Dvadesetak svetskih lidera je 24. i 25. septembra pobeglo iz Njujorka u Pitsburg. Napustili su zasedanje Generalne skupštine UN koje zaokuplja šefove 192 države sveta raspravama o međunarodnom miru i bezbednosti, privrednom i razvoju uopšte, napretku Afrike i poboljšanju ljudskih prava.
U Pitsburgu je, od početka svetske finansijske krize, bio treći samit G20. Lideri grupe su se u aprilu u Londonu saglasili da će naprasno povećati državnu potrošnju. U Pitsburgu je prihvaćen predlog američkog predsednika Baraka Obame (Barack Obama) da vođe 20 najrazvijenijih i zemalja sa uzlaznim ekonomijama koordiniraju međunarodnu ekonomsku saradnju. Jer, privrede BRIK-a – država u usponu – (Brazil, Rusija Indija i Kina), stasale su brže od privreda razvijenih zemalja. G8 ovog septembra nije ukinuta, već smenjena. Kina i Indija, koje nisu članice G8 moraju se pitati kada se radi o potrošnji, regulativi ili valutama.
Od sada, G8 će se baviti međunarodnom bezbednošću, a G20 postaje odbor direktora za svetsku privredu.
Međutim, u Pitsburgu niko nije mogao pouzdano da kaže kada će se svetska privreda konačno osoviti.
Na trećem samitu za manje od godinu dana lideri G20 ocenili su da globalnoj privredi u 21. veku nije potrebna onakva koordinacija kakvu su tri decenije praktikovali G7, pa G8.
Zajedničko saopštenje sa samita u Pitsburgu ima 23 strane. U kominikeu se vlade pozivaju da troše dok ne budu sigurne da je počeo trajni ekonomski oporavak, pumpaju pare u privredu, i ne požuruju primenu izlazne strategije.
U saopštenju se govori o “snažnom, održivom i uravnoteženom privrednom razvoju”.
Kada je reč o svetskoj trgovini pominje se “borba protiv protekcionizma” i uzda se u “uspešno okončanje Doha runde 2010”. Lideri su se takođe složili da treba pružiti ruku siromašnim zemljama, naročito u Africi.
Reči nisu išle ukorak sa delima. G20 je obećala da će se u ovim teškim vremenima usprotiviti protekcionističkim trgovačkim barijerama, ali je u sedmici koja je prethodila samitu, administracija Obame uvela kaznene carinske namete na uvoz kineskih automobilskih guma.
U saopšenju se priželjkuje da zemlje dužnici, kao što su SAD štede više, a države sa viškom para, kao što je Kina teraju da troše više.
UN su nedavno optužile i SAD i države kreditore, kao što su Nemačka i Kina da podstiču opštu neravnotežu. Međutim, znalci slute formiranje G3 koju bi činile upravo SAD, Kina i Nemačka.
Posle samita u Pitsburgu, evropske zemlje će izgubiti uticaj u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Dogovoreno je da Britanija i Francuska prepuste deo glasova državama u usponu. Iako je kineska ekonomija 50 odsto snažnija od francuske, Kina u MMF-u ima 3,7 odsto glasova, a Francuska i Velika Britanija po 4,9 odsto. Među 186 članica MMF-a dominiraju SAD i EU koje diktiraju većinu potrebnu za odlučivanje. Najmanje pet odsto precenjenih glasova će se preraspodeliti zemljama čiji su glasovi u MMF-u potcenjeni. MMF će o ovoj preraspodeli svetske finansijske moći odlučiti na oktobarskom, redovnom godišnjem zasedanju u Istanbulu.
Nova shema podele uloga važi i u Svetskoj banci. Dominik Štros Kan (Dominique Strauss Kahn), direktor MMF-a tumači da će preraspodela uticaja “povećati legitimitet i učinkovitost MMF-a”.
Američki ministar finansija Timoti Gajtner (Timothy Geithner) preneo je saglasnost dvadesetorice da se do kraja godine ograniče plate i bonusi u bankarskom sektoru. Načelno je usaglašeno da treba povećati bankarske rezerve, ali iznos rezerve nije utvrđen.
Gajtner je rekao da će G20 predložiti različite finansijske standarde za pojedine zemlje. Primenu standarda će kontrolisati Odbor za finansijsku stabilnost koji čine guverneri, ministri finansija i zakonodavci iz 20 država.
Britanski premijer Gordon Braun (Gordon Brown) je preporučio zemljama da ne rade jedna protiv druge, kao kada su jačale protekcionizam 1930-ih, što je produbilo depresiju: „Strahujemo od dugoročnog niskog ekonomskog rasta i još niže stope zaposlenosti ako se nešto ne preduzme“, upozorio je.
“Svi smo u istom čamcu. Sistem koji smo danas stvorili postaće univerzalan”, predviđa na samitu 20-orice ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Rusija se godinama trudila da se učlani u “sedmoricu”.
Svilen gajtan na korejski načinDržave G20 predstavljaju 85 odsto svetske privrede, 80 odsto svetske trgovine uključujući trgovinu unutar EU i dve trećine stanovništva planete. Članice G20 su Argentina, Australija, Brazil, Francuska, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Kina, Meksiko, Nemačka, Rusija, SAD, Saudijska Arabija, Turska, Velika Britanija. EU je 20. član. Pridruženi članovi su Španija, Holandija, MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija. G20 je osnovana 1999. nakon azijske finansijske krize. Ove godine G20 predsedava Velika Britanija, koja će sledeće godine funkciju prepustiti Južnoj Koreji. Aduti Južne Koreje su visoko kvalifikovana i disciplinovana radna snaga, snažna industrija i izvozna orijentacija. Važniji izvori prihoda su ruda gvožđa, volfram, ugalj, pirinač, svila, duvan, riba… Nezaposleno je četiri odsto stanovništva. Južna Koreja ima oko 48 miliona stanovnika. Trećina su ateisti, trećina protestanti, četvrtina budisti, deset odsto konfučijanci i animisti. Ima i oko 100.000 muslimana. Godine 2011. protokolarno će se obznaniti da je G20 usisala G8. |
Smišljeno je odabrano gde će zasedati lideri zemalja G-20. „Grad čelika“, stecište američke teške industrije, postao je grad zelenila, napredne tehnologije i visokog društvenog standarda. Stopa nezaposlenosti u gradu je 7,7 odsto – ispod američkog proseka. Na bezbednost gostiju potrošeno je 19 miliona dolara. Od toga je federalna vlada obezbedila deset, a grad pet miliona. Uvaženi gosti i ulični demonstranti su tokom dvodnevne konferencije potrošili u gradu 35 miliona dolara. Ovakvi skupovi su, po mišljenju anti-kapitalističkih protestanata, nedemokratski, podstiču globalizaciju, razuzdanost tržišta, „klimatsku destrukciju“ i emisiju CO2.
Može li G20 uspeti u onome u čemu je G8 poražena?
Iako je Obama na početku skupa rekao da se na “izazove 21. veka ne može odgovoriti metodologijom 20. veka”, izgleda da će G20 upasti u iste nevolje kao i manja G8.
Kada gomila državnih birokrata pregovara na jednom mestu, svi su zadovoljni kad uspe da se formuliše najmanji zajednički imenitelj.
Samit u Pitsburgu rezultirao je koktelom rešenja koje je godinama nudila G8: mnogo pompeznih ciljeva, koje treba postići nedovoljno razrađenim detaljima.
Tamara Kaliterna
broj 60, oktobar 2009.