Biznis i finansije #72, decembar/januar 2010/2011.
MSP 2009
Mala preduzeća, koja politički demagozi zovu „lokomotivama domaćeg razvoja“, u uslovima ekonomske krize dospela su na njegovo začelje i od najprofitabilnijeg postala najneprofitabiliniji deo privrede, koji se pre svega bori za održavanje tekućeg poslovanja.
PERISKOP
8 Politika i svetske finansije: Casino mondial
Ubacivanjem novog stimulusa (i inflacije) u svetske tokove, Obamina administracija podstiče „valutni rat“, republikanci vežbaju novoosvojenu moć osporavanjem mirovnog sporazuma SAD i Rusije. Evropske zemlje igraju poker sa evrom. U eri pragmatizma, kaže Kundera, samo je profit znak da je život individue imao smisla
10 Neortodoksni pristupi krizi: A u države, lepljivi prsti
Nema snažnije inspiracije za “kreativno rešavanje problema” od pogleda u tuđu teglicu meda. Većina vlada osetila je potrebu da, za dobro nacije, a na neodređeni rok, konfiskuje bar deo penzija iz privatnih fondova, a ako to nije bilo dosta, da se uzajmi iz svojih državnih preduzeća kod kojih je državni udeo od beznačajnih dva do 85 odsto, naravno, ne pitajući druge deoničare za dozvolu.
12 Mihail Hodorkovski: Čovek koji je podcenio hoklicu
Zapadni mediji nekada najbogatijeg ruskog tajkuna upoređuju sa čuvenim nuklearnim fizičarem i disedentom Andrejom Saharovim. U domaćoj javnosti, koja se seća njegovih brkova, loših odela i prevara, važi za čoveka koji nije umeo da sedne na Putinovu hoklicu. Ipak, odlaganje njegove presude sa 15. na 27. decembar po mišljenju analitičara ima veze sa visokom politikom: ako presuda bude oštra, najaviće ponovni Putinov hod ka Kremlju, a ako bude blaža, novi predsednički mandat tihog rivala Medvedeva
BIZNIS
16 MSP iz ugla velikih: Rastimo. Do kašike. Do police…
Nije lako sarađivati sa malim firmama, nemaju upravljačko iskustvo, nedostaje im snaga ili sposobnost da održe kvalitet i redovnost proizvodnje, a nestaju brzo kao što su se i pojavile. Ali ako se poslovni odnosi neguju, mali su odaniji, bolji i jeftiniji partneri. Trgovinski lanac „Gomex“, nije osetio nestašicu mleka jer se oslonio na male snabdevače
18 Jožef Mičiz, Termometal: Ne spavamo pored slona
Na tankoj liniji između srednje i velike firme, “Termometal” je u krizu ušao sa planom da se osloni na pamet, sposobnost preživljavanja vežbanu četvrt veka i saradnju sa velikim evropskim firmama. Iako nisu imuni na recesiju, u Adi su već ugovorili poslove za iduću godinu. Svesni da se veliki prvo oslobađaju malih igrača, odlučili su da budu važan šraf u više mehanizama
19 Ratko Kuprešak, „Jaffa“ AD Crvenka: Neka nova modla
Kad ekonomiji krene nizbrdo, za kompaniju je trenutak da uradi dve stvari: bude inovativna i podrži svoje brendove i kadar koji to može da iznese, čak i sa većim budžetima nego pre. To je put koji samo može da se isplati, pogotovo kada se ekonomska situacija popravi, kaže Ratko Kuprešak novi generalni direktor „Jaffe“ iz Crvenke.
FINANSIJE
22 Nebojša Katić, poslovni konsultant: Dan posle lošeg sna
Sve države u okruženju – od Hrvatske i Mađarske do Rumunije i Bugarske, imaju iste ili slične probleme kao i Srbija. Sve troše preko mogućnosti, sve imaju deficit tekućeg bilansa i sve su, kao posledica toga, prezadužene. Ove države imaju eksplozivan rast privatnih dugova čija naplata ide sve teže, i u svakoj od njih postoji rizik izbijanja ozbiljne bankarske krize smatra Nebojša Katić, poslovni konsultant, koji je nedavno javno upozorio da su zemlje u okruženju u velikoj krizi i da nam preti regionalna kriza.
MSP 2009.
27 Poslovanje domaćih preduzetnika: Šta to beše profit?
Mala preduzeća, koja politički demagozi zovu „lokomotivama domaćeg razvoja“, u uslovima ekonomske krize dospela su na njegovo začelje i od najprofitabilnijeg postala najneprofitabiliniji deo privrede, koji se pre svega bori za održavanje tekućeg poslovanja.
30 Otežana naplata potraživanja: Neplaćeni ubica
Nelikvidnost je najteža boljka srpske privrede, a dugačak lanac međusobnih dugovanja najviše guši preduzetnike. U Nemačkoj oni naplate potraživanje za osam dana, u skandinavskim zemljama za 20, a u okruženju za 39 do 128 dana. Uskoro će i u Srbiji važiti evropska direktiva kojom se će javna i državna preduzeća sve fakture morati da plate najkasnije za 60 dana
32 ANKETA B&F
Kad bih ponovo odlučivao:
1. opet bih bio mali privatnik zato što:
2. ne bih bio mali privatnik zato što:
3. u mom poslu najviše volim:
4. u mom poslu najteže mi pada:
5. kad bih mogao da izbrišem ili promenim jedan propis to bi bio:
6. da li primećujete efekte giljotine propisa da/ne:
35 Javno mnjenje i preduzetnici: Na državnom kanabetu
Za građane je država daleko poželjniji gazda nego privatnik, a za privatnike je najnepoželjnije gazdovanje politike i stranaka nad ekonomijom. Istovremeno, dvostruko više preduzetnika veruje da bi im bolje išlo kada bi dobijali više državne pomoći. Najbolji i dalje biraju državnu službu a kod privatnika radi ko mora. Ni inostrani poslodavci nisu popularni.
38 Ivica Eždenci direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj: Sveća na vetru
Preduzetnik u Srbiji je muškarac, od 36 do 55 godina, oženjen, potiče iz radničke porodice, srednjeg je obrazovanja, radi daleko više od 40 sati nedeljno, ali i planira da se dalje razvija, da proširuje poslovanje, investira u svoj biznis. Nacionalna agencija za regionalni razvoj će i sledeće godine ponuditi preduzetnicima bespovratna sredstva upravo za uvođenje standarda kvaliteta. Novi konkurs biće raspisan u februaru
39 Regionalni razvoj: Mali se i malom raduje
Na jednom satiričnom websajtu nedavno je osvanula vest da je u predelu između Beograda i Kosova upravo otkrivena nepoznata teritorija „Centralna Srbija“ sa jasnim podtekstom da se iz prestonice, ili „beogradskog pašaluka“, slabo vidi bilo šta što nije predmet visoke politike.
44 MSP i predpristupni fondovi EU: Iza sedam mora
Programi iz predpristupnih fondova EU koji nude veće mogućnosti za direktno finansiranje preduzetničkih projekata postaće nam dostupni tek kada Srbija stekne status zemlje kandidata. Ali iskustva sa dosadašnjim instrumentima pomoći, kao i naših suseda koji su već prošli ono što nas tek čeka, pokazuju da se na putu za evropski „besplatni ručak“ treba dobro preznojiti.
46 Berza i razvoj brzorastućih kompanija: Finansiranje mimo bankarskog šaltera
Prikupljanje kapitala putem finansijskog tržišta javilo se kao izuzetno snažna alternativa u razvoju brzorastućih kompanija, skučenih između finansijskih potreba, ograničenog sopstvenog kapitala i skupih bankarskih kredita. Već više od dve decenije, evropsko tržište kapitala razvija zaseban segment berzanskog mehanizma koji se odnosi na mala i srednja preduzeća (MSP), a sve u cilju pospešivanja ovog važnog dela ekonomije i održanja društvenog razvoja
50 Biti mali u EU: Više mišića za manje evrića
Mikro, mala i srednja preduzeća platila su najveći teret krize, otpuštajući, u poslednje dve godine, jednu trećinu od oko 10 miliona zaposlenih u periodu procvata od 2002. do 2008. godine. Dublja analiza ponašanja preduzeća u krizi i van nje, pokazuje da sklonost srpskih i evropskih ispitanika da se zaposle u velikom preduzeću, nije stvar lenjosti i odsustva preduzetničke energije, već racionalnog izbora.
52 Tabele MSP
INTERVJU
67 Mirko Mandić, direktor marketinške agencije SVA: Život u zakrpljenom svetu
Kad bi neko s druge planete odgledao pet minuta naših reklama došao bi do zaključka da živimo u vremenu duboke krize, kaže Mirko Mandić, direktor marketinške agencije SVA. Više od serije kriza sa kojima se suočavamo, njega brine konstantan manjak bruto društvene sreće, kod nas zanemarene ekonomske kategorije na kojoj počiva rast jedne zemlje. Kada bi se takvo unutrašnje osećanje promenilo, sigurno bismo napredovali i u drugim poljima, pa i u ekonomiji. Možda je to i predložak za non stop predizborno zaposlene političke partije
SKENER
70 Mladi dizajneri i reindustrijalizacija Srbije: Stolica za strpljive
Ako jednom u ruci budete držali šećenog medveda, a na nogama imali najlonske čizme, uzmite i stolicu poda se, da vam se nađe, kad vam kolena klecnu od iznenađenja. Sva tri proizvoda biće „made in China“, a na njima dizajnerski dodir Jovane Bogdanović (27) industrijskog dizajnera koga smo pre šest meseci „izvezli“ na Istok. Ipak, danas godišnje samo sa Šumarskog fakulteta izađe 50 do 60 dizajnera, što je dovoljno da postanu „grupa za pritisak“ i na domaćem terenu.
72 Javni prostori: Pazi, zgrada je živa!
Mladi umetnici, muzičari, slikari, glumci, kreatori, skulptori, mladi i nevladine organizacije, jednom rečju “udruženi građani”, ušli su u kreativni rat sa vlasnicima napuštenih, oljuskanih, praznih zgrada, magacina i skladišta, koje teškom mukom pretvaraju u prostore za masovne događaje kakav je “Festival nauke”, i kamerne namene kakva je multimedijalna učionica u vrtiću “Bambi” u Zrenjaninu. Bezvoljne opštinske vlasti hvataju se za nepostojeći katastar i odabir podstanara po partijskoj liniji
IT
76 Iz Inkubatora na tržište: Vatrogasca mudrog zovi
Samostalan tridesetogodišnjak je u Srbiji takva retkost da se kandidovao za novinarsku vest. Ako ih ima više i još izvoze znanje, onda su zreli i za novinski članak. Ovo je priča o tridesetogodišnjacima koji čine većinu u IT firmi “Bitgear Wireless Design Services”, a koji će uskoro promeniti adresu: „roditeljsku kuću”, Inkubator tehničkih fakulteta u Beogradu u kom su bili od njegovog formiranja pre tri godine. Oni iz Inkubatora idu pravo na tržište.
78 Deloitte liste najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi: Četiri srpske firme na listi Fast 50
Segment u kome se u naredne tri godine očekuje visok rast je cloud hosting. Snažan napredak će ostvarivati i kompanije čija je delatnost u vezi sa uštedama energije i efikasnošću
NAUKA
80 Reciklaža zagađivača: Na struju i ba(k)teriju
U razmaku od samo nekoliko meseci započeta su dva istraživanja za pretvaranje ugljen dioksida u ekološko gorivo i najavljena mogućnost projekta za dobijanje biodizela iz gradske kanalizacije. Glavni junaci u sva tri naučna poduhvata su bakterije, za koje se sve više ispostavlja da su u pogledu samoodržanja pametnije od ljudi.
KOKTEL
82 Obredni božićni hlebovi: Zalogaj za sreću
Šareni leb guja, šareni leb pilence, šareni leb prasence – samo su neki od mnoštva obrednih hlebova koji se uoči Božića pripremaju u selima u okolini Pirota. Prave se i konzumiraju prvenstveno iz magijskih razloga, da bi obezbedili blagostanje i napredak porodice.
84 Profesija – recenzent restorana: Strast na kašiku
Kakva šteta da čovek ne može samo da jede osam sati dnevno, jadikovao je u jednom intervjuu pisac Vilijam Fokner sećajući se svog života u Nju Orleansu, i dana koje je proveo farbajući tuđe kuće i pišući u cik zore. Sem Sifton (Sam Sifton) recenzent/kritičar za hranu Njujork Tajmsa (New York Times) svoju platu zarađuje doručkujući, ručajući i večerajući u restoranima sedam dana u nedelji. Nedavno je u šest nastavaka čitaocima otkrivao drugu stranu “najboljeg posla na svetu” Kad je kod kuće, Sifton testira recepte, isprobava ih (ukratko – jede) i saopštava rezultate čitaocima NYT.
KOMUNIKACIJE
88 Muzički dinar: Radio na ivici prozora
Prošlo je više od godinu dana od kako je usvojen novi Zakon o autorskim i srodnim pravima koji je uveo obavezu pregovaranja predstavnika kolektivnih organizacija (SOKOJ, OFPS) i udruženja korisnika sa ciljem utvrđivanja visine neophodnih tarifa, kao i formiranje posebne komisije ukoliko do dogovora ne dođe. Pošto su probijeni svi zakonski rokovi, komisija je oformljena početkom decembra, a nezadovoljna udruženja ugostitelja najavljuju postepeno gašenje muzike u kafićima i restoranima.
90 Humor na srpskom vebu: Pred ogledalom
Počeli su nepretenciozno, simboličnog datuma – 10. 10. 10. i postali fenomen srpskog veba. Do sada se ne pamti da je neki sajt za ovako kratko vreme postao uspešan. Možda je ključ Njuz.net u tome što su čitalačkoj publici ponudili ono što joj godinama nedostaje – zdrav duh satire.
FELJTON
92 Američka štampa i finansijska kriza (II): Moć ućutkivanja
Pritisak koji su iskusili američki novinari lako je razumeti u Srbiji: novinari i časopisi koji su bili kritični, imali su ograničen pristup poverljivim podacima o stanju ekonomije ili ekskluzivnim intervjuima sa ministrima
VREMEPLOV
96 Klarens Sonders, izumitelj samoposluge: Revolucionar, milioner i očajnik
Danas je svakodnevni život teško zamisliv bez samoposluge, ali kada je prva takva prodavnica 1910. otvorena u Americi njenom izumitelju, Klarensu Sondersu, svi su se smejali. Iako mu je koncept koji potrošaču nudi široke mogućnosti samostalnog izbora ubrzo doneo milione, dalji preduzetnički poduhvati često su ga dovodili do prosjačkog štapa, a život je okončao tvrdoglavo razvijajući preteču elektronske trgovine koja je zaživela pola veka kasnije.
OTISAK MESECA
98 U strahu su gnevne oči
Sa krizom, stigle su teskoba srca i duše, i strah od toga da nemamo moći da upravljamo svojom sudbinom. Odatle do mržnje i nasilja nema mnogo koraka.
