Iako je Srbiji zabeležen najmanji pad, a potom i najbrži oporavak bruto društvenog prozivoda u regionu, u zemlji su su na delu ubrzana tranzicija i kriza. Izgleda da smo, bar kad je o zaposlenosti reč udarili u tranziciono dno, jer je zaposlenost dostigla istorijski minimum, a nezaposlenost ponovo prešla 20%. Istovremeno, od četiri scenarija mogućeg rasta inflacije najizgledniji je onaj od 8% do kraja godine. Glavni remetilački faktor je vlada koja bi da ishitreno, već u januaru, odmrzne plate i penzije i tako otvori još jedan krug rasta cena.
Ideja vlade Srbije da stimulisanjem tekuće potrošnje podstakne rast domaće proizvodnje, potpuno je pogrešna, smatra uredništvo Kvartalnog monitora. Jedino smisleno podsticanje javne potrošnje je ulaganje u javne investicije ali i ono mora biti kontrolisano jer je javni dug već prešao udeo od 35 odsto društvenog proizvoda. Dakle, vlast bi trebalo pre da investira u infrastrukturu nego u povećanje zarada.
One su već rasle daleko brže od produktivnosti prosečno, izraženo u evrima, po 20% svake godine od 2005. do 2008., što je za posledicu imalo smanjenje konkurentnosti privrede. Sa rastom kursa evra, taj rast je korigovan na oko 10 odsto godišnje što je približno rastu produktivnosti rada.
Relativno ohrabruje da je tokom krize pad bruto društvenog proizvoda u Srbiji bio manji nego u drugim zemljama u regionu, izuzev Albanije, i da se, čini se, Srbija najbrže i oporavlja.
Međutim, Srbija je u krizi veoma loše prošla sa svojim padom zaposlenosti od čitavih 12 posto. Kada se uporede pad društvenog proizvoda i zaposlenosti, vidi se da jednom procentu pada BDP odgovara pad zaposlenosti od 2,6 posto, što je sasvim suprotno od trenda u drugim tranzicionim zemljama u regionu gde je isti pad pad proizvodnje izazvao pad zaposlenosti od svega 0,5 posto. Ova nelogičnost se može objasniti činjenicom da smo mi kasnije ušli u tranziciju od pomenutih zemalja, te je recesija viđena kao prilika da se taj proces dovrši kroz otpuštanje viška zaposlenih, što su neki poslodavci oberučke prihvatili.
Primera radi, u aprilu 2010. ukupna zaposlenost stanovništva radnog uzrasta dostigla je istorijski minimum, a odgovarajuća stopa zaposlenosti je pala na 47% radno sposobnog stanovništva, što je skoro dvadeset procentnih poena manje od proseka Evropske unije.
Ako je sada dotaknuto tranziciono dno u nivou zaposlenosti, i ako se usvoji niz stimulativnih politika zapošljavanja, pred Srbijom je u narednom periodu ne samo rast BDP nego i odgovarajući rast zaposlenosti. Na svoj pretkrizni nivo zaposlenost će se vratiti tek 2013. godine. Posle toga zaposlenost bi trebalo stabilno da raste prosečnim tempom zapošljavanja od preko 50.000 osoba godišnje. Na kraju perioda, ukupna zaposlenost će se približiti broju od 3.000.000, što će biti nekih 440.000 zaposlenih više nego 2010. godine.
Za razliku od zaposlenosti koja pada, inflacija polako ali sigurno raste i do kraja godine će najverovatnije biti osam posto, iako u ovu prognozu nije uključeno povećanje regulisanih cena kao što su gas i struja. Tržišna inflacija, bez regulisanih cena, se značajno ubrzava i ona je u poslednja tri obrađivana meseca bila 8,3 posto. Realno je da ćemo u narednu godinu ući sa povećanom inflacijom kombinovanom sa odmrzavanjem plata i penzija u javnom sektoru već u januaru. Te plate i penzije će se indeksirati na prethodnih šest meseci u kojima je inflacije naglo da raste, što znači da će se plate i penzije korigovati za veći procenat, nego da je ta korekcija izvršena u aprilu, posle izvesnog očekivanog smirivanja cena.
U slučaju oživljavanja inflacije, Narodna banka Srbije će verovatno biti prinuđena da se odluči na restriktivniju monetarnu politiku što za posledicu ima kočenje privrednog oporavka. Sadašnja politika vlade Srbije da na srednji rok poveća javnu potrošnju i fiskalne stimuluse više će odmoći nego pomoći oporavku privrede. Umesto toga bilo bi bolje da se vlada opredeli za restriktivniju fiskalnu politiku i sprovođenje srednjoročnih ciljeva reforme i tako oslobodi prostor za privredu i omogući labaviju monetarnu politiku. S obzirom da je pred nama izborna 2011. godina, pred vladom Srbije biće još mnogo izazova.