U domaćoj nauci je sve više naučnih radova, a sve manje tehničkih rešenja.
Prema nedavno objavljenom Nacrtu strategije za nauku i tehnološki razvoj, koja nakon javne rasprave treba da se usvoji do kraja ove godine, kao naučni prioriteti u Srbiji određeni su biomedicina, informacione tehnologije, zaštita životne sredine, energetska efikasnost, unapređivanje odlučivanja u državi, afirmacija nacionalnog identiteta, novi materijali, poljoprivreda i hrana.
Planira se da ulaganja u nauku do 2014. godine dostignu 1% BDP, a u istom periodu predviđeno je i ulaganje od 300 miliona evra u naučnu infrastrukturu. Cilj je da Srbija do ulaska u EU za 50% poveća broj istraživača, učetvorostruči broj naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima, deponuje više patenata nego do sada, uposli polovinu domaćih naučnika u privatnom sektoru…
Poređenja ovih ciljeva sa najnovijim podacima o ulaganjima u nauku pokazuju da u zemljama EU ona iznose u proseku 1,96%, a u SAD 2,59% BDP. Po Lisabonskoj deklaraciji izdvajanje za naučnoistraživački rad u EU i državama koje pretenduju da postanu njene članice treba da dostigne 3% BDP i to 1% iz javnih izvora i 2% iz privrede. Primera radi, Finska je već 2001. godine ulagala 3,1% BDP a Srbija samo 0,16% BDP u naučnoistraživački rad. U Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj ukazuju da su se u Srbiji od 2003. do 2006. godine povećavala ulaganja iz budžeta, da bi poslednje tri godine stagnirala i sada iznose 0,29% BDP, što je 14 evra po stanovniku ili 10.290 evra po istraživaču. Približno se još oko 0,20% obezbedi za naučnoistraživački rad iz drugih izvora (privreda, donacije i sl.), tako da ukupna ulaganja u Srbiji iznose oko 0,50% BDP. Procenjuje se da će ove godine za nauku biti raspoloživo ukupno oko 100 miliona evra, što je jedan od najnižih iznosa u Evropi. Raspoloživa sredstva za nauku su niska jer je bruto društveni proizvod na nivou od oko dve trećine BDP iz osamdesetih godina prošlog veka, ali i usled nerazumevanja političara i preduzetnika od kakvog je značaja nauka za ekonomski razvoj.
Polemika o kriterijumima
U svetu je prihvaćeno da su osnovni indikatori uspešnosti naučne zajednice broj naučnih radova u stranim časopisima sa “SCI” liste na milion stanovnika, broj citata na milion stanovnika, broj naučnika među 5.000 najcitiranijih u svetu i broj realizovanih patenata. U nastojanjima da se naš sistem vrednovanja približi svetskom, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj je kao dominantan kriterijum postavilo objavljivanje radova u najprestižnijim naučnim časopisima, što je uticalo da se broj domaćih naučnih radova u časopisima sa “SCI” liste poveća sa 1.379 radova u 2001. na 2.500 u prošloj godini. Međutim, u istom periodu uočen je pad broja novih tehničkih rešenja, kojih je u 2002. godini bilo 780, a 2007. samo 370, usled nedostatka podsticaja za njihov razvoj i malog interesovanja korisnika. Na više naučnih skupova održanih u poslednje vreme u Beogradu, akademska javnost je upozorila i na pojave da pojedini naučni radnici koji nemaju tri rada objavljena u časopisima sa “SCI” liste ne mogu više da vode projekte ili da budu mentori, što predstavlja poseban problem fakultetima koji profesorski rad vrednuju i na osnovu kvaliteta urađenih projekata, kreiranih tehničkih rešenja, razvoja novih usluga, doprinosa produktivnosti… Na skupovima su iskazani i zahtevi da ovi kriterijumi budu adekvatnije vrednovani, posebno što u Srbiji od polovine devedesetih godina kontinuirano opada broj prijavljenih patenata: 1991. godine prijavljen je 161, a 2007. godine samo 81 patent. Uzroci su brojni, a najveći problem je skoro potpuna nezainteresovanost domaće privrede za domaće izume i patente.
U okviru podsticanja inovacionih aktivnosti 2006. i 2007. godine raspisani su javni pozivi za finansiranje inovacionih projekata. Po prvom javnom pozivu finasirana su 53 inovaciona projekta pravnih lica i 16 fizičkih lica sa ukupno 179 miliona dinara, a po drugom javnom pozivu finansirano je 95 projekata pravnih i 34 fizičkih lica sa 360 miliona dinara. Finansiranje izabranih inovacionih projekata podrazumeva pružanje podrške u razvoju inovativnih proizvoda ili usluga, podsticanje primene, komercijalizaciju naučnoistraživačkih rezultata, korišćenje savremenih tehnologija i izgradnju infrastrukture inivacionih organizacija. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada od 2005. organizuje svake godine „Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju“. Na osnovu rezultata sa takmičenja u prve tri godine osnovano je 35 preduzeća, a za takmičenje u ovoj godini prijavilo se 287 ekipa sa ukupno 1.013 takmičara.
Novac nije jedini problem
Uprkos ovim primerima, u naučnoj javnosti ocenjuju da je položaj domaće nauke sve teži i da nema organizovanog državnog pristupa unapređivanju naučnoistraživačkog rada, a izražena je i bojazan da će ionako nezavidno stanje dodatno ugroziti efekti ekonomske krize i teškoće u punjenju budžeta. Ali, problemi nauke u Srbiji nisu samo u malim finansijskim sredstvima. Odliv kadrova se nastavlja nesmanjenim intenzitetom, pa ih gotovo više i nema u pojedinim naučnim oblastima. Problem je naročito izražen među mlađim naučnim kadrom, koji treba stimulisati stipendijama, specijalizacijama, stanovima i sličnim mehanizmima da svoju karijeru grade u Srbiji.
U svim razvijenim zemljana naučnoistraživački rad se pretežno odvija u privredi, a kod nas skoro isključivo na univerzitetima i naučnim institutima.
Industrija u Srbiji u poslednje dve decenije praktično odumire, a sa njom i motivacija da se koriste domaća tehnička rešenja. Istraživački centri u preduzećima imaju sve manje istraživača i posla, a u privatizovanim preduzećima, koja se pretežno bave uslugama, uglavnom se koriste strana tehnička rešenja, iako su ponekad lošija, a najčešće skuplja od domaćih.
Problemi su i to što domaći istraživači uglavnom raspolažu zastarelom infrastrukturom, nisu definisani i usvojeni prioriteti naučnog razvoja, malo je primera primenjenih rezultata domaćeg istraživačkog rada, a fakulteti su dodatno opterećeni i izdvajanjima iz sopstvenih prihoda za popunu državnog budžeta.
Nikola Marković
broj 57/58, jul/avgust 2009.