Srbija je konačno potpisala SSP sa EU, a i Bosna će najverovatnije uskoro. U prošlosti bi se ovo slavilo kao važan korak, što i jeste, ali pređeni put je bio toliko iscrpljujuć i frustrirajuć, da podseća na maratonca koji pada nakon što je prošao cilj.
Naravno, ako bude po volji g-dina Koštunice, SSP će uskoro biti odbačen, u kom slučaju je sav taj napor bio uzaludan. On smatra da Srbija može da napreduje bez EU i tako što će manipulisati Rusijom protiv koga god da joj dođe pod ruku. Pošto on čvrsto veruje u istorijsku pouku možda smatra da će biti savremeni Gavrilo Princip i ako EU ne pristane na uslove Srbije, onda će poput carstava koja su ušla u rat 1914. i ona takođe uskoro nestati.
Kratkoročno gledano, ima onih koji smatraju da Srbija treba da zauzme mesto sa Švajcarskom, Norveškom i Islandom, zemljama koje nisu članice EU. One su takođe među najbogatijim zemljama na svetu, ali to sada nije bitno. Pošto je Jugoslavija napredovala sa nesvrstanima onda Srbija može da igra novu verziju ove igre, kao što je opisao Parag Khanna u knjizi: “Drugi svet: carstva i uticaj u novom svetskom poretku“.
On ovde navodi kako Kazasi govore o “Načinu Kazaha“, Indijici o “Indijskom načinu“, a Brazilci o “Brazilskom načinu“. On kaže: “Oni svi možda imaju velike unutrašnje slabosti, ali su igrači na novom geopolitičkom tržištu u kome Evropa i Kina nude pakete pomoći, trgovinu i vojnu saradnju barem podjednako primamljivu kao i Amerika“.
On ide dalje: “Zašto se svrstati sa jednim zaštitnikom kada možete da ih igrate jednog protiv drugog da biste dobili ono što želite? Trgovina Indije sa Kinom cveta, pri čemu dobija veći deo svog naoružanja od Rusije i traži nuklearni dogovor sa SAD. Nesvrstanost je stvar prošlosti, ovo je doba svrstavanja sa svima“.
U ovom novom svetu Dubai je nova prestonica arapske civilizacije koja se naglo razvija. Šest zemalja Saveta za saradnju Zaliva koji uključuje i Katar i Oman su zaradile 381 milijardi dolara od izvoza nafte u 2007. i još 26 milijardi dolara od gasa. Tokio, Tajpej, Singapur i Seul su sve važni globalni gradovi koji “usmeravaju kapital i investicije u Kinu“.
Znači idemo punom parom napred “srpskim načinom“? Ako mogu oni, može i Srbija. Naravno to je puko maštanje. Srbija nema naftu, veoma je mala zemlja i ima neke ozbiljne, nerešene probleme iz prošlosti sa kojima mora da se suoči, povrh svega Kosovo. Pošto nije u kategoriji bogatih poput Norveške, jedini način da dobije svoje parče kolača jeste da nastavi sa evropskim integracijama – uprkos svim manama i problemima EU.
To ne znači da zemlje Balkana neće imati manevarskog prostora. Khanna opisuje Drugi svet kao: “one zemlje istočne Evrope i centralne Azije, Latinske Amerike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije koje su i bogate i siromašne, razvijene i nerazvijene, postmoderne i premoderne, kosmopolitske i plemenske – sve u jednom. To nije privremeno stanje između trećeg i prvog sveta, već trajno stanje u kome pobednike i gubitnike biraju grupacije poput gradova i korporacija pre nego cele države“.
U velikoj meri Khanna opisuje stanje na Balkanu, i Crna Gora, iako je naravno cela država, u ovom trenutku je izgleda zemlja koja je najbolje razumela igru. Idi u Evropu, uzmi pare od Rusije i Malezije i ko god da ih nudi. Neko je nedavno rekao da bi protivljenje EU, zbog Kosova, dovelo do “tihog bojkota“. Ne bi bilo ništa zvanično već bi kreditni rejting zemlje opao, a novac od investicija bi otišao negde drugde. To je svakako tačno. Pametna politika svima koristi, inat ne vodi nigde.
Tim Džuda
broj 43, maj 2008.