Generalna direkcija za proširenje i istočno partnerstvo (DG ENEST) organizovala je prošlog meseca u Beogradu konferenciju „Open4Business: Osnaživanje malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu – put ka EU“. Na tom skupu, vlasnicima malih i srednjih preduzeća predstavljen je mehanizam pomoći srpskoj privredi „Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)“, kroz 19 programa finansiranja koji su dostupni privrednicima i mogu da im olakšaju poslovanje u trenutnim, vrlo neizvesnim političkim i ekonomskim okolnostima u svetu i Srbiji.
Imajući u vidu da je do sveobuhvatnih informacija o ovom i drugim vidovima pomoći koju EU pruža srpskoj privredi teško doći jer nisu objedinjene, predstavljamo vam celovit i sistematizovan vodič za EU programe podrške, od garantnih šema, preko povoljnijih kredita, do savetodavne i pomoći u povezivanju sa inostranim partnerima. Tu podršku, osim WBIF-a, finansiraju EBRD, EIB, EIF, KfW i druge institucije i razvojne banke.
Periskop
6. EU IZMEĐU SAD I KINE: Kojem će se Brisel prikloniti carstvu
Kako god da reaguje na novu ekonomsku politiku SAD, EU će se pokajati. Ako ne odgovori na napad carinama, ekonomija EU platiće visoku cijenu. Ako odgovori, cijena bi mogla biti još veća.
8. KAKO SE KINESKE KOMPANIJE SNALAZE U TRGOVINSKOM RATU SA SAD: Bolje od ostatka sveta
Za razliku od velikog broja kompanija, uključujući i one u SAD, koje su zatečene Trampovom produktivnošću u potapanju svetske trgovine, kineska preduzeća već godinama intenzivno treniraju kako da se odbrane od posledica trgovinskog rata, utirući put ka otcepljenju od američke privrede. U ovom nadigravanju dve najveće svetske sile, Kina će verovatno bolje proći od većine drugih zemalja, koje će biti primorane na „igranku bez prestanka“, kalkulišući na čiju će stranu shodno uočenim prilikama i neprilikama.
10. DEMOGRAFSKI KOLAPS U IRANU: Iranska tempirana bomba
U senci pregovora između Irana i SAD o iranskom nuklearnom programu, ova bliskoistočna zemlja sedi na drugoj tempiranoj bombi – beleži najnižu stopu nataliteta u poslednjih sedam decenija, uprkos brojnim merama za podsticanje rađanja. Ukoliko se „demografski cunami“ nastavi, Iran će za četvrt veka postati najstarija nacija na Bliskom istoku. Vlast u Teheranu je krizu rađanja proglasila najvećom pretnjom po nacionalnu bezbednost, pogubnijom od eventualnog rata.
Biznis
14. DOMAĆI PRIVREDNICI „ZAKOČILI“ NOVE POSLOVE ZBOG AMERIČKIH CARINA: Ne zna se ko kosi, a ko vodu nosi
U Trampovom ludovanju sa carinama, od nerazumne visine tarifa još gore je to što su privrednici došli u situaciju da svoje poslovne planove prave na osnovu tvitova Bele kuće, koji su toliko hiroviti da su napravili haos i carinskim službama. Novo Trampovo pravilo da Amerika može da krši sva pravila, unelo je potpunu neizvesnost u međunarodnu trgovinu. U takvoj situaciji, srpski privrednici koji imaju važeće dogovore za američko tržište gledaju da što pre isporuče svoju robu jer je otkazivanje postojećih ugovora rizično, nove poslove ne sklapaju i rade jedino što mogu – čekaju da vide šta će biti.
16. RADOJE RADOJKOVIĆ, PRVI PRIVATNI VLASNIK MALIH HIDROELEKTRANA U SRBIJI: Kilovati su „zeleni“ ako se poštuju propisi
Male hidroelektrane, ako se poštuju propisi, ne nanose nikakvu štetu životnoj sredini jer u koritu reke ostaje biološki minimum vode za živi svet, proizvodi se čista energija, a posao je profitabilan i bez podsticaja države, kaže Radoje Radojković, pionir u proizvodnji električne energije u malim hidroelektranama u Srbiji.
18. SDPS, PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM: Kada vlasnik nije besan, ni profit nije tesan
Predrag Bubalo, jedan od direktora preduzeća SDPS, nedavno je na Regionalnom forumu o održivom razvoju UN u Ženevi predstavio model poslovanja ove srpske kompanije. Ona je specifična po tome što 80% njenih zaposlenih čine ljudi sa invaliditetom, koji uspešno proizvode robu za pet industrija, imaju podsticajne radne uslove, uključujući i mogućnost da koriste apartman za odmor na Zlatiboru. Za to je zaslužan stav rukovodstva da postoji nešto važnije od zarade – osećaj da radiš pravu stvar.
Finansije
23. STAMBENO ZADRUGARSTVO U SRBIJI: Da se okupimo, pa da napravimo zgradu
Zidanje i prodaja kvadrata jedan je od najunosnijih poslova u Srbiji, kroz koji se prelamaju državnoprivatni odnosi na više nivoa, uz astronomski rast cena koje obični ljudi teško više mogu da priušte. I dok najomiljenija investicija u Srba od kad je sveta i veka sve manje služi osnovnoj svrsi, stanovanju, brojni neskućeni pitaju se kako da dođu do kvadrata koji život znače. U toj borbi za krov nad glavom stidljivo se pojavljuju inicijative o „uzimanju cigli“ u svoje ruke, kojima je potrebna institucionalna i svaka druga profesionalna pomoć da bi se ostvarile.
24. TRGOVINA ORANICAMA U VOJVODINI – PAORI SE ŽALE NA INVESTITORE: Nema džaba njiva plodnih
Zemljoradnici u Vojvodini se drže filozofije „neka ostane među nama“, pa se privatne oranice najviše prodaju direktnom trgovinom komšijama i lokalnim poljoprivrednicima, što potvrđuju i vlasnici agencija za nekretnine i advokatskih kancelarija. Zemljište je trenutno najskuplje u Sremu a najpovoljnije u Banatu. Do vrtoglavog poskupljenja zemljišta dovelo je više razloga, a poljoprivrednici se žale i na to da su investitori koji ulažu višak novca u oranice, primorali one koji od njih žive da podižu kredite kako bi kupili zemljište.
26. RAZLOZI ZA PRODAJU FIRMI U SRBIJI: Željeno i neželjeno „oslobađanje“ od posla
Primetno je da se u Srbiji prodaje sve više preduzeća, najčešće kada vlasnik odlazi u penziju i ova opcija mu je isplativija nego likvidacija. Nekada se prodajom firme u dugovima kupuje „čist obraz” ili se gubitaši preuzimaju radi poreskih olakšica. Preduzeća se prodaju i zbog „ponude koja se ne odbija“, ali ima i situacija da iza ovakve pogodbe stoji pritisak multinacionalki, naročito u periodu velikih kriza.
Temat – Vodič za EU garantne šeme, povoljne kredite i druge vidove podrške srpskim privrednicima
29. Finansiranje privrede u saradnji sa EU: Spisak povoljnijih garantnih šema i kredita namenjenih domaćim privrednicima
38. Ostali vidovi pomoći preduzećima u Srbiji (umrežavanje sa kompanijama iz EU, grantovi, savetodavna pomoć, podrška za poljoprivrednike…)
Intervju
42. JELENA ĆIRIĆ NIKOLIĆ, UREDNICA RODITELJSKOG PORTALA BEBAC: Država počne da radi svoj posao tek pod pritiskom javnosti
„Naša aktuelna politika za povećanje nataliteta je više populistička nego realna. Država pokušava da pobedi belu kugu novcem, zanemarujući činjenicu da postoje i drugi faktori prilikom donošenja odluke o potomstvu“, ističe Jelena Ćirić Nikolić, urednica roditeljskog portala Bebac u razgovoru za B&F o tome kakvu podršku ima porodica u našem društvu i zašto nadležni u državi počnu da rade svoj posao tek kada se podigne prašina u javnosti.
Skener
46. NOVA VRSTA PRESTIŽA: Osvajanje „vrhova sveta“
Direktori velikih kompanija, mladi informatičari, planinari, oni koji na put odlaze uz pomoć različitih sponzorstava – to su najčešći putnici koji kreću na osvajanje nekih od vrhova najpoznatijih planina u svetu. Cene zavise od mesta na koje se ide, ali najjeftinija putovanja mogu se naći već za oko 1.300 evra. Od novca je, međutim, važnija bezbednost putnika, pa vodiči odbijaju one koji su skloni da potcene planinu, a precene sebe.
48. RETKI METALI U MONGOLIJI NA DUGOM ŠTAPU, ALI JE STOKA DOSTUPNA: Navala visoke mode na mongolske koze
Sa procenjenih 30 miliona tona rezervi retkih metala, Mongolija je u procepu između velikih sila, od kojih bi svaka da se dokopa njenog rudnog bogatstva. Kako bi u tome mogao da prođe prosečni stanovnik Mongolije pokazuje druga najrazvijenija industrija u ovoj zemlji – proizvodnja kašmira. Zbog navale visoke mode na takozvane kašmirske koze iz pustinje Gobi, trenutno u Mongoliji ima preko osam puta više koza nego stanovnika i do sada su pobrstile i uništile 70% pašnjaka u ovoj državi.
Nove tehnologije
52. COMING USKORO ZAPOČINJE PRODAJU SVESTRANOG ROBOTA ZA RAD U POLJOPRIVREDI: Kosi, prska, uništava korov i osvaja nagrade
Kompanija Coming iz Niša nedavno je dobila još jednu prestižnu međunarodnu nagradu za svoj uređaj AgAR, robotsku platformu za obavljanje velikog broja poslova u poljoprivredi, koja uskoro ulazi u serijsku proizvodnju. „Na našem tržištu nema ovakvih robota. Rešenja koja su donekle slična našima proizvode Francuzi, Italijani i Holanđani, ali je naš AgAR univerzalniji i praktično duplo jeftiniji“, ističe Marko Tamburić, menadžer razvoja poslovanja u kompaniji Coming.
Nauka
54. CENTAR ZA LIOFILIZACIJU – IZ PROIZVODNJE U NAUKU: Kako se od mesa pravi dugotrajni keks
Nasuprot uobičajenom prenosu znanja iz nauke u proizvodnju namenjenu tržištu, inženjer Živorad Cvetković iz Valjeva odlučio je da svoje veliko iskustvo u liofilizaciji prehrambenih namirnica upotrebi za osnivanje prvog instituta za liofilizaciju u Evropi.
Koktel
56. OSVALD RUFAJZEN, VLASNIK JEDNE OD NAJNEVEROVATNIJIH LJUDSKIH SUDBINA: Da bismo shvatili da je život čudo, ponekad je potreban prevodilac
Poljski Jevrejin, cionistički aktivista, drvoseča, krtica među nacistima, spasilac Jevreja od pogroma… Partizan, sovjetski prevodilac, katolički sveštenik u Izraelu, građanin bez državljanstva, tragalac za pravdom, vernik koji je propovedao nepristrasnog Boga… Sve to je bio Osvald Rufajzen, vlasnik jedne od najneverovatnijih ljudskih sudbina, koji je život preveo u čudo. Neobičan slučaj „brata Danijela“, kako je glasilo njegovo svešteničko ime, ponovo postaje aktuelan u vreme kada nam se na sve strane podmeću mržnja i krvoproliće.
Komunikacije
60. LIČNO BRENDIRANJE U VREME SAMOHVALISANJA: Ljudi koji su poznati po tome što su poznati
Šta da rade vlasnici manjih firmi koji ne mogu kao velike kompanije da angažuju slavne ličnosti za reklamiranje svojih proizvoda, niti su vešti u neobuzdanom samohvalisanju na društvenim mrežama kao njihova poslovna konkurencija? U vreme kada većina kopira druge u kreiranju lažne slike o sebi, autentičnost je postala najdeficitarnija vrlina i najbolji lični brend, poručuju marketinški stručnjaci.
Reprint
62. ŠTA BI BILE POSLEDICE RATA INDIJE I PAKISTANA: Statistika ne može da izmeri ljudsku patnju
Čak i konvencionalni rat između dve susedne zemlje, Indije i Pakistana, od kojih svaka poseduje nuklearno naoružanje, doveo bi do nezamislivih posledica koje bi potkopale decenije razvoja, osuđujući milione ljudi na siromaštvo, puko preživljavanje i patnju koju statistika ne može da izmeri. Suludi ratni avanturizam i dalje može da se zaustavi odlučnom međunarodnom akcijom i diplomatskim angažmanom koji će insistirati na koristima za obe države, a ne na konkurenciji koja će završiti ništavilom.
Vremeplov
64. USLUŽNI SERVISI ZA POMOĆ DOMAĆINSTVIMA U SFRJ: Rasterećivanje drugarica
Drugarice u socijalističkoj Jugoslaviji bile su ravnopravnije od drugova, jer su radile duplo – na poslu i kod kuće. Umesto da nešto od porodičnih obaveza preraspodeli i drugovima, partijski vrh je u emancipaciji žena pribegao formiranju društvenih institucija za pomoć domaćinstvima, uključujući i uslužne servise za kućne poslove. Uprkos znatnim izdvajanjima za njihov rad, ovi servisi nisu se pokazali naročito uspešnim u praksi, uključujući i činjenicu da su se kućnih poslova uglavnom rasteretile one drugarice čiji su muževi zarađivali najviše.