Tekuća, 2009. godina sigurno će biti zapamćena po recesiji i globalnoj finansijskoj i ekonomskoj krizi. U medijima se potenciraju greške visokog menadžmenta, banke se napadaju zbog nepromišljenosti, ali se zaboravlja da na sličnim principima prodaje kapaciteta koji, zapravo, ne postoje, počivaju mnoge druge privredne grane.
Prvi primer ovakvog poslovanja je telefonija, jer, u vreme kada je skoro svako u mogućnosti da neometano uspostavi vezu sa bilo kojom tačkom na planeti, telefonska mreža nigde u svetu nije u mogućnosti da odgovori potrebama korisnika ukoliko bi rešili da istovremeno svi upotrebe svoj telefonski aparat.
Situacije u kojima će se ovo desiti su obično tako retke da o njima svakodnevno i ne razmišljamo, ali treba imati na umu da se slična pojava odnosi i na segment modernog poslovanja bez koga se više ne može zamisliti ni jedna ozbiljna firma, a to su e-mail i web sajt – osnovni činioci poslovne komunikacije, nezaobilazan izvor informacija i osnova sve značajnijeg prisustva na Internetu.
Web hosting predstavlja stavku koju ljudi obično teže da zaborave kada zakupe prostor na serveru i registruju domen kod provajdera. Ukoliko ste za partnera izabrali pouzdani hosting firmu, ove stavke ćete se i prisećati jednom godišnje kada budete obnavljali njihove usluge. Loš izbor, sa druge strane, može postati prava noćna mora.
Kada biramo hosting paket koji ćemo kupiti obično gledamo na dve najočiglednija stavke – koliko nam se prostora na disku nudi i koliki je dozvoljeni protok (bandwidth – količina podataka koju ćemo moći preneti u toku meseca). Ove dve stavke se u praksi retko kada zaista pokažu kao najvažnije.
Uzmimo kao pretpostavku da firma kod koje ste zakupili hosting na raspolaganju ima server sa hard diskom od 80GB i 800GB dozvoljenog protoka i da je u mogućnosti da na taj način opsluži 80 klijenata dajući im na raspolaganje pakete od 1GB prostora na disku i 10GB bandwidtha. Kada se 80 klijenata skupilo primećuju da retko koji sajt u stvari i troši tolike resurse, kapacitet im je iako sasvim popunjen u teoriji, u praksi zauzet manje od pola. Na osnovu resursa koje korisnici uopšte ne koriste odlučuju da povećaju pakete koje nude korisnicima za istu cenu. Paketi su sa većim ovlašćenjima, koja skoro nikome ni ne trebaju, primamljiviji za oko, a broj korisnika koji se nalaze na serveru je sada mnogo iznad 80, dok su prvobitnu, sada već skupu ponudu sa početka, zamenile fantastične cifre od kojih vam se diže kosa na glavi. Mnogi čak idu toliko daleko da za cene prvobitnog paketa nude i neograničene resurse, na čemu bi im čak i oni koji veruju u to da je svemir beskrajan – pozavideli.
Od pojave Interneta pa do danas cena web hostinga je astronomski pala, uglavnom zbog razvoja tehnologije, povećanih potreba klijenata, ali i zahvaljujući pojavi koju smo upravo opisali – prodaji kapaciteta koje hosting kompanije nisu realno u mogućnosti da opsluže – takozvanom oversellingu. Za razliku od banke od koje svi klijenti zatraže istovremenu isplatu, hosting firma će, ukoliko svi klijenti odluče da od jednom iskoriste sav prostor koji imaju na disku i potroše sav protok, biti u ozbiljnom problemu, ali neće propasti. Oni nisu u obavezi da klijentima vrate uloženi novac, već ga mogu iskoristiti da dokupe još prostora i protoka i da tako reše problem.
Greška ovog, na prvi pogled odličnog plana, nalazi se u tome što da bi sistem pukao uopšte nije potrebna ekstremna situacija. Naprotiv, veliki overselleri se suočavaju sa ogromnim problemom svakodnevno, a to je nedostatak procesorske snage i memorije. Protok i prostor na disku, iako često naglašavani, nisu usko grlo hostinga. Računar na kome su sajtovi klijenata hostovani često nije u mogućnosti da isprati zahteve koje mu zahteva veliki broj, često sa programerske strane loše optimizovanih sajtova, dolazi do neprijatnih usporenja, nedostupnosti e-maila i web prezentacija, padova servera i grubog buđenja iz sna o neverovatno jeftinom i pouzdanom hostingu sa neograničenim mogućnostima.
Srbija je za sada još uvek dosta pošteđena uticaja svetske ekonomske krize koja je zahvatila svet, ali ćemo recesiju uskoro sigurno osetiti i na svojoj koži. Sa druge strane, oni koji planiraju da troškove smanje štedeći na hostingu, posledice u svom poslovanju osećaju već sada. Poučeni tuđim iskustvima trebalo bi da konačno shvatimo da se jeftino ne isplati, već da treba potražiti proverena i sigurna rešenja, naročito kada je u pitanju ono na čemu nam se posao zasniva.
Ivan Bjelajac
broj 53, mart 2009.