Učiteljica – robot počela je da predaje deci u jednoj tokijskoj osnovnoj školi, a đaci su, izgleda, imali veću želju da je pipnu nego da čuju šta ona govori.
Robot Saya rezultat je 15 godina naučnog rada, a napravljena je tako da govori više jezika, efikasno organizuje nastavu, ali i da se naljuti kada su deca nemirna.
Sayi ovo nije prvi posao, pre podučavanja radila je kao recepcionarka. Tada je njen posao bio da pozdravlja posetioce jedne univerzitetske zgrade, i pobrala je simpatije ljudi.
Iako se neki i dalje protive ideji da androidni roboti zamenjuju ljude „od krvi i mesa“, plan japanske vlade je da do 2015. godine svaki dom u ovoj zemlji ima svog ličnog, ekonomičnog robota.
Najveći problem pri proizvodnji ovih androida nije izgled (mada Saya malo liči na Majkla Džeksona, a mnogi tvrde da i on sam ne podseća na ljudsko biće), već mukotrpan rad da se stvore programi koji mogu da oponašaju ljudski um. Međutim, kreator Saye najavljuje da će kroz dve godine roboti poput nje biti mentalno i psihički na nivou dvogodišnjeg deteta.