Kako ste vi prošli? Mislim da će jednom kada se recesija završi svi postavljati ovo pitanje. Za sada znamo odgovor. Ako je ukupna trgovinska razmena Srbije sa EU 25 opala za 30% od prošlog jula, ako je desetine hiljada ljudi izgubilo posao, ako su strane investicije vredne 800 miliona dolara već odložene a u Makedoniji izvoz opao za 44% u prva dva meseca 2009. onda već znamo da su stvari poprilično loše.
Ali zašto da vas gnjavim s time kako je vama kad mogu da vam pričam kako je meni. Moja žena od skoro vodi izdavačku kuću. Ima jedva dve godine. Kada je počela nije imala iskustvo u izdavaštvu, već je počela time da se bavi greškom. Takav je život. Kako god problem sa izdavaštvom jeste da danas štampate knjige ali možete da zaradite na njima tek devet meseci kasnije. Njena pomoćnica joj kaže da prestane da kuka. Njeni roditelji su imali cvećaru. Ako se cveće nije odmah prodalo istrulelo bi. Knjige barem neće.
Stvar je u tome da kad god novac pristigne od knjiga i dalje morate platiti štampariju čim ih isporuči. Tako je barem u teoriji. Do skora ugledna kompanija koja je štampala knjige moje žene joj je davala vreme da plati prema dogovorenom rasporedu. A onda je jednog dana prošle nedelje stiglo pismo od agresivnog uterivača dugova koji je odmah počeo da joj preti preko telefona. Njegova adresa je glasila: The Old School House (“Stara školska zgrada“) što zvuči, barem Englezima, ugledno. Ipak, zahvaljujući divnoj aplikaciji koja se zove Google Street Finder koja vam omogućava da se provozate kroz nečiju ulicu pomoću vašeg kompjutera ispostavilo se da radi iz adaptirane šupe ili garaže u lošem kraju Londona.
Uplašena ovim moja žena je nazvala štampariju koja je, po svojoj prilici kao očiglednu taktiku zastrašivanja, prosledila njenu poruku uterivaču dugova koji ju je nazvao i rekao da će je tužiti za klevetu i bankrotirati je. Ona je pisala generalnom direktoru koji joj je rekao da su vremena teška i tako dalje, mani me se glupa ženo, ili nešto u tom stilu. Malo smo pogledali po internetu i našli da je neko napisao blog o iskustvu daleko gorem od onoga koga je doživela moja žena. Jedini problem je tu tome što je ta osoba jedna od onih što poriču postojanje Holokausta, što na kraju, i nije baš bilo od pomoći.
Pozvali smo advokate. Oni su pokušali da joj umirujućim tonom saopšte šta treba da kaže. A onda je uterivač dugova nazvao advokate i slagao ih rekavši da je advokat. Onda joj je uručio obaveštenje, zbog koga će ako ga bude ignorisala, završiti na sudu. Tako je prikupila novac koji je dugovala i platila. Zapravo platio sam ga ja. Nazvao sam banku i rekao im da isplate 10.066,36 funti (1.057.775, 21 dinara). Gospođa me je pogrešno čula i platila 10.066,34 funte. Onda je rekla “nema problema poslaću im još 2 penija“. (2,1 dinar) Posle par sati nazvao nas je advokat da kaže da je uterivač dugova rekao da smo platili samo 2p. Blagi bože. U roku od nekoliko dana cela stvar je prešla iz užasne u komičnu.
Nazvao sam prijatelja koji vodi jednu drugu izdavačku kuću. Rekao mi je da su on i njegova supruga imali isto iskustvo nakon što su sarađivali sa tom kompanijom deset godina ali je dodao da je još neverovatnije to što su se pretvorili u besne pse iako je njegova supruga sestričina pokojnog vlasnika kompanije.
Štamparije, kao i svi ostali u Britaniji, su u problemima. Dve su propale i pretpostavlja da i ova ide u tom pravcu. A što se mene tiče, što brže to bolje. Negde sam pročitao da sve štamparije rade dosta ispod kapaciteta i navodno očajno im je potreban posao. Advokat mi je rekao da njegova firma radi na dosta slučaja nesolventnosti ali da je ovaj jedinstven. Mislim nema smisla dobiti danas ono što vam se duguje, ako ćete to ionako dobiti, a u isto vreme uništiti odnos sa klijentom i sopstveni ugled.
U svakom slučaju, dobra stvar u svemu ovome jeste da je dug otplaćen i da je ova kompanija naterala moju ženu da uradi ono što je trebalo odavno da uradi. Sledeća stanica Indija. Jedan drugi izdavač joj je rekao “Ne štampam knjige u Britaniji već godinama. Indijci će transformisati vaše troškove i život“. Znači, zbogom britanskim štamparijama i daleko vam lepa kuća. A kad smo već kod toga, prošle godine zatražila je ponudu od štamparije iz Srbije. Bila je jeftinija od britanske ali ne dovoljno da bi joj se isplatilo. I, tako je bilo nama. A vama?
Tim Džuda
broj 55, maj 2009.