U ponudi mobilnih aplikacija za domaće korisnike krajem jeseni se pojavila i međunarodna onlajn platforma za čitanje elektronskih knjiga Bookmate, koja je prethodno već osvojila tržišta Latinske Amerike, Azije i Rusije. Njeni analitičari su procenili da je Srbija idealna polazna tačka za širenje po Balkanu, jer su „uslovi u našoj zemlji veoma slični situaciji na ruskom tržištu od pre sedam godina, sa obiljem piraterije, ali i željom za kvalitetnom i dostupnom legalnom ponudom, uz prisustvo veoma agilne i kvalitetne izdavačke scene“.
Od kada su pre više od tri decenije stvoreni prvi programi za procesiranje reči, bilo je samo pitanje trenutka kada će se svetski bibliotečki fond obelodaniti u digitalnom obliku, pa smo u godinama koje su usledile postali svedoci pojave raznih softverskih formata koji su to omogućavali više ili manje uspešno. Polako ali sigurno, kreirano je i obimno tržište za elektronske knjige, i to pre svega u razvijenim zapadnim zemljama, a omasovljenje pametnih mobilnih uređaja konačno je dovelo do prave evolucije aplikacija koje korisnicima omogućavaju kvalitetan ugođaj čitanja knjiga preko ekrana.
Krajem jeseni, Srbija je zvanično postala devetnaesto tržište za Bookmate, jednu od vodećih globalnih platformi za čitanje elektronskih knjiga preko računara ili mobilnih uređaja. Najveća novina u odnosu na konkurenciju dostupnu u „prodavnicama“ Google Play Store i App Store je ta što su ovaj put obuhvaćene ponude najvećih domaćih izdavačkih kuća, sa knjigama na srpskom jeziku. Korišćenje aplikacije je jednostavno, a korisnici mogu da odaberu između tri vrste članarine, i to po principu neograničenog čitanja, sa rasponom cena od 649 do 1.499 dinara mesečno, gde najskuplja varijanta „otključava“ i bogatu ponudu audio knjiga.
Britansko-rusko partnerstvo
Bookmate je nastao 2010. godine, sa početnom idejom razvoja na ruskom tržištu, koje je tada pokazivalo veoma slične tendencije kao srpsko tržište danas, odnosno „imalo je podeljena osećanja“ između čitanja knjiga koje su prepoznate kao tradicionalni štampani medij, i istovremenog konzumiranja velike količine piratizovanog elektronskog sadržaja. Pokretači Bookmate-a, Rus Viktor Frumkin i Britanac Sajmon Danlop, tada su ispravno zaključili da, ako već Rusi toliko mnogo čitaju na netu, samo treba da im se ponudi jednostavna, finansijski dostupna alternativa koja bi zadovoljila njihove potrebe za lepom književnošću.
Poput drugih uspešnih startap kompanija i Bookmate je u svom razvoju prošao kroz investicione faze, tokom kojih je 2011. i 2014. godine primio dvaput po tri miliona dolara od kompanije Ulmart, koja se bavi onlajn prodajom i naručivanjem, i predstavlja svojevrstan ruski odgovor Amazonu. Od pre tri godine započela je i snažna ekspanzija na druga tržišta, pa je posle širenja po azijskim, latinoameričkim i skandinavskim zemljama, došao red i na Srbiju.
„Lako je privući korisnike da probaju mogućnosti jednog ovakvog servisa, jer njegova ponuda obično podrazumeva i određen broj besplatnih knjiga, ali Bookmate je uspeo da udruži svoje članove tako da međusobno dele svoje utiske o pročitanim naslovima i preporučuju ih jedni drugima. U jednom proizvodu su, praktično, spojene karakteristike društvenih mreža i aplikacija za čitanje elektronske literature“, objašnjava Marin Milosavljević, rukovodeći partner za region Balkana u Bookmate-u.
Prema njegovim rečima, srpski izdavači su brzo prepoznali svoj interes da se pridruže Bookmate-ovom globalnom portfoliju, koji u ovom trenutku obuhvata preko 850.000 knjiga na 11 jezika. „Izdavačke kuće u Srbiji su do sada već imale iskustva sa elektronskim izdanjima, ali samo u vidu prodaje pojedinačnih naslova. Za njih je ideja da po cenu jedne članarine ponude svoj celokupan katalog, po prinicipu ’all you can read’ bila u potpunosti nova, međutim brzo su uvideli da će im ovakav pristup otvoriti potpuno nov distributivan, ali i promotivan kanal“, kaže Milosavljević, i dodaje da se takva praksa najbolje ilustruje načinom na koji posluje globalno izuzetno popularni servis za gledanje video sadržaja – Netflix.
Nema više „muškog“ i „ženskog“ pisma
Kada su polovinom ove godine analizirali prilike na srpskom tržištu, u Bookmate-u su se prijatno iznenadili činjenicom da je naša izdavačka i knjižarska scena veoma razvijena, zbog čega je i odabrana kao polazna tačka za „osvajanje celog Balkana“, koje će započeti od narednog proleća, ekspanzijom na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, a kasnije i na druge zemlje u okruženju. „Obimom tržišta i velikim brojem izdavačkih kuća, Srbija najbolje može da se poredi sa Danskom. Ovde se podjednako prate svi aktuelni svetski trendovi i objavljuju međunarodni bestseleri samo nekoliko dana po njihovim svetskim premijerama“, naglašava naš sagovornik.
Prve reakcije ovdašnjih korisnika su veoma pozitivne, a na prvom mestu se ističe mogućnost čitanja literature na sopstvenom jeziku. Naravno, uvek ima i onih ljubitelja pisane reči koji će isticati da nije isti osećaj kao kada se u ruci drži knjiga od papira, ali čak i oni sve više uviđaju ekonomičnost i ergonomičnost elektronske varijante. „Činjenica je da čovečanstvo sve više sadržaja i mogućnosti pokušava da spakuje u sve manje uređaje, pa možemo da kažemo i da je budućnost knjige na neki način vezana za ekrane. Ipak, to ne znači automatski i smrt ’analogne knjige’, već će ona dobiti određeni status ekskluziviteta – štampana izdanja će postati za nijansu skuplja i luksuznija, jer će predstavljati verziju koju će kolekcionari i poštovaoci čuvati na policama, dok će elektronska varijanta biti namenjena za brzu i praktičnu upotrebu, bilo da je reč o literaturi uz koju se opuštamo ili poslovnim i obrazovnim izdanjima“, zaključuje Milosavljević.
A kada je o čitanju reč, Bookmate svake nedelje osvežava lokalne liste najčitanijih knjiga, i na taj način redovno prati želje svoje publike. Na primer, globalni trend već nekoliko godina pokazuje ogroman uzlet takozvane YA (young adults) literature, kod nas ranije nazivane i omladinskom. Naslovi iz ove kategorije najtraženiji su širom sveta, a interesovanje za nju i dalje raste. Pored popularnih naslova koji dolaze pretežno sa Zapada, kod nas su, naravno, veoma traženi i domaći autori. Zanimljiva je još jedna tendencija, koju su primetili i domaći izdavači, da se tokom poslednje decenije izgubila ranija stereotipna podela na „muško“ i „žensko“ pismo, već danas svi čitaju sve – muškarci su počeli da se interesuju za porodične drame, a žene da kupuju horor i triler romane.
„Kada se uzme u obzir koje generacije su najvičnije korišćenju pametnih uređaja, kao i onlajn plaćanja, može se reći da je naša primarna ciljna grupa publika između 20 i 40 godina starosti. S druge strane, uverili smo se da su poruke našoj tehničkoj podršci slali i naši najstariji sugrađani, što dokazuje da je obuhvat potencijalnih čitalaca zaista veliki, a uskoro će biti još veći kada na pojedina tržišta budemo uveli ponudu školskih udžbenika, što bi u mnogome trebalo da olakša đačke torbe“, najavljuje Marin Milosavljević iz kompanije Bookmate.
decembar/januar 2017/18, broj 144/145