Deonice na evropskim berzama su dobile na vrednosti u jeku nagađanja da će EU možda ponuditi Grčkoj finansijsku pomoć u njenom pokušaju da smanji ogromni budžetski deficit.
Zaposleni u javnom sektoru u Grčkoj u sredu su održali nacionalni štrajk protiv mera štednje koje je objavila vlada u Atini.Oko pola miliona ljudi učestvovalo je u obustavi rada, mada je samo oko deset hiljada ljudi bilo na demonstracijama u samoj Atini. Dopisnik BBC-ja u Atini kaže da se takav relativno maliv odziv tumači kao znak da zaposleni u javnom sektoru prihvataju da je smanjivanje državne potrošnje neophodno. Grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je da se nada „značajnoj“ političkoj podršci na samitu EU u Briselu.
Protest i finansijeri
Sindikalni lideri u Grčkoj napominju da će nastaviti da se bore protiv, kako smatraju, nepravednih mera štednje za koje tvrde da su uglavnom usmerene na najsiromašnije slojeve ljudi u zemlji.
Sa druge strane, relativno mali broj učesnika u demonstracijama u Atini ohrabriće vladu koja nastoji da ubedi međunarodne finansijske organizacije i kreditne agencije da je u stanju da progura svoj plan većih poreza, zamrzavanje plata i drugih mera štednje. Kreditne agencije, koje su spustile rejting obveznica grčke vlade, upozorile su da će nastaviti da smanjuju taj rejting ako vlada u Atini ne ispuni obećanja o stabilizaciji privrede.
EU o Grčkoj
Glavna tema samita EU u Briselu je budžetski deficit grčke vlade i opasnost da ona neće biti u stanju da pozajmljuje neophodna sredstva na finansijskom tržištu zbog smanjenog kreditnog rejtinga svojih obveznica.
Prema nekim izveštajima, Grčkoj će biti ponuđene kreditne garancije umesto direktne finansijske pomoći. Druga mogućnost o kojoj se nagađa je pomoć Međunarodnog monetarnog fonda, mada se izveštava da bi većina evropskih lidera htela da sami reše ovaj problem.
U Uniji priznaju da je ovo prva velika kriza sa kojom je evro suočen još od uvođenja zajedničke evropske valute, 1. januara 1999. godine. Dopisnici ističu da zemlje evrozone žele da pokažu da same mogu da izađu na kraj sa ovom krizom, bez traženja pomoći sa strane od organizacija kao što je Međunarodni monetarni fond. Ono što brine finansijska tržišta i EU jeste opasnost da se grčka kriza proširi i na druge zemlje koje, kao i Grčka, koriste zajedničku evropsku valutu – evro.
Neke zemlje, poput Španije i Portugala, koje su takođe visoko zadužene, već trpe posledice. Teže im je da pozajmljuju novac pošto se na finansijskim tržištima strahuje da bi, ako Grčka ne bude u stanju da izmiri svoje obaveze, u sličnoj situaciji mogle da su nađu i Španija i Portugal. U opasnosti su i banke u evrozoni jer im prete znatni gubici ako vrednost evra nastavi da pada. Za poslednja dva meseca vrednost evra je u odnosu na američki dolar već pala za devet odsto.
(BBC)