Dok se u prosečnoj porodici u Srbiji, za koju država ne garantuje, 50 evra razvlači kao žvakaća guma, pojedinci sa ušteđevinom od 50 hiljada evra, zahvaljujući državnim garancijama, moći će lakše da dišu i u zagađenoj svetskoj ekonomiji.
Ovo je članak u četiri čina. U prva tri junaci su članovi porodice, od kojih je otac penzioner, majka je zaposlena sa prosečnim primanjima na nivou Srbije, a dete studira. Radnja se vrti oko misterije kako nategnuti 50 evra, koji su u porodičnim primanjima krupna stavka ali sve mršavije pokriće za prosečnu potrošačku korpu. U četvrtom činu junak je osoba X, srećni vlasnik 50 hiljada evra ušteđevine. U ovom činu tragamo za mogućim identitetom srećnika i načinima kako da u siromašnoj Srbiji ostvarite takav uspeh.
Gde je mojih 50 evra?
U prvim danima avgusta, jedan evro vredeo je manje od 76 dinara po srednjem kursu, a prosečna plata bila je oko 420 evra. Od avgusta pa do novembra statističari su zabeležili da se prosečna plata u Srbiji izražena u evrima istopila za 50 voljenih jedinica evrozone, osim kod onih zaposlenih čija je plata zagarantovana u evrima, a isplaćuje se u dinarskoj protivvrednosti. Majka razmišlja: “Dobro, mogu da kupim manje deviza za svoju platu, ali sećam se godina hiperinflacije kada smo pokušavali da skrpimo kraj sa krajem sa platama od jedne marke. Zato me ne plaši što kurs pliva kako pliva, znam da se ona vremena neće vratiti”. Postoji, naravno, nešto što je majka zaboravila ili nesvesno potisnula: u doba hiperinflacije zaposleni su plaćani novčanicama koje su brže dobijale nule nego što se zavrte sličice na slot mašini, ali su zato na raspolaganju imali čekove -magične papire bez pokrića kojima su kupovali neophodne artikle u radnjama koje su morale da se prave da je ta roba stvarno plaćena. Uprkos tome što danas sve veći broj prodavnica vraća u ponudu opciju “ček na odloženo”, novac koji će banke povući sa računa svojih klijenata itekako je stvaran, kao i mamin minus u primanjima, pa ona više nema 50 evra u rukama. Zato odlučuje da u obližnji supermarket pošalje onog čija su se primanja povećala kada je samo jedna partija članica vladajuće koalicije ispunila svoje predizborno obećanje.
Gde sam ih ostavio?
Otac zna da je majka svesna činjenice da povećanjem penzije za 10 odsto on nije dobio tih 50 evra koje je ona izgubila. Takođe zna da mu taj novac neće biti dovoljan da kupi sve što mu treba, između ostalog i zato što ne prima najvišu penziju u Srbiji ( nešto više od 102 hiljade dinara mesečno). Nije, srećom po njega, ni jedan od primalaca najniže penzije ( 11 hiljada dinara). Kako je štednja postala imperativ, on namerava da kupi samo najneophodnije namirnice i potrepštine za nedelju dana. Vrednost prosečne potrošačke korpe kretala se oko 33 hiljade dinara u novembru (najsvežiji podaci) te za nedelju dana, grubo računajući, treba nam četvrtina, odnosno nešto više od 8 hiljada dinara. Ode 50 evra u očevoj ruci i još preko! Vreme je za menjanje potrošačkih navika? Interesantno je da su stezanje kaiša i novčanika potrošača prve prepoznale mlekare. Neke su već trajno snizile cenu, druge su rešile da naprave “akciju” na tu osnovnu životnu namirnicu dok traju novogodišnji praznici, i to sa istim objašnjenjem: primetile su da prodaju manje mleka, odnosno da potrošači pokušavaju da uštede kupujući manje mleka. Država je, sa druge strane, rešila da poveća akcize na cigarete, kafu, pivo i naftne derivate, artikle koji se daleko češće nađu u realnoj a ne statističkoj potrošačkoj korpi nego vitamini i knjige, pa se u 2009. očekuje poskupljenje nabrojanih proizvoda. Ukoliko troši novac kao većina građana Srbije, odnosno ako polovina prihoda njegovog domaćinstva odlazi na pokrivanje egzistencijalnih potreba uz zadržavanje navike da povremeno popiju neko pivo i zapale cigaretu, otac bi trebalo da požuri u supermarket. Pogotovo ako odlazak podrazumeva korišćenje usluga javnog prevoza – kupovna moć građana Srbije, pa i njegova, opada, a prevoz samo što nije poskupeo (uz grejanje i najavljeno povećanje cene telefoniranja i struje u sledećoj godini).
Meni ništa?
Svako dete voli džeparac. Ni otac ni majka, međutim, nisu mogli da detetu koje studira daju džeparac od 50 evra. Student iz naše priče ne radi, nema sopstvenih prihoda pa bi se reklo da ni njegovih 50 evra ne postoje. Može li on da ih zaradi do Nove godine? Različite omladinske zadruge nude prilike za studente da popune džepove radeći različite povremene poslove, od udobnih promoterskih do nešto manje privlačnih poslova poput deljenja letaka na ulicama. Na primer, privremeno angažovanje prevodilaca plaća se oko 2.400 dinara dnevno dok se za čišćenje poslovnog prostora ili pakovanje robe dobija do 120 dinara na sat. Ponuda za angažman preko omladinske zadruge ne manjka u vreme praznika, ali naš student možda želi još brže da zaradi tih 50 evra. Kako? Ukucajte kako brzo zaraditi 50 evra u Google i videćete: prvi link koji će se pojaviti vodi na sajt online kladionice. Doduše, ako poznajete prave ljude ili ste ludo hrabri, a imate neophodni početni kapital, možete da zaradite 4.000 evra za šest dana.
Osoba X
Recept možda poseduje naša osoba X. Neko ko je imao 50 hiljada evra na računu u četvrtak, 4. decembra, pa ih je tog dana prodao za 91,35 dinara po evru, a onda sačekao i 10. decembra kupio evre po kursu od 84,26 dinara, u džep je stavio dodatnih 357 500 dinara, tj. zaradio je 4 hiljade i 245 evra. Čestitamo, mada treba umanjiti tu sumu za proviziju banke/menjačnice. Uprkos svetskoj finansijskoj krizi, osoba X može mirno da spava – Skupština Srbije će pre ili kasnije usvojiti tzv. Paket mera Vlade koji predviđa garancije države za štednju građana vrednu do 50 hiljada evra, a čak i da to ne uradi, onaj ko mu je dojavio da proda/kupi devize dojaviće mu i da li je vreme da povlači novac iz banke ili ne. Ko je naša osoba X sa 50 hiljada evra? Najjednostavnije rešenje te misterije je da je to neko ko je prodao na primer nekretninu i sada drži taj novac u banci razmišljajući da li da tu sumu negde investira ili da samo skuplja kamatu. Malo maštovitiji put do njegove persone vodi kroz podatke Poreske uprave i njene statistike naplate poreza na lični dohodak. Naša osoba X, prema njihovim podacima, može da bude neko od oko 17 hiljada građana Srbije koji su se prijavili kao poreski obveznici po tom osnovu. U tom slučaju, kako je statistika poreznika zabeležila prošle godine, naša osoba X najverovatnije stanuje na Savskom vencu u Beogradu, ima više od 30 godina i muškog je pola, a po zanimanju je rukovodilac u banci ili u predstavništvu neke strane kompanije. Takođe je verovatno da nije želeo da otkrije svoje zanimanje, kao što to nije učinio šampion iz 2007. koji je tokom 2006. zarađivao više od 300 hiljada evra mesečno. Šta osoba X misli kada pogleda svoj izvod iz banke: “Sa 50 hiljada evra lakše se diše čak i kada je kaiš stegnut”.
Milica Milovanović
broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.