Close
/ Milutin Mitrović / Italija: Uigravanje populizma
BiF Analize Čitajte B&F online

Italija: Uigravanje populizma

Milutin Mitrović on 19/07/2018 - 10:25 in Milutin Mitrović, Slajder

This post has already been read 1351 times!

“Ovo je istorijski dan”, izjavio je 12. jula potpredsednik italijanske vlade i formalni lider Pokreta pet zvezdica – P5S (Movimento 5 Stelle), Luiđi De Maio. Ispred zgrade Parlamenta lio se spumante (penušavac) i proslavljalo ukidanje privilegija poslanicima. Bio je to bar četvrti “istorijski dan” od 4. marta kada su P5S zajedno sa koalicijom desnice osvojili vlast. Ko zna dokle će nabrajanje tih istorijskih dana ići, jer je već 3 dana kasnije proglašeno opet “istorijsko” usvajanje “Dekreta dostojanstva” o čemu će biti kasnije (manje bombastičnih) reči. Današnja politika bi, ne samo kod nas, da nije tužna bila smešna. Osvojivši i podelivši vlast međusobno, dvojica populističkih lidera su podelili i populističke uloge. De Maio je klasičan verbalni populista koji i na vlasti živi u hiperaktivnom uvek predizbornom angažmanu. Vođa desnice Mateo Salvini, drugi potpredsednik (stekavši tu funkciju, jednostavno se otarasio koalicionih partnera koji su prešli u čudnu “poluopoziciju”) preuzeo je ulogu suvereniste1)Suverenisti su populisti kojima je nacionalni suverenitet iznad svega. U EU su to lideri Višegradske grupe (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i sada Italija). Osnovno obeležje im je da odbijaju sve što vodi većoj koheziji unutar EU. . Njih dvojica deluju kao klasični islednički tim – jedan je zao, a drugi dobričina, a obojici je cilj da osumnjičenom namaknu omču na vrat.

Predsednik vlade, Đusepe Konti, prototip je visokog funkcionera kakve je Mesić nazvao “fikusima”. On se trudi da pred svetskom javnošću bar ublaži ekstreme dvojice potpredsednika, koji faktički vladaju, i da pri tom ne uvredi ni jednog od njih. Čestitao je “kolegama” na ukidanju privilegije poslanicima iako je, kao ekonomista, vrlo dobro znao da je to populistička parada. To što je ukinuto zove se na italijanskom “vitalizio” i označava naknadu poslanicima koja ima karakter dodatne penzije na koju se ne plaćaju doprinosi. Naime, po isteku mandata, poslanik stiče pravo na tu naknadu doživotno, čak sa pravom nasledstva za najbliže članove porodice. Visina te naknade zavisi od dužine poslaničkog staža i vremenom se “usklađuje” zavisno od talenta poslanika da je nakarikava. Nezavisno od vitalizia, poslanici primaju mesečnu neto platu od 5.304,89 evra uz to sa dodatkom za dnevnice 3.503 evra (a ako poslanik stanuje u Rimu onda samo 1.100 evra), dodatak za telefon do 3.323 evra (godišnje), za transportne troškove 3.995 evra tromesečno (s tim što poslanici imaju besplatan prevoz na svim javnim sredstvima od aviona do taksija i naplaćuju putne troškove kada obilaze teren). Ti dodaci se ne dokazuju, a ima masa onih za koje je dovoljno podneti račun pa da budu refundirani. Uglavnom ukupna mesečna prosečna primanja penju se na 14.634 evra za senatore i 13.971 evra za poslanike (u dinarima 1.648.578 istina bruto, ali mesečno). Italijanski ekonomista, nobelovac Franko Modiljani, konstatovao je: “Mi Italijani uspeli smo da korumpiramo i korupciju”.

Evo još malo podataka: u oba doma ima ukupno 950 parlamentaraca na 60 miliona stanovnika, samo Britanija ima više od toga, sve ostale zemlje su skromnije uključiv i SAD, koja na 350 miliona stanovnika ima 500 parlamentaraca. Otuda je italijanska demokratija i najskuplja – 1.450 milona evra godišnje! U tom kontekstu ukidanje poslaničkih privilegija (ukupno 45 miliona2)Iznos od 45 miliona tiče se samo bivših poslanika donjeg doma, međutim takvu beneficiju poseduju senatori, vojna lica, predstavnici lokalnih vlasti… ukupno 23.000 lica u iznosu od 1,2 milijarde evra to nema izgleda da bude dirnuto.sa) je kap u moru. No italijanske računice su uvek drugačije od uobičajenih. Naime, svaki dom parlamenta određuje samostalno pitanja primanja poslanika. E pa dom poslanika je prihvatio da ukine privilegiju sad, ali Senat ne! Sem toga, u vreme vlade Marija Montija (2012.), dotični vitalizio je za sve ukinut sa važenjem od sledećeg skupštinskog sastava3)U Italiji se, kao uostalom i u EU neugodni zakoni donose sa dejstvom od naredne vlasti – da budućima crkne krava.. Dakle, sadašnji sastav parlamenta nema to pravo, ali se zadržalo još 1.230 osoba koje pravo koriste i ukidanje njima znači uvesti meru sa retroaktivnim dejstvom. Gotovo je sigurno da će pompezno doneta odluka pasti na sudu. Montijeva odluka je doneta u vidu zakona i ona se primenjuje. Međutim odluka po kojoj se isplaćuju privilegije je u osnovi interni akt o nagrđivanju u parlamentu. Biće šta će biti ali je suđenje neizbežno. Nije džaba tvitovana izreka: “Da bi se upravljalo Italijom, nije važno dobiti izbore, nego sudske procese”.

Onima koji očajavaju zbog naših zaista problematičnih parlamentaraca nabrojaću nekoliko italijanskih kvarnjaka koje treba da pogodi ukidanje privilegija: Poslanik Piero Baseti, (91.) pri prelasku na kontributivni princip treba da prima za 3.234 evra manje, odnosno samo 497 evra, ali bi ipak dobijao zaštitnu penziju od 1.470 evra. Poslanica Lučana Kastelina, manje za 4.314 evra, odnosno samo 783 evra mesečno. Spas je i njoj zaštitna penzija. Drugim rečima, tih dvoje poslanika i njima slični objektivno nemaju radnog staža ni za minimalnu penziju, što če reći da nikada nisu radili ništa sem što su političili. Kanconier Đino Paoli odradio je jedan mandat i primao 3.108 evra, a po novom će mu ostati 1.088 na koje su plaćani doprinosi. Glavna zabava je sa porno zvezdom Ilonom Staler, “umetničko ime” Ćićolina (Čvarčić), kojoj se privilegija umanjuje za 2.020 i ostaće joj 1.088 evra neto mesečno i doživotno. Samo na osnovu te beneficije njoj je isplaćeno do sada 988.344 evra. Nju su 1987. godine radikali proglasili za poslanika na svojoj listi da bi pokazali kako je Parlament kao institucija besmislen. Šta tek reći za poslanika Paola Pomićina kome kad oduzmu 4.217 ostaje još uvek 5.418 evra mesečno. Sjajni novinar Indro Montaneli je autor sentence: “U italijanskom rečniku ‘idealista’ znači budala, a ‘inteligencija’ – lukavost”.

Naveo bih još samo da je odluka o uvođenju vitalicija doneta na tajnoj sednici parlamenta uoči božićnjeg raspusta 1954. godine. Nije Italija jedina koja ima takvu instituciju, njena je politička klasa samo najbeskrupuloznija. Na primer, jedna britanska studija pokazuje da italijanski parlamentarac u EU godišnje košta 120.500 funti, a britanski samo upola – 66.000, što je još uvek znatno više nego što primaju francuski, nemački, španski… U SAD poslanik stiče pravo na penziju ako ima minimum 50 godina i 20 godina službe, ostali sa 62 godine i 40 godina rada. Penzija ne može biti veća od 80 odsto primanja u poslednjoj godini (nešto nalik na status prvoboraca u SFRJ), u Britaniji stiče pravo na penziju sa 55 godina starosti (za ostale 65) sa posebnim dodatkom za svaku godinu poslaničkog staža u iznosu od jedne četvrtine iznosa penzije. U Rusiji slično Italiji parlamentarci imaju status kaste. Prosečna penzija redovno zaposlenih iznosi 13.700 rubalja (225 evra), osnovna plata polanika je 73.000 rubalja (1.193 evra) njihov vitalicio se kreće od 40 do 55 hiljada rubalja (853 – 898 evra), međutim, sa raznim dodacima primanja mogu da dosegnu 400.000 rubalja (6.500 evra): nema prostora za dalje nabrajanje, dovoljno je citirati H.L. Menkoena, američkog novinara koji je smislio: “Jednakost je plemenita ideja, koja ne može biti ostvarena doklegod postoji vlast, dakle – nikada”

Toliko o italijanskom populizmu. Singmund Ginsberg je napisao zgodan esej o populistima kod Šekspira. Pokušao sam da njegove citate nađem u onom prosvetiteljskom izdanju Šekspirovih sabranih dela (Kultura 1963). U drami “Henri šeti”, Džek Kejd4)Na strani 176. smutljivi populista, koji poziva na rušenje kralja, zove se Džon, a na 207. Džek Kajde – kao kod Šekspira. Oprostiva greška prevodilaca. smutljivi vunar koji bi da bude kralj zaklinje se narodu:

KEJD: Izvršiću reforme. U Engleskoj će se sedam ‘lebova od pola penija prodavati za jedan cigli peni, vrčevi će biti tri puta veći, za prestupnika ću proglasiti svakog onog ko pije malo pivo. Neće biti poreza, ni lutalica, ni imigranata koji su mora… Zapovedam da o opštinskom trošku iz sirotinjske česme Pising-kondit odsada teče ništa drugo do crno vino… Čitava će kraljevina biti naša zajednička…
SVI: Neka bog čuva vaše veličanstvo!
KEJD: Hvala ti dobri narode – onda neće biti para; svi će jesti i piti na moj račun, i svi će obući istu livreju, da se ljudi slažu kao braća…”

Drugo istorijsko obećanje već u proceduri je “dekret dostojanstva” a predviđa: nijedan ugovor o zaposlenju na određeno vreme preko 24 meseca ne može biti produžen već mora postati ne neodređeno (stalno) vreme. To je žestok i pravedan udar na prekarijat. Ugovori po određenom poslu ne mogu trajati duže od 12 meseci, svako produženje poskupljuje ugovor za 0,5 odsto. Povećava se naknada za nepravedno otpuštene radnike sa 4 do 24 na 6 do 36 mesečnih plata. Fabrike koje delociraju svoju proizvodnju u neku zemlju sa jeftinijom radnom snagom dužne su da državi nadoknade 2 do 4 puta veći iznos sredstava koja su primili kao stimulacije, s tim što na iznos plaćaju i 5 odsto kamate. Uz još neke sitnije mere (ažuriranje uplate poreza, upotreba vaučera samo za neke delatnosti…), zabranjuje se svako reklamiranje hazardnih igara. To je ono što su obećavali, što lepo zvuči, ali… Direktor penzionog osiguranja i profesor ekonomije Tito Boeri izračunao je da će samo prva mera ukidanja ugovora na određeno vreme doneti do kraja ove godine 3.300, a kasnije još 8.000 nezaposlenih godišnje. Udruženje industrijalaca žestoko protestvuje tvrdeći da će dekret definitivno ugušiti ionako traljav ekonomski rast.

Boeri je ozbiljan ekonomista koji je u svom resoru stvorio jednu od najznačajnijih analitičkih službi. Kad su ga pitali zašto se agresivniji populista Salvini sukobio sa njim, on je odgovorio: Nije sa mnom nego sa podacima. Boeri je jedan od stručnjaka na koje se vlada neminovno oslonila, ali i prvi koga je napala, tražeći da napusti položaj. Di Maio je skočio i na ministra ekonomije Tria, tvrdeći da daje izjave koje su izvan njegove ingerencije. Počeli su napadi na one čije izjave ne odgovaraju populistima. Ceo svet je uvučen u okrutni sitem eksploatacije i bespoštedne konkurencije, dobre namere nisu dovoljne da se takav sistem obuzda. Želju komunizma da ovlada celim svetom realizovao je neoliberalizam.

Najaktuelnija politička bitka je pokušaj “labavljenja” zakona o nužnoj odbrani – pravo da se nekažnjeno ubije onaj ko sa kriminalnim težnjama ulazi u tuđu kuću ili radnju. Uz njega sledi i zakon o slobodnoj kupovini oružja. Potpredsednik Salvini, glavni lobista naoružavanja, slikao se u apsolutno istoj pozi sa puškom iznad glave kao Čarlton Heston, američki bard oružarskog lobija kada je uzviknuo: “Ovo oružje moći će da mi bude oteto iz ruke tek kada ta ruka bude mrtva i hladna”. Žalosno je kako populizam, primitivizam i želja za moći uništavaju predivnu zemlju za koju je Ernst Pavel u “Život u mračnim vremenima” napisao: “Švajcarska se može pohvaliti lepšim predelima. Ali, Šavajcarska je puna Švajcaraca. Italija, međutim, ima Italijane. Koji su, ako stavimo po strani mafiju, Musolinija, i korupciju, verovatno najcivilizovaniji narod u Evropi. U svakom slučaju, najhumaniji”.

Futnote   [ + ]

1. Suverenisti su populisti kojima je nacionalni suverenitet iznad svega. U EU su to lideri Višegradske grupe (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i sada Italija). Osnovno obeležje im je da odbijaju sve što vodi većoj koheziji unutar EU.
2. Iznos od 45 miliona tiče se samo bivših poslanika donjeg doma, međutim takvu beneficiju poseduju senatori, vojna lica, predstavnici lokalnih vlasti… ukupno 23.000 lica u iznosu od 1,2 milijarde evra to nema izgleda da bude dirnuto.sa
3. U Italiji se, kao uostalom i u EU neugodni zakoni donose sa dejstvom od naredne vlasti – da budućima crkne krava.
4. Na strani 176. smutljivi populista, koji poziva na rušenje kralja, zove se Džon, a na 207. Džek Kajde – kao kod Šekspira. Oprostiva greška prevodilaca.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *