Ogromna većina domaćih poljoprivrednika i dalje se uzda u sreću uprkos rastu šteta iz godine u godinu u sve nepredvidljivijim klimatskim okolnostima, ali i ima i onih koji iz istih razloga iskazuju interes da se uvedu nove vrste osiguranja na domaćem tržištu.
Štete od vremenskih nepogoda u svetu se povećavaju u proseku za oko šest odsto godišnje, bilo da je reč o elementarnim nepogodama ili o štetama izazvanim ljudskim faktorom. Ovo se naročito odražava na poljoprivredu, ali osiguranje u poljoprivredi ne prati trend porasta šteta, ni u Srbiji ali ni u svetu.
Štete se, kažu domaći osiguravači, u poslednje četiri godine povećavaju i kad je reč o njihovom broju, i o pojedinačnim iznosima. Do nepogoda dolazi sve ranije u sezoni, pa je poželjno osigurati imanje što pre – cena polise ne zavisi od vremenskog trajanja osiguranja useva i plodova u jednoj sezoni. Najdominantniji je, kažu, rizik od grada, a rizik je veći po useve i plodove nego po životinje.
Prema procenama osiguravača, svega 10 do 12 odsto poljoprivrednih površina je osigurano što nije ni blizu dovoljnog. Jedan od ključnih razloga je, kažu, to što poljoprivrednici nisi dovoljno upoznati sa prednostima osiguranja. U prilog tome ide i nedavna tvrdnja jednog individualnog poljoprivrednog proizvođača iz okoline Užica, da ne želi da osigura svoje malinjake jer to „puno košta, a prijatelji koji su prošle godine platili osiguranje shvatili su tek posle poplave da su osigurani samo od grada, a ne i od suše i poplave“.
Precizno navedeni uslovi
U Dunav osiguranju smatraju da je gotovo nemoguće da osiguranik ne zna unapred od čega je tačno osiguran: „Na polisi su navedeni uslovi po kojima se zaključuje osiguranje, i oni su sastavni deo svake polise; prodavci osiguranja su dužni da svakom osiguraniku, uz polisu, uruče Opšte i Posebne uslove za osiguranje od rizika od kojih su oni osigurali svoj usev, kao i predugovorno obaveštenje. Potpisom na predugovornom obaveštenju, a zatim i na polisi osiguranici potvrđuju da su te uslove i primili. Prodavac je dužan i da im objasni šta je sve pokriveno osiguranjem, i da odgovori na sva pitanja koja imaju“, objašnjavaju u Dunav osiguranju.
To što se desi da štete izazvane poplavom ili sušom nisu pokrivene po svoj prilici je stvar odluke samih osiguranika. Poljoprivrednici, naime, često osiguravaju useve samo od osnovnih rizika, pre svega od grada. „Osiguranje od poplave spada u dopunske rizike koji se plaćaju dodatno, pa ga mnogi poljoprivrednici izbegavaju – stoga i nemaju pokriće za štete nastale od poplave. Osiguranje od suše se, pak, u većini domaćih osiguravajućih kuća ne nalazi u standardnoj ponudi, već spada u posebne rizike i zavisi od indeksa padavina u referentnim meteorološkim stanicama: predmet ovog osiguranja ne mogu biti voćnjaci već samo ratarski usevi, a maksimalna nadoknada iz osiguranja je u visini od 30-40 odsto osigurane sume“, objašnjavaju u Triglav osiguranju.
Ovo potvrđuju i u Wiener Stadtische osiguranju, gde kažu da čak 90 odsto polisa osiguranja poljoprivrede pokriva samo osnovne rizike – grad, požar i udar groma.
Za razliku od neregistrovanih individualnih poljoprivrednih proizvođača, kod registrovanih poljoprivrednih gazdinstava situacija je nešto bolja u smislu porasta površina pokrivenih osiguranjem. Jedan od razloga po svoj prilici su subvencije koje im daje država. „Registrovana gazdinstva imaju pravo na povraćaj 40 odsto neto iznosa premije osiguranja koju su platili – kod osiguranja životinja bez ograničenja na visinu ugovorene premije ili broj osiguranih grla, dok se kod osiguranja useva i plodova subvencija odnosi na 20 osiguranih hektara po gazdinstvu”, kažu u Triglav osiguranju.
Od strane osiguravača, ne postoje nikakve razlike u uslovima osiguranja između registrovanih i neregistrovanih gazdinstava, ali u Dunav osiguranju podsećaju da je prednost registrovanih i to što im neke opštine u Srbiji daju dodatne subvencije od 10 do 20 odsto.
Šta se može osigurati, a šta ne?
Poljoprivrednici mogu osigurati useve i plodove, životinje, poljoprivrednu mehanizaciju… „Kod osiguranja useva i plodova moguće je zaključiti osiguranje od grada, požara, udara groma, olujnog vetra, mraza, poplave, zimskog izmrzavanja, osiguranje plodova voća i stonog grožđa od gubitka kvaliteta, osiguranje plodova posle izvršene žetve odnosno berbe, osiguranje od gubitka semenskog kvaliteta, osiguranje staklenika i plastenika, osiguranje stabala voćaka i čokota vinove loze. Osnovni rizik u osiguranju životinja je uginuće, prinudno klanje ili ubijanje zbog bolesti ili nesrećnog slučaja. Postoji mogućnost osiguranja i od gubitka teleta ili ždrebeta, gubitka priplodne sposobnosti junica, krava i muških priplodnih grla, osiguranje životinja u karantinu, klaničnom depou, na izložbama i sajmovima, u ZOO vrtovima”, kažu u DDOR Novi Sad.
U kompaniji Generali osiguranje kažu da se samo u toj kompaniji može osigurati i rizik suše za pojedine useve (kukuruz, soja, šećerna repa) i rizik od pada cene.
Kompanija Triglav osiguranje je kod osiguranja životinja uvela i mogućnost osiguranja od pada proizvodnje mleka, za šta kažu da se pokazalo izuzetno zanimljivim poljoprivrednicima.
U Wiener Stadtische osiguranju kažu da se mehanizacija može osigurati kroz kasko osiguranje sa uključenim rizikom od loma, a u Dunav osiguranju dodaju da se imovina (objekti, oprema, zalihe…) mogu osigurati od požara i drugih opasnosti, provalne krađe, odgovornosti prema trećim licima, a članovi domaćinstva od posledica nesrećnog slučaja ili nezgode, bolesti, hirurških intervencija i dr.
Ukoliko neko, pak, želi da osigura očekivane prinose u globalu, bez navođenja pojedinačnih rizika, to nije moguće. Osiguranje poljoprivrede podrazumeva nadoknadu u slučaju pada prinosa, ali samo ukoliko je uzrok tome neki od navedenih rizika. „U slučaju da, recimo, poljoprivrednik kupi seme lošeg kvaliteta koje ne da očekivani prinos, treba da nas obavesti o tome – tada se raskida ugovor i vraćamo mu premiju osiguranja koju je uplatio“, kažu u Wiener Stadtische osiguranju.
„Predmet osiguranja ne mogu biti ni stari i nerodni voćnjaci, niti usevi već oštećeni nekim od rizika, kao ni životinje za koje veterinar proceni da su obolele. Naravno, ni objekti koji su napukli, ili mehanizacija koja je oštećena“, kažu u Dunav osiguranju.
U Wiener Stadtische osiguranju dodaju da ne može da se osigura ni ono što nije registrovano u Ministarstvu poljoprivrede – recimo, gajenje GMO kultura. U ovoj kompaniji kažu da postoje zahtevi poljoprivrednika za polisama koje nije moguće izdati – na primer, traži se osiguranje mladih zasada od krađe, ili osiguranje štete koju bi načinila divljač, ali upućuju na to da ovo poslednje nadoknađuju lovačka udruženja.
„U poslednje dve godine na teritoriji Zapadne Srbije poljoprivrednici su se suočili sa problemom prolećnog snega koji je nanosio štete pre svega malinama – za to ne postoji osiguravajuće pokriće ali postoji određena tražnja“, kažu u Generali osiguranju, i dodaju da – ukoliko interesovanje opravdava investiciju u razvoj novog pokrića – osiguravači mogu da prošire svoju ponudu.
Manji rizik, niža cena polise
Da li je cena polise osiguranja visoka ili ne – stvar je individualne procene. Ona se za useve i plodove određuje na osnovu osigurane sume odnosno maksimanog iznosa potencijalne odštete, zatim na osnovu učestalosti šteta odnosno nepogoda na tom području, pretpostavljenih prinosa, i cene samog proizvoda po kilogramu.
Kod osiguranja životinja, cena zavisi od vrste životinje, rase, kategorije, namene, uslova držanja, ishrane, zdravstvene nege i eventualne istorije šteta koje je imao osiguranik. Svaka farma, praktično, ima poseban rizik: ako se dobro održava i nema učestalog uginuća životinja, utoliko je i cena polise manja jer je manji rizik po osiguravača.
Pre odluke o kupovini, potrebno je dobro se informisati – šta je tačno pokriveno, i nikako ne potpisivati da smo pročitali ono što nismo. I zato da ne bismo kasnije mislili da su drugi krivi ako ne dobijemo pokriće za štetu, ali i da ne ostanemo kratkih rukava ukoliko do štete dođe.
Lela Saković
broj 137, maj 2017.