Stručnjaci sa velikim iskustvom u upravljanju internetom ističu da se rasprave o standardima koji će odrediti način upotrebe svetske mreže u budućnosti ne tiču samo tehnologije, već i društvenih vrednosti. Internet je postao opšte dobro upravo zato što se do sada razvijao na otvorenim standardima, uz učešće velikog broja zainteresovanih strana. Iako insistiranje na regulativi ponekad može da deluje dosadno, pametna pravila su jedini način da se budući, takozvani inteligentni internet ne zloupotrebi u korist interesnih grupa, a na štetu svih ostalih.
Kako doći do pametnih pravila? Na to pitanje su odgovarali brojni stručnjaci, učesnici najnovije konferencije „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2025, na kojoj je predstavljen i prvi Indeks digitalnog razvoja Srbije. U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.
Periskop
6. ŠTA JE POŠLO NAOPAKO SA SVETOM: Pobesneli Tramp
Da li je državni udar pobesnelog Trampa na međunarodnu trgovinu samo brutalna demonstracija svega onoga što je krenulo naopako sa svetom, mnogo pre nego što je ovaj američki tajkun rešio da se bavi politikom?
8. SAD ŽELE DA ISELE KINESKE INVESTITORE IZ EVROPSKIH LUKA: Rat se vodi i preko „pametnih“ dizalica
Nastojeći da što više istisne Kinu iz pomorske trgovine, američki predsednik Donald Tramp rešio je da „oslobodi“ i EU od kineskih investitora koji imaju vlasnički udeo u 33 pomorske luke u Evropi, računajući i one najveće u Roterdamu, Hamburgu i Antverpenu. Amerikanci tvrde da to nije samo ekonomsko pitanje, već da su luke kritična infrastruktura za NATO operacije, uključujući i bezbednost podataka koji se slivaju u pomorska pristaništa, a koje po njihovim rečima Kinezi špijuniraju čak i preko „pametnih“ dizalica u ovim objektima.
10. REKVIJEM ZA ZELENU EKONOMIJU EU: Tresla se gora, rodila se deregulacija
EU je napravila radikalan zaokret od „zelene ekonomije“ kao ultimativnog cilja prema „konkurentnosti po svaku cijenu“. Klimatske promjene nisu više egzistencijalna prijetnja čovječanstvu kao što su bile prije pet godina. Danas su to SAD i Kina, protiv kojih EU kompanije gube bitku.
Biznis
12. IVAN STANOJLOVIĆ, „ROBINS“: Sporedni posao prerastao u veliki
„Naši primarni proizvodi su priplodna jaja i jednodnevni pilići. Osvojili smo 35% domaćeg tržišta jednodnevnih pilića, prošle godine smo proizveli 23 miliona, a Srbija proizvede oko 65-70 miliona, ali ćemo ove godine povećati proizvodnju“, najavljuje Ivan Stanojlović, direktor porodične firme „Robins“, koja je ovaj posao započela pre tri decenije kao sporedni.
14. „KANIN“, PROIZVOĐAČ ZAŠTITNE I MODNE OBUĆE: Srbija veliko tržište cipela, ali malo za domaće proizvođače
Proizvođači zaštitne obuće u našoj zemlji su u krajnje nezavidnoj situaciji zbog nelojalne konkurencije. Država ne kontroliše ogroman uvoz jeftinih zaštitnih cipela iz Kine, dok istovremeno subvencioniše strane investitore koji sve više napuštaju Srbiju, upozorava Nikola Nenadović, direktor niške firme „Kanin“, koja proizvodi obuću duže od tri decenije.
16. KUĆNI FILTERI ZA VODU: Luksuz ili nasušna potreba?
Zbog sve lošijeg kvaliteta pijaće vode, u celom svetu raste tražnja za kućnim prečistačima vode, što je slučaj i u Srbiji. Kakvo će rešenje biti ugrađeno zavisi od zatečene situacije, jer prema rečima domaćih proizvođača „voda nigde nije ista”, a njihova prosečna cena se kreće od 350 do 700 evra. To je isplativije nego da se kupuje flaširana voda, potvrđuje i prva zvanična presuda o nadoknadi troškova jednom tročlanom domaćinstvu u Zrenjaninu, zbog štete koju je pretrpelo zato što je u ovom gradu zabranjena voda za piće.
Finansije
20. PRIVREDA I STRUKA O UVOĐENJU ELEKTRONSKIH OTPREMNICA: Naopaka reforma
Odavno privrednici i stručnjaci u Srbiji nisu bili tako saglasni kao u oceni da novi propisi koji u primenu uvode elektronsku otpremnicu ne donose nikakvu korist, a nanose veliku štetu. Zato traže da se Zakon o elektronskoj otpremnici ili izmeni ili povuče pre njegove primene.
22. NAJDEFICITARNIJE PROFESIJE POREMETILE ODNOSE U ZARADAMA: Zanatlijama visoke plate, stručnjacima sloboda da rade i za druge
Na tržištu rada u Srbiji nedostaju vozači, varioci, stolari, vodoinstalateri, električari, moleri… Cene njihovog rada vrtoglavo rastu a poslodavci ne samo da teško dolaze do potrebnih profila, nego još teže do odgovora kako da obezbede ravnotežu u zaradama deficitarnih majstora i visokoobrazovanih stručnjaka. Rešenja su kreativna, od fleksibilnog radnog vremena i posebnih ugovora, do plaćanja dela zarade „na ruke“.
24. NESELEKTIVNO PRIVLAČENJE INVESTICIJA I SIROMAŠTVO: Spolja gladac, a iznutra jadac
Iznos subvencije od maksimalnih 10.000 evra po radnom mestu, porastao je i do 120.000 evra po zaposlenom, a dve trećine ukupnih sredstava za ove namene otišlo je u radno intenzivne delatnosti. Iako se u poslednjoj deceniji broj nezaposlenih znatno smanjio, plate koje su po pravilu niske u ovakvim industrijama nisu značajnije umanjile siromaštvo. U Srbiji, 639.000 ljudi, što je skoro 29% zaposlenih, prima zaradu manju od 60.000 dinara, odnosno, 511 evra. Minimalna potrošačka korpa, kako je definiše zvanična statistika, nema nikakve veze sa iznosom koji je zaista potreban za dostojanstven život.
Temat – Šta nas čeka sa internetom 4.0
29. UDRUŽENJE EVROPSKIH REGISTARA NACIONALNIH INTERNET DOMENA (CENTR) O DIGITALNOJ BUDUĆNOSTI: „Inteligentni“ internet zahteva pametne zakone
Nije nam potrebna veštačka inteligencija da bismo zaključili kuda bi mogla da nas zavedu jednostrana i olako data uveravanja kako će nas budući, takozvani inteligentni internet, uvesti u digitalni raj. Mnogo puta se potvrdilo da ako nešto krene po zlu, problem nije u tehnologijama, već u načinu njihove upotrebe. Udruženje evropskih registara nacionalnih internet domena (CENTR) predložilo je najvažnija načela za sigurnu digitalnu budućnost Evrope, koja mogu biti putokaz za evropske političare i zakonodavce kako da svojim odlukama očuvaju suštinske elemente slobodne i otvorene svetske mreže.
32. POLINA MALAJA, UDRUŽENJE EVROPSKIH REGISTARA NACIONALNIH INTERNET DOMENA (CENTR): Tehnologija mora da služi ljudima, a ne ljudi tehnologiji
„Ponekad insistiranje na regulativi može da zvuči dosadno, ali jedino uvođenje i poštovanje odgovarajućih pravila može da nas zaštiti od širenja zloupotreba. Zato mislim da moramo još više da se borimo za veću transparentnost u tehnološkom svetu. Jer ako zahtevamo transparentnost od političara, ne vidim opravdane razloge da ista pravila ne važe i u ekonomiji. Posebno kada govorimo o novim tehnologijama, koje se najbrže menjaju“, ističe Polina Malaja, direktorka za politiku u Udruženju evropskih registara nacionalnih internet domena (CENTR).
34. BUDUĆNOST INTERNETA: Kako regulisati nešto što je i ničije i svačije?
Iako je internet globalno dobro, njegovo regulisanje se razlikuje od zemlje do zemlje. Mada se još uvek ne zna da li će se standardizacija interneta i u budućnosti odvijati po principu otvorenosti, za sada je sigurno jedno – rasprava o standardima ne tiče se samo tehnologije već i društvenih vrednosti, saglasili su se učesnici panela „Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti“.
36. INDEKS DIGITALNOG RAZVOJA SRBIJE: Privreda digitalizovana „napola“
Domaća preduzeća su sa primenom digitalnih alata u poslovanju stigla tek na pola puta, pokazuje prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja Srbije. Zahvaljujući zajedničkom projektu RNIDS-a i agencije Plum Mark, sada na portalu индекс. срб svaki privrednik u Srbiji može da sazna koliko je njegova firma digitalizovana u odnosu na uporediva preduzeća i na prosek cele zemlje.
38. DIGITALNA TRANSFORMACIJA NA SRPSKI NAČIN: Da biste uz pomoć tehnologije rešili problem, morate da razumete šta je problem
Iako se u Srbiji već 15 godina neprekidno govori o digitalnoj transformaciji, malo ko razume o čemu je tačno reč. Ivan Minić, autor podkasta Pojačalo, urednik portala Naša mreža i osnivač brojnih startapa, objasnio je zašto je to tako u svom izlaganju „Digitalna transformacija na srpski način“. Minić je naveo i dobre primere iz domaće prakse, koji potiču iz potpuno različitih industrija, ali ih povezuje ista logika – da biste rešili problem, morate da razumete šta je problem i kako nova tehnologija može da pomogne u njegovom rešavanju. Izdvajamo nekoliko inovativnih firmi iz različitih delatnosti čiji uspeh potvrđuje to pravilo.
Intervju
42. NATAŠA PRŽULJ, PROFESORKA NA UNIVERZITETU ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU „MOHAMED BIN ZAJED“: Matematika je univerzalni jezik prirode
„Srbija bi trebalo da ulaže u razvoj kvantitativnih nauka, kao što su matematika, fizika, računarstvo. Ovaj vek karakteriše značajan razvoj u biologiji i medicini, tako da bi trebalo ulagati i u razvoj molekularne biologije, medicine i hemije. Naravno, ne treba zapostaviti ni istraživanje kulturne baštine i porekla našeg naroda. Veštačka inteligencija je transverzalna za mnoge oblasti, na primer, čak se i arheološki podaci mogu analizirati uz pomoć AI“, kaže za B&F poznata naučnica Nataša Pržulj.
Skener
46. KOLIKO SU PRIVREDNICI ZADOVOLJNI KURIRSKIM SLUŽBAMA: Amazon u Beču dnevno isporuči pošiljaka kao cela Srbija
Dok kurirskim službama kod nas značajno rastu prihodi usled uvećanog obima posla, sve više privrednika se žali da im se gomilaju troškovi zbog neisporučenih pošiljaka. Iz sektora odgovaraju da su pritužbe na kvalitet dostave preuveličane i da kao i svako tržište u razvoju, i ovo mora da preboli dečije bolesti. Koliko je i kakvo tržište dostave u Srbiji ilustruje i podatak da kompanija Amazon u Beču za jedan dan isporuči pošiljaka kao cela Srbija.
48. DA LI IMAMO KVALITETNE VEŠTAKE ZA EKOLOŠKE SPOROVE: Birate nepostojeći broj
Kada se priča o najdeficitarnijim profesijama u Srbiji, skoro niko ne pominje veštake za ekološke sporove. Kvalitetnih i nezavisnih veštaka u ovoj oblasti nema ni za lek, naročito kada se pokrenu parnice protiv najvećih kompanija koje direktno ili skriveno „tetoši“ država. Upućeni u ovu problematiku tvrde da bi se odnos nadležnih prema brojnim problemima u oblasti ekološkog veštačenja mogao opisati jednom rečenicom: „Sad ste našli time da se bavite.“
Nove tehnologije
50. NOVA FAZA U TEHNOLOŠKOM RATU SAD: Digitalni imperijalizam
Uporedo sa političkim i ekonomskim pritiscima, američki političari i tehnološke kompanije sve češće nastoje da ospore propise drugih zemlja tako što se pozivaju na zakone SAD. Drugim rečima, američko zakonodavstvo se proglašava nadmoćnijim u odnosu na regulativu u ostatku sveta. Stručnjaci za digitalno pravo upozoravaju da ovakva praksa Sjedinjenih Država predstavlja uvod u digitalni imperijalizam.
Nauka
54. ALEKSANDAR MILOJKOVIĆ, TRICELL: Genetska selekcija za više kravljeg mleka
Tri mlada stručnjaka iz različitih naučnih oblasti udružila su svoje znanje da bi napravila platformu CattleGen. Njen zadatak je da skrati vreme potrebno za genetsku selekciju goveda sa 15 na tri do pet godina, čime će doprineti rastu proizvodnje i kvaliteta mleka na poljoprivrednim gazdinstvima.
Koktel
56. PRIVATNI MUZEJI U SRBIJI: Kako se ko snađe
Privatni muzeji neke sadržaje mogu da prikažu na drugačiji način od institucija koje su ograničene državnom politikom i finansiranjem. Ali, širom Srbije ima vrednih privatnih zbirki koje sakupljaju prašinu, daleko od očiju javnosti, zato što nadležni nisu zainteresovani da se ovaj deo kulturne i turističke ponude unapredi, tvrde upućeni u ovo tržište.
58. GDE SU NESTALE ČUVENE JANJEVSKE KUJUNDŽIJE: Nakit od topovskih čaura
Priča o janjevskim kujundžijama počela je u zlatu, a završila je u blatu. Janjevo je danas grad duhova, a nekada je bilo čuveni rudarski i zlatarski centar. Janjevski majstori mogli su da naprave sve što očima vide. Pored skupocenog nakita, izrađivali su i onaj za sirotinju. Pravili su ga od mesinga, koji su dobijali topljenjem topovskih čaura. Kako su bitke bile česte, tako je i čaura bilo u izobilju.
Komunikacije
60. LUTKE ZA REKLAMIRANJE ODEĆE U PRODAVNICAMA: Ćutljivi lobisti
Uprkos rastu kupovine preko interneta, lutke za reklamiranje odeće trgovcima još uvek uvećavaju prihode i do 40%. pored ubeđivanja mušterija da će im prikazana odeća stajati kao salivena, ovi ćutljivi lobisti sve više služe i za špijuniranje potrošača.
Reprint
62. ARAPI U RUSKOJ VOJSCI: Silom borci
Arapi koji privremeno žive u Rusiji, a žele da steknu rusko državljanstvo ili da zatraže azil, primorani su da potpišu dokument u kojem daju svoju saglasnost da služe u ruskim oružanim snagama. Kada se obavežu ovakvim ugovorima, oni i drugi pojedinci koji nisu ruskog porekla, raspoređuju se na prve linije fronta u Ukrajini.
Vremeplov
64. JUGOSLOVENSKO-AMERIČKO PREDUZEĆE EI-HANIVEL: Kompjuterska diplomatija iz Niša
Jugoslavija je bila prva socijalistička zemlja koja je odobrila zajednička ulaganja stranih i domaćih preduzeća, naročito u oblasti tehnološkog razvoja. Jedan od najpoznatijih primera „kompjuterske diplomatije“ je jugoslovensko-američka firma EI-Hanivel, koja je Elektronsku industriju u Nišu učinila središtem domaćih inovacija.