Kompanija Thomson Reuters u svom izveštaju objavljenom u utorak, navodi da su politička previranja, odliv mozgova i sve manje interesovanje, promenili Rusiju iz nacije koja je lansirala prvi satelit u sve sitnijeg igrača u svetu nauke.
Analiza naučnih radova koje objavljuju ruski naučnici pokazala je drastičan pad njihovog broja, što se odražava na sve manji uticaj Rusije ne samo u nauci već i u industrijama koje koriste nauku, kao što je, na primer, izgradnja nuklernih elektrana, zaključuju autori izveštaja.
„Ruska istraživačka baza ima problem i pokazuje malo znakova koji vode njegovom rešenju“, stoji u izveštaju. „Rusija je bila predvodnik u naučnim istraživanjima i intelektualnoj misli širom Evrope i celog sveta toliko dugo da je sada ne samo iznenađenje već i pravi šok videti koliko je mali i zanemarljiv njen udeo u svetskim aktivnostima, kao i stvarnu ruiniranost njenih ključnih snaga.“
U oktobru je preko 170 ruskih naučnika koji žive i rade u inostranstvu potpisalo pismo upućeno predsedniku Dmitriju Medvedevu i premijeru Valdimiru Putinu, u kome se žali na „katastrofalne uslove u oblasti fundamentalnih istraživanja“.
„Dok su druge zemlje povećale svoj naučni učinak, Rusija se bori da svoj učinak održi i čak je skliznula unazad u oblastima kao što su fizika i nauka o svemiru, koje su istorijski gledano bile njena glavna snaga“, kaže Džonatan Adams, direktor istraživanja Thomson Reutersa, kompanije kojoj pripada agencija Reuters.
Za praćenje naučnih publikacija Adams i njegove kolege koriste bazu podataka Thomson Reutersa.
Ruska istraživanja zastupljena su sa oko 2,6% u ukupom broju objavljenih radova u časopisima koje je Thomson Reuters indeksirao u poslednjih pet godina, navedeno je u izveštaju.
„Poređenja radi, to je više od Brazila (102.000 radova, 2,1% svetske produkcije) ali manje od Indije (144.000 radova, 2,9%) i daleko manje od Kine (415.000 radova, 8,4%).“
U žiži istraživanja su fizika i hemija, a znatno ih je manje u poljoprivredi i računarstvu.
Izveštaj pokazuje da su Sjedinjene Američke Države, vodeća zemlja u naučnim istraživanjima, zamenile Nemačku na mestu najvećeg saradnika ruskih istraživača.
„Mora se pružiti više prilika drugim zemljama da se povežu s ruskim obrazovnim institucijama. Dobitak za partnere mogao bi biti značajan već zbog ruskih doprinosa tokom istorije, ali oni bi morali da donesu sredstva kako bi Rusiji omogućili da učestvuje.“
Kresanje fondova i starenje radne snage takođe su učinili svoje.
„Po jednoj računici iz 2007, nekoliko najboljih ruskih istraživačkih instituta ima budžete koji su tek 2–3% budžeta institucija slične veličine u SAD“, navodi se u izveštaju.
Prosečna starost članova Ruske akademije nauka je veća od 50 godina, a prestiž koji je omogućio rođenje Sputnjika i drugih svemirskih uspeha, pao je na niske grane. Svega 1% Rusa anketiranih 2006. navelo je bavljenje naukom kao prestižno zanimanje. (M.V.)
Izvor: Mikro.rs