Većina tehnoloških kompanija sa najbržim rastom na ovogodišnjoj listi Dilojta za Centralnu Evropu dolazi iz Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske, a prihod kompanija na listi je u proseku porastao za 1.271%, što je najveći rast u poslednjih devet godina.
Većina tehnoloških kompanija sa najbržim rastom na ovogodišnjoj listi Dilojta za Centralnu Evropu dolazi iz Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske, a prihod kompanija na listi je u proseku porastao za 1.271%, što je najveći rast u poslednjih devet godina.
Konsultantsko-revizorska kompanija Dilojt (Deloitte) je objavila listu 50 kompanija sa najvećim rastom u sektoru tehnologije na nivou Centralne Evrope, rangiranih prema rastu prihoda u poslednjih pet godina. Ove godine su po prvi put priliku da se uvrste u “najuspešnijih 50” imale i kompanije iz Srbije, od kojih je u konkurenciji od preko 150 prijavljenih kompanija Algotech d.o.o. zauzeo 28. mesto na ovogodišnjoj listi. Lista je formirana tako što su se kompanije tehnološkog sektora prijavljivale Dilojtu, pri čemu je trebalo da ispune nekoliko uslova: da je godišnji prihod u poslednjih pet godina veći od 50.000 evra, da je sedište kompanije unutar jedne od zemalja Centralne Evrope, da kompanija nije predstavništvo, odnosno nije u većinskom vlasništvu neke druge kompanije i da poseduje sopstvenu tehnologiju koja značajno doprinosi operativnim prihodima.
Na prvom mestu liste, već treću godinu za redom, se nalazi poljska softverska kompanija Blue Media, sa rastom prihoda od preko 10.000%. Većina kompanija sa najbržim rastom na ovogodišnjoj listi dolazi iz Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske. Međutim, ove godine su im se pridružile i kompanije sa tržišta u tranziciji kao što su Bugarska, Hrvatska, Estonija i Srbija. U proseku, prihod kompanija na listi je porastao za 1.271%, što je najveći rast u poslednjih devet godina, koliko se ovo takmičenje organizuje. Sudeći po ovogodišnjoj listi brzorastućih tehnoloških kompanija, Češka i Slovačka su izgubile svoje vodeće pozicije, što može biti znak postupnog sazrevanja tržišta u tim zemljama, kao i manjih prilika za visok rast. Sa druge strane, Mađarska već četvrtu godinu beleži porast ukupnih rezultata.
Uticaj finansijske krize
U Adria regiji, nivo investicija u segmentu informacionih tehnologija je niži u poređenju sa zemljama Centralne Evrope. Srbija je sa 1.08% od ukupnog GDP-a potrošnje u sektoru informacionih tehnologija druga najniže rangirana zemlja u regionu posle Rumunije. Bugarska, Slovačka, Hrvatska i Poljska beleže ulaganja od po 1.61%,1.69%,1.81% i 1.93% respektivno. Ukupni prihodi u IT sektoru ostvaruju se prodajom hardvera, softvera i/ili usluga. U Srbiji je trenutno nizak procenat potrošnje u podsektoru usluga sa svega 18%, u poređenju sa prosečnih 30% na centralnoevropskom nivou. Sve ovo ukazuje na značajan potencijal za razvoj u sektoru informacionih tehnologija u našoj zemlji.
Dodatno, ovogodišnje istraživanje koje je Dilojt organizovao među top rukovodiocima kompanija, ukazuje na smanjeni strateški prioritet IT projekata u njihovim aktivnostima. Upitani koji je njihov najveći operativni izazov u strateškom razvoju kompanije, ove godine je samo 9% menadžera odgovorilo da je usvajanje naprednih tehnologija prioritetno u nastojanjima da se poveća konkurentnost i odgovori na ubrzane promene na tržištu. To je značajan pad sa 11% zabeleženih 2007. godine i 30% zabeleženih 2004. godine.
U jeku globalne finansijske krize i u uslovima znatno smanjene dostupnosti kapitala, gotovo sa sigurnošću se može reći da će poskupljivati izvori zaduživanja u inostranstvu, a time i krediti za kompanije u Srbiji. U okviru projekta ’’Technology Fast 50’’, sprovedeno je i istraživanje stavova direktora tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi. Rezultati ovogodišnjeg istraživanja pokazuju da direktori nisu jednoglasni oko toga šta je, kao posledica finansijske krize, najveća pretnja rastu u sektoru tehnologije. Izvesno je da će kompanije iz finansijskog sektora, koje čine petinu globalnog tržišta za IT proizvode i usluge značajno smanjiti investiranja u narednoj godini.
Sa druge strane, očekujemo da trenutno ograničen pristup kapitalu neće značajnije usloviti stagnaciju rasta tokom iduće godine, jer se još veruje da su investitorima i dalje dostupne atraktivne prilike za rast u tehnološkom sektoru Centralne Evrope. Kompanije u sektoru informacionih tehnologija i telekomunikacija će pokušati da u postojećoj situaciji održe rastući trend diverzifikovanjem ponude usluga i proizvoda u novim tehnologijama i tržišnim segmentima, u naporu da ostvare kontinuirani nivo prodaje i poboljšaju operativne troškove poslovanja.
Ekspanzija Internet sektora
Jedna od mogućnosti za TMT kompanije je da razviju proizvode i usluge iz oblasti prodaje, oglašavanja i marketing rešenja na Internetu. U kompanijama koje budu želele da, u cilju smanjenja troškova, iskoriste Internet kao novi medij, prodajni ili distribucioni kanal imaće potrebu da reorganizuju biznis i tehnološke procese u jedan visoko integrisan sistem. Zanimljivo je da su direktori 50 najbrže rastućih kompanija naveli ove godine razvoj snažnog distribucionog kanala i saradnju sa dobavljačima i poslovnim partnerima kao jedne od ključnih izazova za rast njihove kompanije. Primera radi, medijske kuće širom sveta već reorganizuju biznis modele oslanjajući se na sofisticirana softverska rešenja usmerena na uvećanje prodaje reklamnog prostora na Internetu. Ovogodišnja lista najbrže rastućih preduzeća u regionu potvrđuje ovaj trend. Naime, sektor softvera i Interneta i dalje je dominantan, bez značajnih promena u odnosu na prethodnu godinu. Povrh toga, uvereni smo da će kompanije iz Internet sektora u sledećoj godini dodatno povećati svoju zastupljenost, između ostalog i zbog rastućeg prodora Interneta u srednjeevropsku regiju. Možemo reći da je trenutno jedan od vodećih trendova u svetu i približavanje ova dva TMT sektora.
Ne smemo zanemariti ni činjenicu da upravljanje integrisanim biznis i tehnološkim modelima zahteva veoma stručnu radnu snagu. U istom istraživanju, direktori kompanija u regionu ističu da je pronalaženje, zapošljavanje i zadržavanje stručne radne snage i dalje izazov broj jedan u upravljanju ubrzanim rastom kompanije (54% ispitanika).
TMT kompanije osećaju smanjenu tražnju za njihovim uslugama i proizvodima. Sa druge strane, otvara se mogućnost da te kompanije pokušaju da iskoriste situaciju na tržištu i razviju ponudu usluga i proizvoda u novim tehnologijama, na novim tržištima, osvajajući nove ciljne grupe. U sprovođenju ovakvih strateških inicijativa u regionu kompanije se sve češće obraćaju konsultantskim kućama koje imaju iskustva u izradi strategija optimizacije troškova, diverzifikacije proizvodnih i servisnih linija kao i strateškog repozicioniranja radi tržišne konkurentnosti.
Ulaganja U IT sektor (u % BDP):
| Rumunija 0,87% Srbija 1,00% Bugarska 1,61% Slovačka 1,69% Hrvatska 1,81% Poljska 1,87% Mađarska 1,94% Slovenija 1,97% Češka 2,37% SAD 3,32% |
Top 10 kompanija na Dilojtovoj listi 50 najuspešnijih u tehnološkom sektoru Centralne Evrope:
| 1. Blue Media Sp. z o.o. Poljska – 10,027% 2. Agito S.A. Poljska – 5,201% 3. CROZ d.o.o. Hrvatska – 4,391% 4. Alerant Information Technology, Inc. Mađarska – 3,677% 5. AROBS Transilvania Software Rumunija – 2,722% 6. Onlinet Ltd. Mađarska – 2,233% 7. TeamNet International S.A. Rumunija – 2,028% 8. INVIA.CZ, s.r.o. Češka – 2,001% 9. NETMEDIA S.A. Poljska – 1,925% 10. Interway, s r.o. Slovačka – 1,761% |
Vuk Magdelinić
broj 49, novembar 2008.