Tri Srbina, Marko Đedović, Lazar Pašćanović i Uroš Krčadinac, rešili su da krenu na višemesečni put kopnom do Južne Afrike. Trenutno traže način da iz Sudana pređu u Keniju, budući da su odbijeni za vizu.
Počelo je početkom decembra. Polazak, preko Turske, Bugarske, Sirije… Šest zemalja za sedam dana. Nekoliko dana potpunog prepuštanja zvucima, mirisima i bojama dvadesetomilionskog Kaira. Upoznavanje sa lokalcima. Sa muslimanima bez tabua o religiji. Kako izgleda najpoznatija kafana u Kairu, gde se okuplja umetnički džet set? Vožnja Nilom i Naserovim jezerom u prljavom i klaustrofobičnom brodu od Egipta do Sudana. Šta Sudanci znaju o Srbiji? Od čega žive ljudi u Sudanu i zašto su se neki od njih „odrekli struje“, i kako su neki uporedo komunisti i muslimani? Kako izgleda hotelska soba u selu na obali Nila i ivici pustinje? I šta sad, kada su našim putnicima u etiopskoj ambasadi u Sudanu odbili da izdaju vizu. Promena rute. Ovo, međutim, nije smak sveta, jer ovo putovanje do najjužnije tačke Afrike, i nema strogo zacrtanu rutu.
Ovo nije reality show. Ovi putnici nemaju sponzore. Ovo nije našminkana reportaža sa plaže u egipatskom letovalištu ili sa safarija u Keniji. Oni putuju radi putovanja i novih saznanja i iskustava. Spavaju u jeftinim smeštajima, voze se prevoznim sredstvima koje koristi lokalno stanovništvo, jedu, piju i razgovaraju sa lokalcima. Sve što se dešava na putu rešili su da podele sa svima koga to zanima na svom blogu „Povratak u Afriku“, na internet adresi:
http://www.serbiatravelers.org/Blogovi/76-afrika
Ovi tekstovi su afrička realnost. Nema ulepšavanja i doterivanja. Hotelske sobe su prljave, stolovi i stolice u restoranima masni, bubašvabe i ostali insekti trčkaju svuda okolo. Ipak, ovi avanturisti se slažu da u ove predele vredi doći, jer je jedno iskustvo nezamenljivo, a to je priča sa ljudima i upoznavanje ljudi. To je nešto o čemu nemate gde da pročitate i saznate, već samo možete da doživite.