U izveštaju kompanije Tomson Rojters, jednog od ogranaka britanske novinske agencije Rojters, kaže se da nauka u Rusiji trpi zbog drastičnih smanjenja budžeta za naučna istraživanja, posle raspada Sovjestkog Saveza 1991. godine.
Prema jednom izvoru koji se navodi u izveštaju, fondovi za najbolje ruske istraživačke institute iznose svega oko 5 odsto od sume koja se ulaže u slične institucije u Sjedinjenim Državama. U decembru, predsednik Dimitrij Medvedev kritikovao je državnu kompaniju Rosnjeft, koja ima vlasništvo nad najvećim svetskim rezervama nafte i gasa, zbog toga što na naučna istraživanja i razvoj troši samo 15 hiljaditih delova jednog procenta svojih prihoda. Medvedev je rekao da bi takva ideologija i psihologija vođenja poslova u modernim uslovima morale da se promene. On je kritikovao Ruse da bi trebalo da prestanu da spavaju i porade na tom pitanju.
U istom izveštaju se kaže da Rusija takođe pati od ozbiljnog odliva mozgova, posle 1991. godine. Procenjuje se da je od tada oko 80 hiljada naučnika otišlo iz zemlje u potrazi za boljom zaradom, boljim finansiranjem istraživanja i boljim uslovima rada.
Direktor moskovskog Instituta za probleme globalizacije, ekonomista Mihail Deljagin, kaže da su loši radni uslovi, birokratija i zastarela oprema najveći razlozi zbog kojih odlaze talentovani stručnjaci. Deljagin kaže da se naučnici u svojim institutima osećaju kao sluge koje rade za totalne neznalice. Što se tiče samih rukovodilaca, kaže on, oni su ostali na nivou 20, pa čak i 19. veka.
Prosečni uzrast članova Ruske akademije nauka je, prema pomenutom izveštaju, preko 50 godina. Vojni analitičar Pavel Felgenhauer dodaje da je u odbrambenoj industriji taj prosek 60 godina. Felgenhauer kaže da mladi ljudi stavljaju naglasak na svoje prihode kako bi mogli da izdržavaju porodice, a u mnogim slučajevima vojnoindustrijski kompleks pati od nedostatka novca. To što univerziteti ne prenose znanje na mlađu generaciju još jedan je od problema, kaže Felgenhauer. On za to okrivljuje korumpirane profesore koji naplaćuju davanje dobrih ocena.
Predsednik Medvedev je izjavio da bi Rusija trebalo da privuče strane stručnjake kako bi obnovili nauku u zemlji. Ali Mihail Deljagin kaže da bi ti stručnjaci mogli da ugroze moćne ruske naftne interese.
Zašto su Rusiji potrebni eksperti za biotehnologiju, pita Deljagin. Zašto su nam potrebni stručnjaci za energetsku efikasnost? On kaže da se njihovo dovođenje ne bi dopalo monopolistima u energetici, jer veća energetska efikasnost znači manje profite od energije. U jednom nedavno objavljenom komentaru, kritičar politike Kremlja i bivši generalni direktor naftne kompanije Jukos, Mihail Hodorkovski, kaže da potražnja za stručnjacima iz osnovnih i primenjenih nauka opada u Rusiji zbog velikog apetita prema sirovinama i zbog korupcije.