Iako je do 2008. godine broj neredovnih otplata kredita kod nas bio među najnižima u Evropi, taj broj se gotovo udvostručio za nepune dve godine. Portal Kamatica.com je analizirao osnovne razloge povećanja neredovnih otplata kredita, a pored razloga u naslovu, neki od njih imaju veze sa neredovnim plata ili gubitkom posla.
Kamatica piše da su osim gubitka posla i smanjenja zarade i neredovnih primanja, dodatni razlozi za nevraćanje kredita promena kursa valute u kojoj je indeksiran kredit prema dinaru i podizanje kamatne stope.
Promena kursa valute u kojoj je indeksiran kredit prema dinaru je najčešći razlog za nastajanje problema pri otplati kredita. Fluktuirajući kurs donosi značajan kursni rizik svakom korisniku kredita sa valutnom klauzulom, koji svoja redovna primanja ostvaruje u dinarima. Procenjuje se da je više od 50% neredovnih otplata kredita u Srbiji nastalo kao posledica promene kursa valute u kojoj je indeksiran kredit prema dinaru. U samo poslednja 3 meseca 2008. godine dinar je oslabio prema evru oko 25%. To je za oko 85% kreditno zaduženih građana značilo da će morati umesto 30% svojih mesečnih primanja morati da izdvoje 40%, a za one koji su zaduženi stambenim kreditima da će umesto polovine svoje plate izdvajati čak 2/3 za mesečnu ratu stambenog kredita. Ovakva promena je svakako izazvala naglo povećanje broja neredovnih otplata kredita. Dodatno su uticale i turbulencije u svetskoj ekonomiji, zbog kojih su menjane i kamatne stope, što je još više otežalo položaj dodatno zaduženih.
Smanjenje zarade ili neredovna primanja kreditno zaduženih zaposlenih. Smanjenje zarade zaposlenih koji su kreditno zaduženi deluje na gotovo identičan način kao i promena kursa valute u kojoj je indeksiran kredit prema dinaru. U ovom slučaju umesto povećanja obaveza po kreditu u apsolutnom iznosu i njihovog udela u mesečnim primanjima, dolazi do smanjenja mesečnih primanja i samim tim povećanja udela obaveza po osnovu kredita u redovnim prihodima. Smanjenje mesečnih primanja zaposlenih može biti posledica lošijeg poslovanja preduzeća, manjeg obima poslova, sezonskih fluktuacija u poslovanju, bolovanja i drugih vrsta odsustva sa posla i sl. U proteklih godinu dana se aktuelizovalo pitanje smanjenja zarada zaposlenih iz različitih razloga, a najčešće pominjani su svetska ekonomska kriza i smanjen obim poslovanja (u privredi) i mere štednje (u državnoj administraciji). Smanjenje zarada i neredovna primanja kreditno zaduženih zaposlenih, kao razlog neredovne otplate kredita, pojavljuju se u oko 10% slučajeva svih neredovnih otplata.
U oba slučaja se preporučuje da se ne zadužujte se do maksimalno dozvoljenih limita.
Podizanje kamatne stope na postojeće kredite. Iako u javnosti vlada utisak da je ovo jedan od glavnih razloga neredovnih otplata kredita, praksa pokazuje da tek oko 10% neredovnih otplata kredita nastaje kao posledica promene kamatne stope naviše. Naime, povećanje kamatne stope na kredite ima značajan uticaj na ukupno otplaćenu kamatu po osnovu pozajmljenih sredstava, ali se taj iznos deli na veliki broj mesečnih rata i ne dolazi do drastičnog povećanja mesečne rate, kao što je to slučaj kod promene kursa evra prema dinaru. Kao način da se zaštitite od promena kamatnih stopa na postojeće kredite pojavljuju se krediti sa fiksnim kamatnim stopama, koji jesu skuplji od ostalih kredita, ali u velikoj meri smanjuju rizike od neredovnih otplata i značajnijih promena u visini mesečne rate. Poseban značaj fiksne kamatne stope imaju kod kredita koji se otplaćuju u dužem vremenskom periodu (5 i više godina).
Gubitak posla. Od početka svetske ekonomske krize, u Srbiji je preko 100.000 ljudi ostalo bez posla. Najveća otpuštanja su bila prisutna u malim i srednjim preduzećima, a još uvek je neizvesno da li će ovaj trend velikog broja otpuštanja biti zaustavljen u 2010. godini. Procenjuje se da u Srbiji oko 5% neredovnih otplata kredita nastaje kao posledica gubitka posla dužnika iz različitih razloga. Ovaj procenat je u korelaciji sa brojem ljudi koji su ostali bez posla u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Obzirom da je gubitak posla specifičan slučaj, jedini savet koji bi mogao da funkcioniše u smanjenju rizika od neredovne otplate zbog gubitka posla važi za domaćinstva koja imaju više od jednog zaposlenog. Odgovorno bi bilo ne zaduživati se po svakoj zaradi u domaćinstvu, a najbolje bi bilo da kreditno opterećenje bude na jednoj zaradi, tako da u slučaju gubitka posla kreditno zaduženog zaposlenog, drugi članovi domaćinstva koji imaju redovne mesečne prihode mogu da amortizuju svojim primanjima obaveze po otplati kredita.
U nešto manje od 20% slučajeva neredovnih otplata kredita razlozi su različiti i ne mogu se izdvojiti dominantni. To može biti smrt ili trajni invaliditet, zloupotreba, prezaduženost po zaduženjima koja se ne identifikuju u Kreditnom birou, promene u porodičnim odnosima i sl.