Pošto je razgradivost plastike jedan od velikih ekoloških problema sa kojima se planeta suočava, dva američka naučnika na pragu su otkrića načina proizvodnje biorazgradive plastike – od kokošjeg perja, sa vekom razlaganja od šest meseci.
Naime, živinske farme u SAD svake godine proizvedu gotovo 2.000 tona perja. Jedan deo se koristi za izradu jastuka, zimskih jakni i životinjske hrane, dok se 80 odsto baca. Ako ovi naučnici uspeju u svom poduhvatu, uskoro bi perje moglo da se prerađuje u plastiku.
Hemičar Masud Huda, kaže da je reč o formuli za smolu, sto odsto na bazi perja, i sa kolegom Valterom Šmidom je već od perja proizveo papir za umetnike, apsorbente, filtere za vodu u vazduh i termoizolacione materijale. Oni kažu da su ovakvi proizvodi oko osam puta izdržljiviji od celuloze.
Posle ovog uspeha su Šmid i Huda proizveli biorazloživu plastiku i počeli da prave plastične saksije. One na bazi petroleja mogu da traju neograničeno dugo, ali se, ipak, ne koriste više od jedanput, dok se saksije na bazi perja razlažu za šest meseci do nekoliko godina.
Dvojica naučnika izradila su i prototipe instrument tabli za kola i drugih delova za autoindustriju. Oni kažu da su mogućnosti nove plastike ogromne. Sada probaju da u svoje saksije mešaju druge materijale, korisne za biljke, kao što je đubrivo u granulama. Naučnici se nadaju da bi kroz godinu-dve njihove saksije mogle da se nađu na tržištu i da bi to moglo da označi početak kraja za saksije od plastike koje se ne razlažu.