Zahuktavanje krize: „Veterani“ traže podršku

Dok se prognoze analitičara o uticaju globalne krize na IT industriju kreću od toga da oporavak sledi već naredne godine, do onih da nakon bankarske i automobilske industrije najveće posledice prete upravo visokim tehnologijama, „veterani“ iz Silikonske doline nade polažu u Obamu, a u javnosti se komentarišu podaci da su i pre eskalacije krize, najveće žrtve Bušovog mandata bile akcije informatičkih kompanija.

Svetska IT industrija suočava se sa sve lošijim poslovnim rezultatima. Njene perjanice, Majkrosoft i IBM najavljuju verovatno najveća otpuštanja zaposlenih u istoriji IT industrije, a najave o novim otkazima za oko četiri hiljade radnika stižu i iz Motorole. U razdoblju od 2005. do 2008. godine ulaganja u IT sektor kontinuirano su rasla po stopama između 7% i 13%, no ove godine očekuje se pad od oko 3% u odnosu na prošlu godinu. Analitičari istraživačke agencije Gartner ocenjuju da će se ulaganja u IT usporiti, ali ne i zaustaviti i da će u najgorem slučaju rasti po stopi od 2,3%, što je ipak niže od njihovih prethodnih projekcija da će ovogodišnji rast iznositi 5,8%. Prognoze da će IT sektor nastaviti da raste i u uslovima krize zasnovane su na činjenici da su tehnologije neophodne za transformisanje poslovnih procesa i da tu vrstu ulaganja nije jednostavno rezati.

Međutim, kada će i po koju cenu ovaj sektor uspeti da se oporavi od posledica globalne krize za sada nema jasnog odgovora. Naprotiv, prognoze se kreću od tvrdnji, poput onih koje izriču analitičari Forester Risrč, da će do porasta globalnih ulaganja u IT doći već u narednoj godini, do veoma pesimističnih projekcija da će, nakon bankarske i automobilske industrije, najteže posledice pretrpeti upravo industrija visokih tehnologija jer će se potražnja za kompjuterima i softverom na američkom, japanskom i evropskom tržištu sledeće godine smanjiti za 8%. Na udaru bi se, među prvima mogle naći kompanije iz Silikonske doline, gde se već osećaju simptomi recesije. Trenutno je u ovom tehnološkom centru SAD zaposleno 4.000 radnika manje nego u istom periodu prošle godine, a među firmama koje će troškove smanjivati otpuštanjem radne snage su i Hjulit-Pakard, Jahu, Adobe Sistems, San Mikrosistems, Palm… Analitičari upozoravaju da će masovna otpuštanja tek uslediti u narednih nekoliko meseci, kada će početi da se osećaju pune posledice krize po projektovane profite za ovu godinu, a time i negativne implikacije na raspoloženje akcionara.

Sve veće zalihe
Stručnjaci ističu da je svetska ekonomska kriza počela u trenutku kada je rast prodaje televizora sa ravnim ekranima i digitalnih aparata počeo da usporava, a analitičari IDC-a, Gartnera i Displeja upozoravaju tehnološke kompanije da ne računaju da će ti segmenti tržišta doprineti rastu u ovoj godini. Stručnjaci procenjuju i da tehnološke kompanije neće u 2009. mnogo ulagati u razvoj i inovacije, uprkos najavama pojedinih velikih firmi poput El-Džija (LG), koja je saopštila da je za njeno poslovanje značajno da nastavi sa takvim ulaganjima. Prema podacima koje je objavio MasterCard krajem decembra prošle godine, prodaja elektronike i kućnih aparata pala je za 26% u odnosu na godinu pre, ali neki analitičari smatraju da će sve evidentnije usporavanje prodaje televizora, PC računara, mobilnih telefona i druge elektronike izazvati daleko veće probleme u narednim mesecima. Naime, usled zaliha koje se gomilaju, proizvođači tehnike i elektronike verovatno će biti primorani da značajnije snižavaju cene i time umanje zarade, ali i da redukuju planove za prodaju nove robe dok se ne rasproda ona iz magacina. A s obzirom da tehnološki proizvodi brzo zastarevaju, može doći do reprize tehnološkog sloma iz 2001. godine, kada su kompanije, među kojima je bio i Cisko Sistems, pretrpele milijarde dolara štete zbog viška zaliha. Mnoge radnje zahtevaju da proizvode koje ne mogu da prodaju vrate proizvođačima, ili da im se kompenzuje vrednost neprodate robe.

Čini se da je situacija posebno loša u industriji poluprovodnika, za koju istraživačka kuća iSupli iznosi procene da je vrednost zaliha sa 3,8 milijardi dolara u septembru 2008. godine dostigla 10,2 milijarde dolara na kraju godine. SanDisk, koji proizvodi čipove za arhiviranje podataka u mobilnim telefonima i MP3 uređajima, najavio je dvonedeljni prekid proizvodnje u nekoliko fabrika u Japanu, a zalihe su preplavile i proizvođače čipova poput Mikrona i Hajniksa. Nasuprot njima, najveći svetski proizvođač poluprovodnika, američki Intel, u izveštaju za prošlu godinu navodi da je ostvario prihod od 37,6 milijardi dolara i neto dobit od 5,3 milijarde dolara, tako da je dobit po akciji dostigla 92 centa. Televizori sa ravnim ekranima takođe se gomilaju, pa bi u 2009. prvi put moglo da dođe do pada prodaje najpopularnijih LCD uređaja. iSuppli procenjuje da usled slabe potražnje industrija televizora ima zalihe za oko dva meseca, umesto za maksimalno mesec dana kako je to uobičajeno u stabilnim uslovima.

Optužnica za Buša
Svetlo u tunelu neki vide u planu američke vlade o uvođenju posebnih programa za podsticanje kupovine IT opreme, a “veterani” Silikonske doline smatraju da bi u pokušaju novog američkog predsednika Baraka Obame da Americi “vrati stari sjaj”, poreske olakšice za uvođenje tehnoloških inovacija mogle da predstavljaju traženi podsticaj za IT industriju. Prema privremenim poreskim olakšicama koje se predlažu na dve godine, ali sa mogućnošću produživanja za dalje četiri ako se ne ostvari ekonomski oporavak, kompanije koje investiraju u IT dobile bi svojevrsnu nagradu. Svaka kompanija koja bi potrošila najmanje 80% svog godišnjeg proračuna za IT kvalifikovala bi se za 25% posto kredita, što bi podstaklo menadžere na kupovinu hardvera i softvera. Istovremeno, u javnosti se komentarišu podaci prema kojima su i pre eskalacije globalne finansijske krize, akcije informatičkih kompanija bile najveće “žrtve” Bušovog osmogodišnjeg predsedničkog mandata. Ocenjuje se da će Bušov mandat, između ostalog, biti upamćen i po padu poznatog indeksa deonica S&P500 za 37 posto, ali i akcija IT sektora.

Naime, američki dnevni list USA Tudej objavio je popis 10 najvećih dobitnika i gubitnika, kompanija čije se akcije nalaze u indeksu S&P500, prema kretanju njihove vrednosti za vreme Bušovog mandata. Apsolutni pobednik na popisu je akcija firme Sautvestern Enerdži koja se bavi eksploatacijom i distribucijom prirodnog plina i koja je rasla u proteklih osam godina po prosečnoj godišnjoj stopi od impresivnih 48%. Na spisku dobitnika od tehnoloških kompanija je jedino Epl, i to na trećem mestu sa rastom od 31%, dok su preostale kompanije iz energetskog, farmaceutskog, medicinsko-biološkog i poljoprivrednog sektora. Sa druge strane, popis 10 najvećih gubitnika rezervisan je za IT sektor. Najviše novca izgubili su deoničari tehnološke firme “JDS Unifejz”, čak 46% godišnje, ali i akcionari IT tvrtke “Siena”. Razlog padu akcija obe firme može se naći u njihovom proizvodnom programu orjentisanom prema telekomunikacionoj industriji, koja je u razdoblju između 2001. i 2002. godine doživela ozbiljne poremećaje na tržištu. Među ostalim gubitašima na listi samo su dve kompanije van IT sektora, a bave se finansijama i energetikom.

Aleksandar Marković
broj 53, mart 2009.