„Stvarno bogatstvo naroda su ljudi – oni oblikuju i uživaju koristi od humanog razvoja“ – ovaj citat ekonomiste Sabine Akire koji je ujedno i moto najnovijeg izveštaja UNDP o humanom razvoju mogao bi se uzeti i kao motiv brojnih naučnih disciplina da istraže kvalitet života, kako u konceptualnom smislu tako i u matematički i statistički merljivom izrazu. U Srbiji je po prvi put izmereno zadovoljstvo građana kvalitetom života
Ko je mogao da predvidi kakve će metodološke posledice merenja prosperiteta i kvaliteta života izavati vatreni govor francuskog predsednika Nikole Sarkozija iz 2009. godine u kome on poziva na sprovođenje suštinskih reformi kako meriti napredak jedne zemlje i kritikuje međunarodne institucije što za procenu dobrostanja koriste isključivo bruto domaći proizvod (BDP). Obraćajući se iz Pariza sa podijuma Velikog amfiteatra Sorbone, dok je stajao ispred impozantnih statua Paskala i Dekarta, Sarkozi je predstavio rad komisije sačinjene od uglednih ekonomista i pozvao istraživačke centre na primenu obuhvatnijih merila napretka koja sagledavaju koncepte nejednakosti, ekološke održivosti, netržišne proizvodnje i kvaliteta života.
Mada su odgovori prozvanih usledili vrlo brzo, geneza problema leži u samom konceptu svrhe života. I pored toga što je svrha života nedokučiva tajna ljudskom umu, i stoga predmet brojnih naučnih disciplina, njegov kvalitet se stalno istražuje, kako konceptualno, tako i matematički i statistički usavršava i meri. Da bi se razumele promene koncepta kvaliteta života potrebno je poznavanje suštine života i njegove interakcije kako sa društvenim, tako i sa fizičkim okruženjem. U početku se kvalitet života svodio na društveni standard i bio predmet istraživanja ekonomskih nauka, kasnije se započinje sa istraživanjem potreba i zadovoljstva čoveka pa se u istraživanje uključuje i sociologija. pravi se jasna razlika između objektivnog i subjektivnog kvaliteta života, da bi krajem prošlog veka, u skladu sa teorijom održivog razvoja, na velika vrata zakoračila i treća dimenzija kvaliteta života, koja se odnosi na kvalitet životne sredine, što je bilo veoma bitno, zbog degradiranosti prirode u zadnjih dvesta godina i iscrpljenost prirodnih resursa. Poslednjih nekoliko godina kao četvrta dimenzija kvaliteta života uvode se nauka i tehnološki razvoj.
Velika istraživačka heterogenost pristupu merenja kvaliteta života proističe iz različitog pristupa konceptu kvaliteta života, iz različite perspektive istraživačkih interesa i ciljeva, pri čemu definicija kvaliteta života i način na koji se on koristi takođe variraju, tako da nema konsenzusa po pitanju definicije, što stvara teškoće pri merenju. Rani napori za definisanjem i merenjem kvaliteta života koristili su ekonomske pristupe ili pristupe zasnovane na objektivnim socijalnim pokazateljima. Reorjentacija istraživanja kvaliteta života ka subjektivnim merilima naglašava potrebu kombinovanja objektivnih i subjektivnih aspekata kvaliteta života, jer su oni u korelaciji. Postoji mnogo različitih pristupa u merenju kvaliteta života. U zavisnosti od cilja i svrhe istraživanja, merenje ili procena kvaliteta života može biti različita.
Postoji izvesna razlika između metoda koje se koriste za merenje kvaliteta života ukupnog stanovništva i onih koje se koriste za merenje kvaliteta života pojedinaca. Kvalitet života populacije baziran je na tradicionalnim „društvenim pokazateljima“. Ovo obično podrazumeva identifikaciju pokazatelja i mera koji se odnose na niz dimenzija/domena, radi izračunavanja jedinstvenog indeksa kvaliteta života. Ovi pokazatelji mogu biti i subjektivni i objektivni, izvučeni iz društveno-ekonomskih statističkih podataka. Pokušaj merenja kvaliteta života pojedinca povlači problem uprosečavanja i uopštavanja indeksa kvaliteta života.
S druge strane, život pojedinca je u direktnoj vezi sa sistemom vrednosti zajednice u kojoj živi, sistemom vrednosti porodice u kojoj je odrastao, pravnim uređenjem države u kojoj živi, kulturom sredine u kojoj je odrastao i u kojoj živi, ličnim karakteristikama osobe i njegovom projekcijom životnih vrednosti, kao i dubinom njegovog emotivnog života i spoznaje. Ovaj problem je izuzetno kompleksan i ostavlja malo prostora za poređenje indeksa kvaliteta života na međunarodnom nivou.
Praćenje promena u kvalitetu života građana EU i koncipiranje politika za povećanje njihovog blagostanja poprimaju sve veću važnost u debatama na evropskoj sceni. Prva anketa o kvalitetu života stanovništva u 28 evropskih zemalja sprovedena je 2003. (Quality of life in Europe: First European Quality of Life Survey), druga 2007. (Second European Quality of Life Survey Overview) i specijalna anketa 2009. (Special Eurobarometer), na osnovu kojih je moguće sagledati trend kretanja pojedinih determinanti kvaliteta života EU populacije (Prva anketa obuhvatila je više od 25.000 odraslih Evropljana starijih od 18 godina u 28 evropskih zemalja, od kojih su 15 bile članice Unije, 10 u procesu pristupanja Uniji i 3 tadašnje zemlje kandidati).
Promene zabeležene 2003-2009 odražavaju se u promenama kvaliteta života uzrokovanim proširenjem EU, što se naročito odnosi na nove zemlje članice. U zemljama koje su EU pristupile 2004. poboljšanje kvaliteta života osetilo se više nego u starim članicama. To se odnosi na zadovoljstvo ljudi privatnim aspektima života poput stanovanja i životnog standarda, kao i javnim uslugama poput obrazovanja, zdravstva i javnog prevoza.
Trendovi kvaliteta života između 2007. i 2009. bili su pod uticajem svetske ekonomske krize i nezaposlenosti u Evropi, ali, veoma je bitno, interpretirati promene u zadovoljstvu sa različitih aspekata života i identifikovati društvene grupe koje je ekonomska kriza najviše pogodila. Tako, prosečan nivo ukupnog zadovoljstva životom u celoj EU smanjen je za 4%. Taj je pad bio izraženiji u novim članicama EU, u Malti, ali i u Francuskoj. U istom periodu nije zabeležena razlika u smanjenju osećaja zadovoljstva životom između muškaraca i žena. Ali, jasna razlika postoji između starije i mlađe populacije: kod ljudi starosti između 18 i 34 godine stope smanjenja osećaja zadovoljstva životom pale su za samo 1%, dok je kod starijih ljudi taj pad iznosio 5%. Ljudi sa 65 i više godina u 12 novih zemalja članica osećali su oštriji pad zadovoljstva životom (pad od 10%) nego njihovi vršnjaci u starim članicama EU-15 (3%), jer su stariji ljudi iz novih 12 država članica uživali manje povlastica od proširenja, te se osećaju izloženijim rizicima od svetske krize. Smanjenje stepena zadovoljstva građana EU životnim standardom u proseku iznosi 5%. Najveći padovi su karakteristika Rumunije i Malte, slede Letonija i Portugalija, pa Francuska i Estonija, tako da se pad životnog standarda ne uočava samo u novim zemljama članicama ili onima koje su najviše pogođene krizom.
Dok je između 2007. i 2009. godine zabeležen značajan pad u zadovoljstvu ljudi što se tiče života i životnog standarda, promena u njihovoj percepciji ostalih aspekata života bila je znatno manja. Između 2003. i 2007. primećen je neznatan pad u prosečnom nivou zadovoljstva porodičnim životom (od 1%) i sličan pad u zadovoljstvu zdravstvenim stanjem, ali je zadovoljstvo poslom smanjeno za 2%. U periodu 2007-2009 zadovoljstvo porodičnim životom i zdravljem opalo je nešto više (u proseku za 20% i 34%, redom), dok je zadovoljstvo poslom ostalo nepromenjeno.
Kvalitet društva jedan je od osnovnih pokazatelja ukupnog kvaliteta života. Ljudi pridaju veliku važnost kvalitetu svog lokalnog okruženja, javnih usluga i demokratskih institucija. S ciljem da se ispitaju društveni odnosi, u anketi o kvalitetu života u EU se od njenih stanovnika tražilo da procene nivo napetosti (sukoba) među različitim društvenim grupama u svojoj državi. Trećina ispitanika tvrdi da postoji napetost između bogatih i siromašnih, između poslodavaca i zaposlenih i između različitih rasnih i etničkih grupa. Od 2003-2007. godine navedene napetosti su zabeležile pad, što se ne odnosi i na period 2007-2009.
Ako se čini da je zbog osećaja napetosti između različitih društvenih grupa kvalitet društva u padu, pokazatelji socijalnog kapitala još su nepovoljniji. U 2007. godini građani EU su anketom po prvi put upitani koliko poverenja imaju u parlamente i vlade svojih država: odgovor je bio u proseku 4,6 na lestvici od 1 do 10. Premda prilično niska, ta se stopa 2009. spustila za 12%. u 2009.
Procena kvaliteta života je složena i može se zasnivati na različitom setu indikatora, koji se mogu razlikovati među zemljama, kao i među regionalno-ekonomskim integracijama i organizacijama (primer korišćenja različitog seta indikatora za procenu kvaliteta života su Evropska unija, OECD, UNDP, itd).
Najnovije istraživanje kojim je obuhvaćena i Srbija, a kojim je ispitivana subjektivna percepcija blagostanja anketiranih pojedinaca, sadržano je u okviru UNDP Izveštaja o humanom razvoju 2010. Na osnovu stepena sveukupnog zadovoljstva i specifičnih vidova zadovoljstava anketiranih pojedinaca, Srbija se nalazi na 62. mestu u svetu (od ukupno posmatranih 148 zemalja). Dimenzije korišćene u okviru HDR-a za procenu stepena zadovoljstva pojedinaca sveukupnim životom su posao, zdravlje, životni standard, svrsishodnost života, poštovanje, mreže socijalne podrške. Pored novog koncepta merenja odstupanja aktuelnog (IHDI) i potencijalnog indeksa humanog razvoja (HDI), jedna od krupnih metodoloških inovacija je merenja gubitaka usled nejednakosti u humanom razvoju. Na gubitak Srbije u humanom razvoju od 11% najveći uticaj je imala neravnomerna distribucija bogatstva u zemlji.
Za razliku od metodološkog koncepta humanog razvoja UNDP-ja, za 34 zemlje članice OECD-a je koncipiran Indeks boljeg življenja (Your Better Life Index), koji obuhvata 11 dimenzija koje čine život boljim (pored prve dve navedene dimenzije u okviru HDR-a, tu su još i stanovanje, prihodi, društvo, obrazovanje, okruženje, vlada, zadovoljstvo životom, sigurnost i balans između posla i života).
Zadovoljnih poslom u Srbiji je 73% ukupno anketiranih osoba (37. mesto u Evropi), koliko ih je zadovoljno i zdravstvenim stanjem (30. mesto u Evropi). Međutim, samo je trećina ispitanika zadovoljna životnim standardom, na osnovu čega je Srbija na 39. mestu u Evropi. Stanovnici Danske su četiri puta zadovoljniji standardom nego što su stanovnici Gruzije. Zadovoljni poslom koji obavljaju i zdravstvenim stanjem u Irskoj čine preko 90% populacije, što je preko 1,5 puta više u odnosu na procenat zadovoljnih stanovnika Gruzije (u Srbiji ih je 73%).
U jedanaest evropskih zemalja je zadovoljstvo anketiranih kvalitetom života manje u poređenju sa populacijom Srbije.
Edvard Jakopin
pomoćnik ministra finansija, rukovodilac sektora za Nacionalni razvoj
Tekst je iz oktobarskog broja Biznis i finansije