrežama ponude nešto što će ih „zakucati“ za tablu – ali ne onu klasičnu zelenu, sa koje su oni i njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja, sricali slova. Kada je Mihailo naučio da čita i piše, Aleksandar je Vežbanki dodao nove predmete: matematiku i engleski jezik. Ova prva pomaže deci da na zabavan način savladaju najjednostavnije matematičke operacije, a ona druga da ukucavanjem prevoda provere da li znaju šta znači neka reč na engleskom.
Iako je imao ambiciju da od Vežbanke napravi interaktivan portal za učenje i mnogih drugih predmeta za osmake, Urošević je 2012. pod pritiskom drugih obaveza, odustao, a pokušaj da nađe nekoga ko bi umesto njega preuzeo dalji razvoj projekta nije uspeo. „Vežbanka je još onlajn samo zahvaljujući IT preduzetnici Dragani Vukajlović koja je prihvatila da finansira domen i hosting. No, uprkos svemu, mislim da sajt i dalje ima mnogo potencijala i samo nam treba pomoć ljudi dobre volje koji mogu da doprinesu njegovom razvoju“, kaže Urošević.
Sabraćemo na mreži
Negde u isto vreme kad i Urošević, nastavnik Ekonomsko trgovinske škole iz Bora, Zoran Milojević, pokušavao je da reši problem kako da svojim đacima tinejdžerima, i samom sebi, sumornu školsku učionicu učini prijateljskijim mestom. Danas sa svojim đacima, posle časova svakodnevno komunicira preko društvenih mreža, motivišući ih tako da zavole predmete poput – informatike.
„Prvi nalog na društvenoj mreži otvorio sam na MySpace-u 2007. ili 2008. zajedno sa svojim učenicima na sekciji iz informatike. U narednih nekoliko godina je popularnost društvenih mreža porasla. Pokušao sam da se prilagodim načinu života svojih učenika, pa sam im ponudio gradivo na način koji je njima zanimljiv – preko Fejsbuka. Na tu ideju sam došao kao i svaki nastavnik, analizom svog rada i rezultata učenika“, kaže Milojević. „Danas su društvene mreže naša realnost i moramo na njih gledati kao na novo nastavno sredstvo. Ako Fejsbuk jednog dana bude otišao u zaborav i nešto drugo bude zauzelo njegovo mesto, mi nastavnici ćemo i tome morati da se prilagodimo da bismo ostvarili dobre rezultate“.
Uspešni nastavnici nisu sajber supermeni. Uz dobar pedagoški pristup, i talenat da se gradivo izloži jasno i interesantno, tehnička rešenja mogu biti i sasvim jednostavna. Aleksandar Todosijević, mladi profesor istorije u OŠ „Branko Radičević“ iz Batajnice, je 2011. godine osnovao blog Učionica. “Shvatio sam da je učenicima tradicionalan oblik nastave dosadan pa sam počeo da objavljujem nastavne materijale na internetu. Prošle godine je Učionica zabeležila milioniti pregled. Uspehu bloga je, čini mi se, kumovao pristup mladima putem digitalnih medija, ali i nedostatak kvalitetnih sajtova na srpskom jeziku koji se bave nastavom istorije“, smatra Todosijević.
Na blogu Učionica svoje tekstove postuje i nekoliko Todosijevićevih kolega. „Voleo bih da ih je mnogo više. Čini mi se da su nastavnici u Srbiji u velikoj meri otvoreni za korišćenje novih tehnologija. Međutim, ukoliko nedostaje sistemska podrška institucija ili jasno definisan strateški plan razvoja, mislim da nećemo daleko dogurati“, kaže sagovornik B&F.
Todosijević kaže da je šteta što posle prvih pionirskih pokušaja sistemskog uvođenja IKT u obrazovni sistem, kao što je na primer bio projekat Uprave za digitalnu agendu o opremanju digitalnih učionica kompjuterskom opremom, ovakve zamisli nisu postale deo obrazovne strategije države. „Reforme koje je sproveo ministar prosvete Gašo Knežević, kojima je uz ogromne pritiske uspeo da prosvetu postavi na zdrave osnove, njegovi naslednici nisu nastavili. Obrazovni sistem je danas na margini društvenog interesovanja“.
Sa istom mešavinom upornosti, i obeshrabrenosti zbog odnosa društva prema prosveti, za svoje đake se već deset godina bori i Miljenko Hajdarović, takođe nastavnik istorije. On je u virtuelnu učionicu ušetao još 2005, postavši urednik Hrvatskog povijesnog portala. Ovaj specijalizovani sajt je ušao u desetu godinu postojanja i trenutno okuplja 100 saradnika volontera koji su na njemu objavili preko 1.400 članaka.
„Sve je počelo kada sam 2005. godine počeo da radim kao učitelj istorije. Odmah sam se susreo s dva izazova – kako svo znanje koje sam doneo sa fakulteta da skratim na samo 45 minuta i kako sve sadržaje koji su propisani nacionalnim nastavnim planom i programom da sažmem u 70 časova nastave godišnje. Kod nekih tema mi je to uspevalo, ali bilo je i onih koje su učenicima veoma zanimljive pa su nam časovi bili prekratki. Zato sam odlučio da pokrenem veb stranicu na kojoj ću učenicima pojašnjavati određena pitanja koja ih zanimaju. Pokrenuo sam je samostalno kao hobi projekat, no u međuvremenu sam prikupio brojne saradnike, među kojima bih istakao kolegu Dinka Odaka koji je od velike pomoći pri vođenju Fejsbuk stranice našeg portala“, kaže Hajdarović.
Jedan i jedan su svašta
Za razliku od matematike, gde su jedan i jedan uvek dva, istorija je specifičan predmet o kojem deca stiču poluznanja iz različitih, često nepoptpunih izvora. „Desničari i nacionalisti su poslednjih godina jako dobro uhvatili korak sa razvojem interneta i koriste ga za svoju propagandu. Takvih sadržaja ima puno i u stalnom su porastu. Kako bi se sprečila revizija istorije, dužnost nastavnika je da osigura pouzdane i istinite sadržaje iz ove oblasti na internetu. Tu vidim i mesto Hrvatskog povijesnog portala koji jasno ističe vrednosti antifašizma i zaštite ljudskih prava“, kaže Hajdarović.
Stereotipi i predrasude prema drugima prisutni u javnom govoru, našli su svoje mesto i u nastavi. „Često su nastavnici društvenih nauka podložni negativnim uticajima dnevne politike i sami postaju njene žrtve. Posao nastavnika u današnje vreme je izuzetno težak, jer nisu u stanju da pariraju jakim medijima koji formiraju pogrešnu sliku o prošlosti kod mladih”, kaže Todosijević.
Baš zbog pomenute tendencije zloupotrebe prošlosti, na pojedinim tekstovima na Učionici istorije nisu dozvoljeni komentari. „Imam nultu toleranciju za psovke, nepristojne komentare, a pogotovo za otvoreno raspirivanje mržnje. Učionica istorije nije poligon za ispoljavanje nacionalističkih frustracija pojedinaca ili interesnih grupa, kojima su mladi izloženi putem medija. Međutim, to ne znači da interakcija sa posetiocima sajta ne postoji. Ona je preneta na društvene mreže tj. na Fejsbuk. Tamo članovi zajednice mogu da komentarišu tekstove, članke, daju svoje sugestije, ali i da postavljaju svoje materijale. Članovi grupa moraju da se pridržavaju određenih pravila ponašanja, a mogućnost uticaja botova svedena je na minimum. Fejsbuk alati su lakši za moderiranje”, kaže Todosijević.
Pred test, na internet
Hrvatski povijesni portal beleži rast posete u intervalima. „Na primer, u vreme kada se đaci pripremaju za takmičenja iz istorije ili kada imaju testove iz ovog predmeta. Takođe, vidimo da ga i kolege nastavnici koriste i navode kao literaturu u svojim radovima, na drugim veb stranicama, u priručnicima ili časopisima“, kaže Hajdarović. Osim školskog gradiva, u poslednjih pet godina među najčitanijim sadržajima bili su biografski članak o Ani Frank, biografija Antuna Branka Šimića, Čaruga, Hrvatski narodni preporod, Legenda o Romulu i Remu, Položaj žena kroz istoriju, Mocart, Aušvic. Nešto drugačije teme traže se na Učionici istorije: osim nastavnih materijala i testova iz istorije, u okviru tema iz XX veka najposećeniji članci su o Holokaustu, Prvom i Drugom svetskom ratu, obeležavanju važnih dana sećanja (kulturi sećanja), i druge savremene teme.
Todosijević primećuje da je svakim danom sve više kvalitetnih učiteljskih i nastavničkih sajtova, ali i da entuzijazam kolega nije dovoljan bez adekvatne podrške prosvetnih vlasti. Njegov kolega, Zoran Milojević kaže da se kroz udruženje nastavnika Obrazovno kreativni centar susretao sa nastavnicima koji prihvataju modernizaciju profesije, ali oni nisu većina. „Nažalost, u nastavnike u Srbiji ne samo da se ne ulaže već od njih se uzima. Ovde ne mislim samo na platu kao motivacioni faktor, već na mnoge druge stvari. Ako je nastavnik nemoćan pred nasiljem, ako nema alate da ih sankcioniše ili da pomogne lošim učenicima, on jednostavno nema volju i želju za radom, a kamoli želju da uči kako da koristi nove tehnologije “.
Piše ti na zidu
Zoran Milojević kaže da je danas nezamislivo da školski pedagozi ili psiholozi nemaju profile na društvenim mrežama, jer kroz ovakvu interakciju mnogo lakše mogu da razumeju dečje obrasce ponašanja i probleme koje učenike muče. „Učenici ne skrivaju svoja osećanja već ih vrlo jasno i ilustrativno pokazuju svojim pratiocima. Trenutno ne postoji bolji alat za pedagoge, psihologe i odeljenske starešine za rad sa učenicima. Tako, ponekad ako učenik tvrdi da je zakasnio na prvi i drugi čas jer se zadržao kod lekara, vi na njegovom Fejsbuk profilu možete videti da li je možda u 4 sata ujutru postavljao fotografije sa žurke na kojoj je bio. Jer, deca danas ako ne podele doživljaje sa internet zajednicom, imaju osećaj kao da se oni nisu ni desili. Njihov život se u 2015. godini odvija na internetu a mi ako želimo da budemo njihovi nastavnici u pravom smislu te reči moramo i sami biti na toj ‘planeti’“, ističe Milojević.