Biznis i finansije 81, oktobar 2011.
Kako ćemo stariti
U 65-oj na radnom mestu, u 70-oj uvaženi klijent u banci, u 80-oj na Fejsbuku ali ne i u čitulji. Da li će tako izgledati naš svet kada 2020. godine bude milijardu, a 2050. dve milijarde zašlih u šestu deceniju, sa 400 miliona osamdesetogodišnjaka, skoro trećina stanovništva na planeti? U Srbiji, u kojoj će na svakih pet stanovnika dva biti starije od 65 godina, navikavanje je već počelo: od reforme penzionog sistema do planiranja rasta troškova za zdravstvene usluge, kao i banaka i bakalnica koje su se već snašle i starost željenih klijenata pomerile duboko u sedmu deceniju.
PERISKOP
8 Grčka i EU: Sizif u Briselu
Iako se aktuelna evropska kriza imenuje kao kriza evra, ona to nije. U pitanju je kriza teško održivog koncepta Evropske unije u kojem rasipnici svoju inflaciju utapaju u zajednički novac, a da pri tome nema mehanizama kojima se može prinudno obezbediti disciplina.
10 Da li su egalitarna društva bolja za sve građane: Vedrina duha
Doskoro, svako ko bi nametnuo raspravu o jednakosti, bio bi proglašen za staromodnog marksistu. Jedna knjiga nedavno je uzburkala javnost i postavila temu na nove temelje. Autori su na statistički ubedljiv način pokazali da su egalitarnija društva bolja za sve svoje građane. Izveli su i mnogo osporavanu tezu da aksioznost u vezi statusa i doživljaja nepravde nagriza ljude, a ekstremne nejednakosti proizvode preteće socijalne probleme.
12 Ekonomija gradova u 2025: Mega košnice
Za nepune dve decenije će tri petine svetske populacije, najčešće natprosečno mlade i talentovane, živeti u gradovima – ali ne u Barseloni, Parizu ili Los Anđelesu. Ahmedabad, Huambo i Fušun istisnuće zapadne metropole na listi 600 najrazvijenijih gradova budućnosti. Stručnjaci iz Makinsijevog Globalnog Instituta koji su napravili prognozu rasta gradova u narednih 15 godina, smatraju da će „novi gradski poredak” postaviti pred kompanije neočekivane izazove.
14 Nigerija: Sirotinja bogata naftom
Zemlja koja će u narednih četiri decenije imati najveći rast BDPa, spada u 11 država „generatora svetske ekonomije“, od nafte prihoduje 60 milijardi dolara godišnje, ima jaču filmsku industriju od holivudske i šalje kosmičke satelite u orbitu. Zemlja u kojoj 70% stanovništva živi ispod granice siromaštva, polovina nema struju i gotovo sve uvozi, sve je to Nigerija.
16 Puls
BIZNIS
18 Alfa Plam: A sad nešto potpuno drugačije
Preduzeće Alfa Plam iz Vranja kao da nije iz srpske privredne priče. U prvoj polovini godine ovaj proizovođač iz metalskog sektora je zabeležio rast prihoda od 19,85%, uglavnom zahvaljujući izvozu koji je za 40% vredniji nego u istom periodu prošle godine. Alfa Plam nema ni dinara kredita niti su tražili finansijsku podršku države preko antikriznog paketa, a samo u ovoj godini investirali su oko milion evra iz sopstvenih sredstava u svoje pogone. Najveći deo proizvodnje šporeta, kamina i peći plasira u regionu i namerava da se još bolje pozicionira na zahtevnim zapadnoevropskim tržištima. Kako im to uspeva za B&F govori Velin Ilić, generalni direktor i predsednik Upravnog odbora Alfa Plama.
20 Perspektive trgovine na malo: Čekajući Nemce
Isuviše je rano za radovanje da bi prodaja Maxija mogla imati značajniji uticaj na delatnost trgovine na malo i privredu Srbije u celini, ali nagoveštaji nekih poteza novih vlasnika i poređenje sa trendovima u Hrvatskoj daju osnova za optimizam
24 Borba protiv korupcije: Tiho zlo
Na putu ka članstvu u Evropskoj Uniji, Srbija je u poslednjih nekoliko godina uspela da ispuni veliki broj zahteva koji se postavljaju pred svaku buduću članicu EU i postigla je napredak u brojnim oblastima. Ipak, u borbi protiv korupcije koja se nalazi visoko na listi evropskih prioriteta ima još puno posla. Ceo region, pa i Srbija su u „crvenoj zoni“.
26 Birokratija u deset primera: Nije život Švicarska
U praksi nema jednog već sto šaltera, pogrešno poreski okrivljeni dužni su da se sami izbore za svoju nevinost, a uporedo sa giljotinom propisa srpska administracija proizvodi nova kontraproduktivna i besmislena pravila, pokazuje istraživanje USAID. Šest opština iz istočne Srbije dobilo je od Republičkog geodetskog zavoda šest različitih odgovora na istovetan zahtev, da im se dostavi lista katastarskih parcela u njihovom ataru.
FINANSIJE
28 U potrazi za sigurnom lukom: Od Alpa do Žutog mora
Svet finansijskih tržišta, kojeg po pravilu ne krasi preterana skromnost, voli krupne reči. Krizu državnog duga koja je eskalirala u avgustu ove godine, anglosaksonski žargon, ujedno i žargon finansijskih tržišta, nazvao je „savršenom olujom“. Kao i u svakoj oluji, brodovi traže sigurne luke u koje će se skloniti. Termin „sigurna luka“ (safe haven) označava finansijske instrumente i klase aktive u kojima investitori traže utočište u nesigurnim vremenima. Do sada je nedodirljivi dolar imao najvažnije mesto kao utočište preplašenih investitora. Međutim, iza horizonta ove oluje koja je potresla tržišta naziru se neke druge sigurne luke.
30 Srbija emitovala prve evro obveznice: Do Evrope preko duga
Izlazak naše zemlje na međunorodno tržište kapitala ispratila su dva oprečna reagovanja: dok nas predstavnici vlasti ubeđuju da je u pitanju „istorijska“ emisija obveznica i „nova potvrda finansijske stabilnosti“ zemlje, stručna javnost mahom upozorava na brzi tempo zaduživanja i neracionalno trošenje prikupljenih sredstava. Na marginama dešavanja ostali su građani koje teško da je ko pitao i za dospele obaveze koje sada servisiraju, a kamo li za obveznice koje će isplaćivati naslednici.
TEMAT
34 Kako ćemo stariti
U 65-oj na radnom mestu, u 70-oj uvaženi klijent u banci, u 80-oj na Fejsbuku ali ne i u čitulji. Da li će tako izgledati naš svet kada 2020. godine bude milijardu, a 2050. dve milijarde zašlih u šestu deceniju, sa 400 miliona osamdesetogodišnjaka, skoro trećina stanovništva na planeti? U Srbiji, u kojoj će na svakih pet stanovnika dva biti starije od 65 godina, navikavanje je već počelo: od reforme penzionog sistema do planiranja rasta troškova za zdravstvene usluge, kao i banaka i bakalnica koje su se već snašle i starost željenih klijenata pomerile duboko u sedmu deceniju.
35 Demografsko starenje i penzijski sistem Srbije: Negativni rekorderi
Strah da će generacije koje sada rade ostati bez penzija jer stanovništvo ubrzano stari, i uverenje da država loše upravlja penzionim fondom ili da je spas u uvođenju kapitalisanog penzionog sistema, zapravo su neosnovani. Pa ipak, nema sistema koji može da izdrži prevremeno penzionisanje. Zato se u najvećem broju zemalja takvo ponašanje „kažnjava“ smanjenjem penzije za 5% za svaku godinu penzionisanja pre regularne dobi, a kasno penzionisanje „nagrađuje“. U Srbiji su, u evropskim okvirima, uslovi za prevremeni odlazak u penziju najpovoljniji.
38 Starenje stanovništva i zaposlenost: Penzija, šta to beše?
Kao što se u drugoj polovini 20. veka nametnula potreba za oslobađanjem radnih mesta za nadolazeću i brojnu “bejbibum” generaciju, pa su radnici sve ranije počeli da stiču pravo na penziju, tako će se u 21. veku, tvrde stručnjaci, desiti suprotan proces. Manjak mladih radno sposobnih ljudi moraće da se nadomesti iz raspoloživih resursa, ili povećanjem produktivnosti ili većim uključivanjem starih – pa čak i vrlo starih lica – u proces rada
40 Penzioni fondovi kao investitori: Živote, dug li si
Ukoliko pedesetak državnih investicionih penzionih fondova poput norveškog ili singapurskog nastave da rastu sadašnjim tempom, očekuje se da će prestići godišnji bruto proizvod SAD-a do 2015., a Evrope do 2016. godine. Porast njihove moći video se tokom krize kada su pomogli spasavanje Citigroup, Merrill Lynch, i Morgan Stanley. Kritičari smatraju da bi ovakvi fondovi pored ekonomske snage uskoro mogli da demonstriraju i političku moć i postanu potencijalna opasnost za nacionalnu bezbednost. Većina osiromašenih privatnih i državnih fondova međutim predstavlja opasnost samo za svoje korisnike
42 Penzioneri i banke: Ljubav s kamatom
Banke vole penzionere. Ovako bi se u najkraćem mogao opisati najnoviji trend u srpskim bankama koji se odnedavno najstarijoj populaciji obraća sa većim “uvažavanjem”, nego preduzećima koja imaju 13,2 milijarde evra kredita i građanima čiji su zajmovi dostigli 5,4 miliona evra.
44 Uticaj starenja populacije na medicinsko tržište: Zdravo starenje
Održavati stanovništvo zdravim je veoma skupo, ako je cilj samo produžiti životni a ne i radni vek. To potvrđuje i izveštaj OECD-a, u kome se prognozira da će učešće troškova za zdravlje premašiti 60% ukupnih prihoda čak i kod onih sa visokim primanjima. Da bi se ublažile zdravstvene i finansijske posledice starenja, kroz reformu zdravstvenih sistema i ulaganja u biomedicinske nauke već danas se smanjuju budući troškovi – pre svega zahvaljujući prevenciji, ranom otkrivanju bolesti i ulaganjima u razvoj regenerativne medicine.
46 Šoping molovi i starenje: Povratak u centar
Izgradnja šoping molova izvan grada i hipermarketa u kojima čovek padne s nogu šetajući između redova nisu pametno trgovačko ulaganje u zemljama u kojima dominiraju stariji kupci. Iz istih demografskih razloga, prestaće da budu popularne i akcije „kupiš jedan, dobiješ dva“ jer stari ljudi, najčešće samci, nemaju razloga da gomilaju stvari koje im neće trebati.
INTERVJU
48 Jasmina Damnjanović, doktorant Univerziteta u Nagoji: Japan za početnike
Za Japance je normalno da im iseckani jastog trčkara po tanjiru, da rade po dvanaest sati i više i da sačuvaju prisebnost duha i u najtežim situacijama. Za nekoga ko dođe iz Srbije takvi i mnogi drugi detalji prvo predstavljaju kulturološki šok, a posle razlog za divljenje.
SKENER
52 Merenje prosperiteta i kvaliteta života: Ono sve što znaš o meni
„Stvarno bogatstvo naroda su ljudi – oni oblikuju i uživaju koristi od humanog razvoja“ – ovaj citat ekonomiste Sabine Akire koji je ujedno i moto najnovijeg izveštaja UNDP o humanom razvoju mogao bi se uzeti i kao motiv brojnih naučnih disciplina da istraže kvalitet života, kako u konceptualnom smislu tako i u matematički i statistički merljivom izrazu. U Srbiji je po prvi put izmereno zadovoljstvo građana kvalitetom života
56 Business Inteligence: Nimalo tajanstveni
Iako domaće kompanije u regiji koje posluju na lokalnom nivou uglavnom nemaju visoko vrijedne vlastite tehnologije i proizvode, svaka kompanija ima informacije koje treba zaštiti. Problem je što domaći menadžeri uglavnom to ne shvataju pa ne preduzimaju ni one osnovne mjere zaštite, poput kupovine rezača papira za uništavanje dokumenata, niti ulažu u adekvatnu zaštitu svojih internih kompjuterskih mreža
58 E trgovina: Brže od puža
Na Limundu i Kupindu, srpskoj verziji E-bay se dnevno proda preko 4.000 artikala. Aktivno je preko 150.000 ljudi koji kupuju i prodaju, birajući između aukcijskog sistema Limunda, i fiksnih cena Kupinda. U Srbiji i regionu ima još takvih sajtova, ali je broj učesnika koji se odlučuje na internet trgovinu i dalje mali. Iskustvo nekih firmi govori da uvođenje e-prodaje nije donelo i više kupaca.
60 Industrija kongresa: Bečki magnet
Prema rang listama strukovnih udruženja Beč je svetski rekorder po broju održanih kongresa i sličnih okupljanja, a kongresna industrija ovog grada prihoduje više od 750 miliona dolara godišnje i osigurava oko 14.000 radnih mesta.
IT
62 Nokia: posrnuli gigant: Nikad ne reci nikad
Iako je „Nokia“ najpoznatiji i najcenjeniji brend u Evropi, u segmentu pametnih telefona finska kompanija poslednjih godina kaska za konkurencijom i svoje novitete sporo plasira na tržište. Analitičari ocenjuju da su, za razliku od nje, „Samsung“ i „Apple“ prvi prepoznali trendove i brže reagovali na globalnom, a posebno evropskom tržištu, što je finsku kompaniju suočilo ne samo sa gubitkom vodeće pozicije već i s nizom problema koji dovode u pitanje gromoglasne najave njenog novog izvršnog direktora o velikom povratku koji će „oduvati konkurenciju“.
64 Budućnost plaćanja mobilnim uređajem: Pokretni novčanik
Iako razni oblici mobilnog plaćanja postoje već duže vreme na tržištu, njegov dosadašnji razvoj bio je ograničen mogućnostima tehnologije. Širenjem upotrebe pametnih telefona, tablet računara i razvojem tržišta mobilnih aplikacija, ova vrsta transakcija doživljava novu renesansu na svetskom tržištu. Razvojem tehnologije i očekivanja su se značajno povećala, tako da PayPal lideri predviđaju da će se kroz pet godina većina transakcija na prodajnim mestima obavljati mobilnim uređajima.
66 Internet ugostiteljstvo: Cyber kafedžiluk
Portal klubradnika.rs povezuje one koji traže i koji nude posao u ugostiteljstvu, nudi profesionalnu edukaciju i plaćanje svojih usluga online. Mada novijeg datuma, sajt već beleži oko 8.000 jedinstvenih poseta mesečno a kandidati nakon svršenih obuka odlaze na dalje usavršavanje i rad u zemlje širom sveta.
NAUKA
68 Seksualna ekonomija: Ništa od užitka bez dobitka
Heteroseksualne zajednice mogu se posmatrati i kao tržište, na kome se žene protiv muške dominacije bore svojim najatraktivnijim resursom – seksualnim uslugama koje razmenju za materijalnu sigurnost. Tako barem tvrde autori jedne od najnovijih studija na tu temu.
KOKTEL
70 Imaju li mladi pijanisti budućnost u Srbiji: Rekvijem za klavir
Nakon desetak godina muzičkog školovanja pre studija i još dodatne četiri godine na Fakultetu muzičke umetnosti, mladi pijanista izlazi u svet nadajući se najboljem. Tek delimično profesionalno pripremljen na ono što ga čeka pokušava da pronađe zaposlenje u zemlji u kojoj ne postoji nijedan stručni časopis, radio ili TV program posvećen klasičnoj muzici. Pa ipak, na svega nekoliko muzičkih scena čeka ga malobrojna ali verna publika spremna da otkriva mlade talente.
72 Uticaj fizičke neaktivnosti na decu: Stojiš pravo? Bravo, bravo!
Čarls Bukovski je jednom prilikom napisao da Amerikanci ogromne količine novca troše kako bi se što manje kretali i gojili, a potom plaćaju teretane da bi smršali. U Srbiji se situacija ne razlikuje mnogo – iako je sve više javnih parkova i specijalizovanih klubova namenjenih rekreaciji nacija je sve gojaznija, a nekretanje proizvodi sve ozbiljnije zdravstvene posledice i po najmlađe.
KOMUNIKACIJE
74 Marketing i društvene mreže: Denunciranje mita
Pre nego što je euforija oglašavanja na društvenim medijima stigla ozbiljnije da zahvati najveće srpske brendove, vodeće kompanije na listi Global Fortune 100 počele su da preispituju vrednost ulaganja u „lajkovanje“. Jedna studija pokazala je da „angažman“ 300 najvećih svetskih brendova na društvenim mrežama – koji se smatra ključnom merom marketinškog prisustva u ovom mediju – u poslednjih godinu dana opao za 22%.
REPRINT
76 Postamerički svet: Uspon ostalih
Dugotrajno opstajanje na vrhu pokazuje mane. Američko tržište je ogromno a Amerikanci već navikli da ne dovode u pitanje trud koji ostatak sveta ulaže da bi razumeo i njih a i njihovo tržište. Amerikanci nisu morali da uzvrate učenjem stranih jezika, upoznavanjem stranih kultura i tržišta.
78 Dremka
Nemački sindikati pozvali su velike kompanije da zaposlenima u opis radnih zadataka stave i popodnevnu dremku. Ubeđivačku snagu argumentima za uvođenje „sieste“ daju i najnovija medicinska istraživanja koja kažu da popodnevno spavanje smanjuje rizik od srčanih napada, poboljšava pamćenje i „puni baterije“, piše Gardijan.
VREMEPLOV
80 Pivar filantrop: Danci znaju zašto
Porodica Karlsberg je „na bazi kompleksa vitamina B” izgradila pivarsku imperiju, koja je svoju besmrtnost obezbedila zahvaljujuci filantropiji
OTISAK MESECA
82 Nova buržoaska revolucija
„Sadašnja kratkovida vlada pokušava da izazove razdor među sindikatima i to je katastrofalna greška“, izjavio je nedavno na italijanskoj La 7-TV Diego Dela Vale, najčuveniji i najbogatiji proizvođač cipela na svetu. Njegove TOD’s luksuzne cipele nosile su četiri generacije papa, većina državnika, Muhamed Ali i svi oni bogati skorojevići koji pate što na njima, kao u slučaju „NIKE“ ne stoji krupno ispisano ime firme. Taj prebogati industrijalac, generacijama buržuj, koji je dao 25 miliona evra za restauraciju Koloseuma u Rimu sa izričitom napomenom da to nikada neće koristiti u reklamne svrhe, uzgred i vlasnik kluba „Fjorentina“, rekao je, između ostalog, i sledeće: „Postojala je i postojaće konfrontacija vlasnika i radnika u industriji, i koliko god to bio večiti proces, kompromisi u toj borbi zapravo su doneli blagodeti čovečanstvu. Bez objektivne države, kao arbitra, ta borba mora da dovede do degradacije socijalnih odnosa na štetu većine“.
