Biznis i finansije #75, mart 2011.
HRANA
Ni gric, ni mljac
U Srbiji svi pomalo radimo za profit velikih igrača u agrobiznisu, bilo kao poljoprivrednici, bilo kao potrošači. U situaciji kada u dovoljnoj meri nema ozbiljne međunarodne konkurencije, posebno adekvatne kontrole kvaliteta, a primarna poljoprivredna proizvodnja je dobrim delom usitnjena i neefikasna, veliki su u poziciji da proizvoljno rangiraju kvalitet i sirovina i finalnih proizvoda, te da diktiraju cene otkupa i plasmana. Oni su ujedno najveći zagovornici linearnih subvencija za poljoprivredu, kako bi i dalje mogli jeftino da kupuju sirovine, a deo svojih troškova, uključujući i neracionalnost u poslovanju, svale na leđa poreskih obveznika.
PERISKOP
8 Hrana kao okidač socijalnih nemira: Gladni protiv gladi
Mada nije glavni uzrok pobune na Bliskom Istoku, drastičan skok cena hrane na globalnom tržištu usled kojeg je samo od juna prošle godine u krajnje siromaštvo gurnuto 44 miliona ljudi u zemljama u razvoju, prema oceni vodećih finansijskih institucija značajno je doprineo eskalaciji nemira. Na rizik od takvog ishoda FAO upozorava najmanje jednu deceniju, ali bez odjeka. Moćnici, bili politički ili ekonomski, ne obaziru se na blagovremene apele jer im to nije u interesu. Kratkoročnom interesu, dakako, na koji današnji društvenoekonomski sistem jedino računa.
13 Veštačko meso: Zelena ćufta
U zgradama veličine fudbalskog terena opremljenih ogromnim bioreaktorima i u kopijama tih mašina veličine aparata za kuvanje espresa, postavljenim u svakom supermarketu, proizvodiće se meso budućnosti najavljuje Vladimir Mironov, jedan od retkih svetskih naučnika koji se bavi eksperimentalnim uzgajanjem mesa u epruveti.
14 Rabobank: Kako će izgledati svet za dve decenije: Na ivici razuma
Kako će naš svet izgledati 2030? Koje zemlje će činiti glavne blokove moći za dvadeset godina? Da li će Evropska unija i dalje postojati? Da li će evro biti globalna valuta ili samo daleka uspomena? Da li ćemo imati mirno društvo ili će izbiti još jedan Hladni rat? Da li će biti dovoljno hrane za rastuću svetsku populaciju? Da li ćemo naći adekvatne alternative za ograničene zalihe fosilnih goriva? Ovo su neka od pitanja koje su sebi postavili ekonomisti holandske Rabobank u studiji „U 2030.“
BIZNIS
18 Bivše republike i namenska proizvodnja: Tenk zvani čežnja
Male su šanse da tenk M-84, nekadašnji najsofisticiraniji proizvod vojne industrije bivše SFRJ postane kohezioni faktor novoustanovljene „jugosfere“. Kuvajtske tenkove najverovatnije će modernizovati Turska, a ne Srbija i Hrvatska i komponentaši iz regiona. Neki od njih su u procesu privatizacije već rashodovani
20 Ketering i dostava gotovih jela: Putujući zalogaj
Na pitanje „šta imamo danas za ručak“ sve veći broj ljudi u Srbiji, bilo da su samci, penzioneri, non-stop zaposleni ili porodični svet, rade u korporacijama ili državnoj administraciji, odgovor traži od malih restorana kuvane hrane na ćošku, picerija i vrhunskih ketering kompanija. Ubrzan život i potreba da se pojede nešto zdravo otvorila je značajan prostor za nove forme ugostiteljskog biznisa i zapošljavanje radne snage. Iako je tražnja trenutno u padu, iskustva zemalja u regionu pokazuju da sa oporavkom kupovne moći, posao može samo da procveta
FINANSIJE
22 Globalna tržišta kapitala: Stabilan oporavak ili novi mehur?
Najfrekventnije svetske berze akcija su tokom februara dostigle nove višegodišnje maksimume, koji su vrlo blizu istorijski najviših vrednosti ostvarenih u jesen 2007. godine. O brzini oporavka ovih tržišta najbolje govori činjenica da su pojedini berzanski pokazatelji za manje od dve godine duplirali svoju minimalnu vrednost postignutu u prvom kvartalu 2009. godine kada je dovođen u pitanje i sam opstanak svetskog finansijskog sistema u postojećoj formi.
25 Stranci sve više štede u Srbiji: Novi zajmodavci
Deo novog priliva štednje stiže od stranaca, najčešće našeg porekla, iz Engleske, Nemačke, Holandije, Francuske, privučenih visokim kamatama. Banke ovaj talas drže na kratkom lancu jer je u ovakvoj privredi teško plasirati skup novac.
26 Klimatske promene i industrija osiguranja: Nova klima, nove polise
Alarmantne posledice klimatskih promena, posebno u segmentu poljoprivrede, uticale su i na intenzivniju saradnju meteorologa i osiguravajućih kuća u svetu, ali i u Srbiji. Republički hidrometeorološki zavod započeo je izradu sezonskih prognoza do sedam meseci, a u saradnji sa osiguravajućom kućom Delta Generali realizuju se pilot projekti osiguranja kukuruza od suše i osiguranja od prekomernih padavina.
28 Poljoprivreda iz bankarskog ugla: Finansiramo perspektivu
Ako i u uslovima kada nema odgovarajuće strategije za modernizaciju usitnjene, tehnološki zaostale i ruralno devastirane poljoprivrede ova delatnost ostvaruje tako visoko učešće u BDP i izvozu, onda je to sasvim jasan pokazatelj njenog potencijala i naših promašaja da ga maksimalno iskoristimo, ocenjuje Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke. Ulaganja u obnovu „Ramskog Rita“ i „Porečja Vučje“ samo su neki od strateških projekata za razvoj agrobiznisa i opstanak ruralnih područja koje ova banka finansira, a za ovu godinu u planu je da se plasman po osnovu novih kredita uveća za oko 14 milijardi dinara.
TEMAT – HRANA: Ni gric, ni mljac
33 Da li je agrar srpska nafta? Kako za koga
U Srbiji svi pomalo radimo za profit velikih igrača u agrobiznisu, bilo kao poljoprivrednici, bilo kao potrošači. U situaciji kada u dovoljnoj meri nema ozbiljne međunarodne konkurencije, posebno adekvatne kontrole kvaliteta, a primarna poljoprivredna proizvodnja je dobrim delom usitnjena i neefikasna, veliki su u poziciji da proizvoljno rangiraju kvalitet i sirovina i finalnih proizvoda, te da diktiraju cene otkupa i plasmana. Oni su ujedno najveći zagovornici linearnih subvencija za poljoprivredu, kako bi i dalje mogli jeftino da kupuju sirovine, a deo svojih troškova, uključujući i neracionalnost u poslovanju, svale na leđa poreskih obveznika, kaže Radmilo Pešić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
35 Poljoprivreda Srbije zvanično: Osnovne karakteristike
Od ukupno 8.840.000 ha površine Srbije, poljoprivredno zemljište obuhvata 5.734.000 hektara (0,56 ha po stanovniku), a na oko 4.867.000 hektara te površine prostire se obradivo zemljište (0,46 ha po stanovniku). Oko 70% ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30% pod šumama.
37 Perspektive i snage domaće poljoprivrede: Koncentracija vlasništva tek predstoji
I pored često paušalnih ocena da je poljoprivredno zemljište u Srbiji koncentrisano, veličina poseda zemljišta koje imaju domaći proizvođači u odnosu na ukupnu površinu manja je nego što je to slučaj kod regionalnih igrača. Njegovu veću koncentraciju bi trebalo očekivati u narednom periodu
39 Milan Grgurević, generalni direktor Delta Agrar Grupe: Daleko je Mađarska
Ključni pravci razvoja Delte biće hrana i nekretnine, najavljeno je u vrhu ove kompanije, neposredno pred prepuštanje lanca maloprodajnih objekata Delta Maksi Grupe, belgijskom kupcu. “Strateško opredeljenje Delta Agrara je da maksimalno intenzivira proizvodnju na postojećim površinama i u postojećim kapacitetima. Trenutno, kompanija obrađuje 14.500 hektara obradivih površina u vlasništvu, a namera nam je da povećamo površine pod voćem, povrćem i semenskim kulturama”, kaže Milan Grgurević.
INTERVJU
44 Branko Najhold, čuvar zemunske kulture i tradicije: Pasija je čudo
Branko Najhold je za život zarađivao kao finansijski stručnjak, da bi mogao da živi za svoje pasije: arheologiju, istoriju umetnosti, izdavaštvo, karikaturu… Ove, i mnoge druge ljubavi potekle su iz posvećenosti rodnom Zemunu, njegovoj tradiciji i kulturi, za čije očuvanje je učinio više nego ijedna gradska ili republička vlast u poslednjih nekoliko decenija.
SKENER
48 Da li će Srbija uvoziti radnu snagu: Šta bi dao da si na mom mestu?
To što trenutno imamo oko milion nezaposlenih neće sprečiti potrebu za uvozom radne snage, s obzirom na sve malobrojniju populaciju mladih i deficit specijalizovanih stručnjaka. Ulazak u EU donosi i veću mobilnost radne snage – odlazak naših, ali i prijem stranih kadrova, za koje je Srbija, pre svega za one iz severne Afrike i sa Bliskog Istoka, verovali ili ne “obećana zemlja”.
50 Zašto je sve manje turista na Kopaoniku: Zima našeg nezadovoljstva
Uprkos investicijama u obnovu žičara i smeštajnih kapaciteta u najvećem zimskom turističkom centru u Srbiji, tekuća sezona nastavlja negativan trend započet još pre dve godine. Najlakše je za lošu posetu okriviti viznu liberalizaciju i aktuelnu krizu, ali uporedni podaci pokazuju da je značajniji problem što Kopaonik nudi manje za više novca nego konkurencija u okruženju, pa čak i u zapadnoj Evropi.
52 Privatni zatvori: Hotelijeri s rešetkama
Ako danska konzervativna vlada zaista prepusti izgradnju i upravljanje zatvorima privatnim kompanijama, kako je to u februaru najavila, biće to presedan u evropskoj tradiciji državnih zatvora. Tržišni princip, pokazuje američko višedecenijsko iskustvo, u ovom slučaju ima jednu “uvrnutu komponentu”: privatnici žele konstantnu snabdevenost osuđenicima i što duže zatvorske kazne i spremni su da to, podmićivanjem sudija i obezbede.
IT
54 Sajtovi za poljoprivrednike: I veba i leba
Sve brojniji sajtovi za poljoprivrednike i iskustva njihovih autora sa korisnicima pokazuju da su stanovnici ruralnih područja sve zainteresovaniji za mogućnosti koje pruža internet i da su „veb pioniri“ na vreme zauzeli pozicije u ovoj oblasti koja će se tek razvijati.
56 Poljoprivreda budućnosti: Seme za „haj-tek“ žetvu
Čovečanstvo mora da nađe nove načine za povećanje poljoprivredne proizvodnje kako bi se zadovoljile rastuće potrebe za hranom. Danas tek u začetku, uzgoj potpomognut informatičkim tehnologijama igraće u tome veoma važnu ulogu, a pioniri ovog pravca ostvariće veliku početnu prednost i korist.
57 MSP i upravljanje mrežama: Svi za jednog
Angažovanje firmi koje su specijalizovane za održavanje sistema i mreže (Network Management) donosi brojne prednosti nad zapošljavanjem internog inženjera: njihovi zaposleni su specijalisti u svojim oblastima rada, radno vreme je neograničeno i što je najvažnije, cena njihovog angažmana je znatno niža u odnosu na izdatke prilikom zapošljavanja dodatnih stručnjaka.
58 Zlonamerni programi: Brzo može biti i kuso
U situaciji kada su zlonamerni hakerski upadi postali unosan posao čitavih timova sa specijalističkim znanjima, a softveri za sajber kriminal mogu da se nabave na crnom tržištu za samo 500 dolara, korisnicima antivirus programa je pored kvaliteta zaštite sve važnija i brzina kojom oni reaguju u realnom vremenu. AV programi mogu da se ubrzaju onoliko koliko kompromisi sa bezbednošću samog sistema to dopuštaju i upravo tu leži potencijalna opasnost u bližoj budućnosti – da li će, i u kojoj meri, njihovi proizvođači podleći pritisku tržišta i fokusirati se na povećanje brzine na račun kvaliteta.
NAUKA
62 Zašto je seks neophodan? Sramota je priznati, ali samo nagađamo
Kako i zašto se seks pojavio u evoluciji tek pre milijadu godina, a onda tako brzo preovladao nad bespolnim razmnožavanjem? Stručnjaci i dalje imaju samo hipoteze o tome, ali jedno je sigurno: priroda je težak pregovarač, jer jedinke koje se razmnožavaju seksom morale su da prihvate sopstvenu smrt radi užitka i obezbeđivanja besmrtnosti vrste.
KOKTEL
66 Preduzetništvo u muzejima: Dajte mi muzej i ja ću ga napuniti
Svake godine, tokom jedne posebne noći muzejima svane: na stotine hiljada ljudi širom Srbije, a najviše mladih, čekaju sa nestrpljenjem da uđu i vide nove postavke. Nekim kustosima je „Noć muzeja” bila dodatni izazov da čuvene Pikasove reči „dajte mi muzej i ja ću ga napuniti” sprovedu u delo.
68 Vojvodina: Porodični izlazak
„Noć muzeja“ je možda jedinstvena i po tome što u njoj nema „borbe“ za posetioca ni potrebe da se međusobno usklađuju termini kako se ne bi razvodnila malobrojna publika, što je inače boljka kulturnih dešavanja u manjim sredinama.
69 Robert Rikel, upravnik Muzeja Istočne Nemačke: Komunizam koji obećava
Ko bi za poslovnu kombinaciju muzeja i komunizma dao kredit? Niko, rekli su bankari Robertu Rikelu kada se pojavio sa tom idejom. Danas se duboku kaju.
70 David Albahari: Život zauzetog pisca
Pisac mora da bude visoko organizovan i pažljiv planer, preduzetnik, računovođa i sastavljač poreskog izveštaja i pre svega, da poseduje radnu disciplinu. „Pisanje je zanat, bez obzira na to što mnogi ljudi ne prihvataju tu tvrdnju“, kaže David Albahari u intervjuu za Biznis i Finansije u kojem je odgovarao na striktno poslovna pitanja.
KOMUNIKACIJE
74 Marketinški ratovi: Koju igru igraš?
“Pešaci su duša šaha, oni oblikuju napad i odbranu, a njihov položaj odlučuje o ishodu partije”, napisao je svojevremeno slavni francuski majstor i muzičar Fransoa Andre Filidor po kome je jedno šahovsko otvaranje dobilo ime. Dok hoda ulicom pored bilborda, prelistava novine i bira kanale na TV-u, krstari Internetom ili između rafova u radnji, prosečni srpski kupac nehotice postaje “Filidorov pešak” u furioznim, napetim, dugotrajnim, skupnim i zahtevnim marketiškim ratovima kompanija. Ovo je njihova kratka istorija.
76 Lokalno informisanje u Srbiji: I od goreg – gore
Kada bi se beogradski privrednici o stanju u ostatku Srbije informisali samo iz prestoničkih medija, bili bi upućeniji u aktuelna dešavanja na Volstritu ili u nekoj kineskoj provinciji nego na tržištu udaljenom stotinak kilometara od njihove kancelarije. Još apsurdnije je da su i oni koji žive na tih stotinak kilometara dalje, sve više u poziciji da imaju objektivnije informacije o poslovnom ambijentu u Kini, nego u sopstvenom okruženju.
REPRINT
78 Druga strana Svetskog ekonomskog foruma: Ljubomorne žene davoske
Među zvaničnim učesnicima Foruma malo je uticajnih žena, šefova država, lidera i vlasnika kompanija. Davoske žene su najčešće one sa belom propusnicom, i po statusu su “samo” nečije žene, ljubavnice ili devojke. U Davosu vode komplikovan, najčešće anoniman, “bezvučan” život večite pratilje.
VREMEPLOV
80 Pola veka evropske kuhinje: Od gladi do prežderavanja i natrag
Gladna, poratna Evropa odala se u drugoj polovini prošlog veka ždranju, da bi na njegovom kraju, zemlje sa najvećim viškom hrane ustoličile kult dobrovoljnog izgladnjivanja.
OTISAK MESECA
82 Beduini na Jelisejskim poljima
Severnoafrički trijumf naroda postepeno prerasta u tragediju. Svemoćni Muamer el Gadafi bombarduje svoj narod pokušavajući da mu stavi do znanja kako je ne samo vlasnik teritorije, para i nafte nego i ljudskih života u Libiji. Dok ovaj tekst stigne do čitalaca hiljadu mrtvih mogu prerasti u hiljade, ili da se sve okonča smrću samo jedne osobe ako neko od bliskih vođi shvati ozbiljno poziv TV propovednika al-Kardavija: „Ko god se u libijskoj vojsci nađe u prilici da ispali metak na Gadafija – neka to i učini“. Gadafi je jasno stavio do znanja da živ neće otići sa vlasti i najavio građanski rat.
