Biznis i finansije broj 85, mart 2012.
Gradovi u Srbiji
Provincijalizacija
U gradovima će do 2025. živeti tri četvrtine svetskog stanovništva, a u mnogima je već sada prekoračena granica podnošljivog života, kao cena za sve praznije ruralne sredine. Za razliku od većine starih članica EU, koje su donekle uspele da smanje regionalne razlike, u novopridošlim zemljama mnogi gradovi u tranziciji su se suočili sa sudbinom koju su već prošla njihova zaleđa u socijalističkom periodu Ako se izuzmu Beograd, Novi Sad i donekle Niš, srpski gradovi stare, kopne, postaju stecišta slabo obrazovane radne snage i siromašnih. Da li bi stvaranje još jednog ili dva jaka grada – Niša i Kragujevca, predstavljalo zamajac ragionalnog razvoja koji bi predupredio rizik da današnja „beogradizacija“ Srbije sutra preraste u provincijalizaciju cele zemlje?
PERISKOP
8 Evropska radikalna levica: Crvena je bila moja dolina
U vreme hipi pokreta, studenti su na ulicama Evrope demonstrirali svoju želju za životom u svetu drugačijem od onog njihovih roditelja. Danas gnevni mladi ljudi na protestima traže povratak u svet koji su njihovi roditelji odbacivali. Ova opaska Ivana Krasteva, bugarskog politikologa, unekoliko predstavlja odgovor na pitanje zašto su izborno najuspešnije i najuticajnije bile pragmatične, kooperativne i fleksibilne radikalne leve partije, rečite u odbrani socijalnih prava, ali bez ekonomske vizije.
10 Demokratija i nafta: Mali posao među prijateljima
Ukoliko bi se ostvarile ratne pretnje i vojna pobeda u Iranu, ko bi dobio posao u budućoj posleratnoj obnovi zemlje? Odgovor o spisku mogućih kandidata može se potražiti u zemljama „arapskog proleća“, Iraku i Avganistanu.
12 Nova ekonomija: Inovacije za naredne tri milijarde
Kupovna moć srednje klase će se utrostručiti do 2030. godine usled brzog napretka tržišta u razvoju. Nju će činiti 5 milijardi ljudi, pretežno na azijskim i drugim brzorastućim tržištima a njena potražnja će se povećati sa sadašnjih 21 bilion, na 56 biliona dolara. Do 2030. godine 40% potrošnje globalne srednje klase biće generisano u Aziji, naspram današnjih 10%. Ovi potrošači traže „štedljive inovacije“ koje prevazilaze maštu mnogih zapadnih kompanija željnih da osvoje ovo tržište
14 Španija: Stanica bez voznog reda
Predivne nove zgrade od mrke fasadne cigle, čiste i široke ulice sa tek obeleženim pešačkim prelazima, bazeni i teniski tereni, slobodna parking mesta i parkovi sa ljuljaškama za decu… jedino nedostaju – ljudi! Dobrodošli u neki od mnogih španskih gradova sablasti, u kojima ni vozovi ne staju jer nema dovoljno putnika.
BIZNIS
18 ICM Electronics: Robot za svaku priliku
Preduzeće ICM Electronics u Srbiji ima oko trideset aplikacija sa robotima i još oko deset u inostranstvu, a za domaći Vojnotehnički institut je razvilo i robota koji pretražuje i demontira mine i granate.
19 Goša, Simićevo: Iz sela u svet
Nekada zapušteni industrijski pogon Fabrike za proizvodnju specijalne opreme Goša iz sela Simićeva, danas je jedini svetski dobavljač renomirane kompanije Šving Šteter u proizvodnji nadgradnje auto-beton miksera i preduzeće koje 98 odsto ukupnog prihoda obezbeđuje od izvoza. Uspeh fabrike koja je locirana u jednoj od najnerazvijenijih opština, od posebnog je značaja za mlade ovog kraja, koji su dobili šansu za posao i za dalje profesionalno usavršavanje.
20 Industrijski sistem Srbije (IV): Da li je Srbija industrijska nacija?
Kada razmišljamo kako da vratimo industriju u Srbiju, nameću se dva suštinska pitanja: da li je Srbija industrijska nacija i – ako jeste – kako se gradi industrijski sistem? Šta o tome kaže domaća industrijska tradicija duga preko 150 godina, koju ovde ukratko predstavljamo.
23 Inovacije: Poruči pametno
Brazil, Rusija, Indija i Kina nastaviće da i u narednom periodu budu osnovna tržišta na kojima je skoncentrisana nabavka dobara i usluga za gotovo sve vodeće svetske kompanije. Pod pritiskom krize, kompanije su težište inovacija i zapošljavanja vrhunski obrazovane radne snage preselile na sektor nabavke, nekada jedan od najviše zapostavljenih, birokratizovanih i šematizovanih poslova u firmama.
FINANSIJE
26 Banke i Bečka inicijativa 2.0: Manje od obećanja
Kiparska banka „Marfin” koja u Srbiji ima 25 filijala saopštila je nedavno da je u 2011. godini zabeležila ogromne gubitke od 2,5 milijardi dolara i da bi joj trebalo nešto manje od 1,5 milijardi evra kako bi do sredine ove godine dostigla zadati nivo adekvatnosti kapitala od devet odsto. U zemljama jugoistočne Evrope, u kojima dominiraju strane banke, sa svakom takvom vešću rastu strahovi da će ostati bez kredita.
28 Zoran Višnjić, član UO UNIQA International: Ista pravila za sve
UNIQA je nezadovoljna zato što je podelila svoje poslovanje na životno i neživotno osiguranje još kada je bio proglašen prvi rok za njihovo razdvajanje, iako je imala kompozitnu licencu i sad trpi dodatne troškove za vođenje dve različite kompanije, a u međuvremenu je rok za ostale kompanije još nekoliko puta pomeran, poslednji put do kraja 2012. godine. Ne tražimo povlastice, ali insistiramo da ista pravila važe za sve, kaže Zoran Višnjić, član UO UNIQA International koji je zadužen za tržište jugoistočne Evrope.
30 Fejsbuk na berzi: Novi investicioni mehur?
Iako smo na njenom samom početku, tekuća godina zasigurno će ostati dobro upamćena u berzanskom svetu. Indeks tehnoloških akcija NASDAQ je, nakon više od deset godina, oborio rekordnu vrednost postignutu na razmeđi vekova u dot-com maniji, dok tržište ponovo zapljuskuje talas kompanija zasnovanih na novim ljudskim potrebama. Da li će ovaj put biznisi sa e-dimenzijom zaseniti konvencionalne kompanije ili je na pomolu novi investicioni mehur nakon dekade zaborava?
32 Američka valuta i alternative: Beži polako
Kvartalni izveštaj MMFa, COFER, ukazuje na dugoročni trend diversifikacije iz dolara. Njegova sve očiglednija slabost tera institucionalne investitore, pre svega centralne banke i „sovereign wealth“ fondove, da mu traže zamenu. Evro, zlato pa i „specijalna prava vučenja” (SDR) nisu rešenje, jer imaju značajne mane. Otuda, USD ipak ostaje dominantna rezervna valuta, uprkos svim problemima, dok privatni investitori imaju više opcija u izboru korpe valuta koja bi ga zamenila.
TEMAT
36 Gradovi u Srbiji: Provincijalizacija
37 Urbani i ruralni razvoj Elite i sateliti
Zaječar, Loznica, Zrenjanin, Sombor i Šabac ne liče na sebe od pre dve decenije. Kao i gradove u novim EU članicama, zahvatila ih je i preobrazila tranzicija. U senci Beograda i Novog Sada, dvadesetak srpskih gradova pokušava da nađe novi ekonomski, socijalni i kulturni identitet i sačuva svoje zaleđe. Dilemu da li prioritet dati ulaganjima u urbanim centrima ili podizati manje razvijene gradove, kao zametke budućeg razvoja, još nije rešila ni Evropa, iako su mnogi mehanizmi finansiranja oba cilja uspostavljeni.
39 Gradovi i privatizacija: U pogrešno vreme, na pogrešnom mestu
Zašto su Kraljevo, Kruševac ili Loznice morali da propadnu sa kolapsom Magnohroma, Fabrike vagona, 14. oktobra, Župe i Viskoze?
42 Kako opštine privlače investitore: Bolja je pruga od svakog druga
Varošice u Srbiji koje nisu na glavnoj železničkoj i drumskoj trasi, nemaju sirovinsku bazu u svom ataru i državni vetar u leđa, u startu su na začelju trke za investicijama. Takvi se uzdaju u se’ i u svoje kljuse a u toj igri skoro sve je postalo dozvoljeno, kaže jedan od predsednika opština.
44 Socijalno stanovanje i regionalni razvoj: Dobar razlog za ostanak
U pokušaju da umanje odseljavanje stanovništa, posebno mladih i obrazovanijih, lokalne samouprave bolje su prepoznale važnost socijalnog stanovanja za ekonomski razvoj od države, koja je tek nedavno pokrenula neke sistemske mere u ovoj oblasti. I u Beogradu, u koji hrli cela Srbija, dostupnost stana može značajno da utiče na manji odliv mozgova.
INTERVJU
48 Lordan Zafranović, reditelj: Dovoljno je da se jedan pravi čovjek pobuni
Dokumentarna TV serija Lordana Zafranovića „Tito – posljednji svjedoci testamenta“ koji se prikazuje u Hrvatskoj i za čije je emitovanje u Srbiji zainteresovano više ovdašnjih televizijskih kuća, izazvao je mnoštvo reakcija i pružio priliku i mladim ljudima da se upoznaju sa svedočanstvima o kojima se, kako ističe Zafranović, „iz nekog iracionalnog straha šapće ili šuti“.
SKENER
52 Stari zanati: Šuštaće na tebi svila
Ručno tkanje damasta nalikuje akrobatskom poslu u kojem su um i telo u stalnom pokretu – za jedan dužni centimetar treba načiniti od 26 do 30 poteza bez mogućnosti greške. U poslednjoj tkačnici i muzeju u pokretu u Evropi, u Bezdanu, i vrhunsko umeće i poslovanje vise o svilenoj niti.
54 Kako rade konzervatori u Srbiji: Rukuj pažljivo
U Centralnom institutu za konzervaciju radi se danonoćno na spasavanju najvrednijih dela iz nacionalnih i privatnih zbirki. Konzervatori se podjednako dobro snalaze kako pod svojim krovom – dok rukuju najsavremenijom tehnologijom vrednom stotine hiljada evra – tako i na terenu, kada spavaju pod vedrim nebom ili – još rađe – kod „snaše” koja rado kuva.
56 Dizajn poslovnih kalendara: Samo te gledam
Iako su moćno i jeftino marketinško sredstvo – a ponekad i umetničko delo – sve manje kompanija, osiguravajućih kuća i banaka naručuje i štampa poslovne zidne kalendare. Kad Kruševačko pozorište dobije nagradu za dizajn, a to se dešava gotovo svakog februara, grad i teatar prirede pravu malu svetkovinu u slavu dizajnera.
IT
59 Budućnost umrežavanja: Korisnici nisu kao što su bili
Eksplozivno povećanje broja mobilnih uređaja i sve veća primena cloud computing tehnologije, objedinjenih komunikacija i servisa za kolaboraciju menjaju ponašanja korisnika, što uslovljava da i kompanije moraju da menjaju način na koji razmišljaju o informacionim tehnologijama.
60 ICT tržište u 2012. godini: Potrošački miljenici
Na osnovu istraživanja tržišta, konsultantskorevizorska kuća Deloitte predviđa da se potrošači, uprkos neveselim privrednim prognozama za ovu godinu, neće odreći nekih tehnoloških preimućstava za koje smatraju da vrede koliko koštaju.
61 Mobilni telefoni i klimatski uslovi: Pametan al’ smrznut
Hladni talas u Srbiji nije iznenadio samo građane, putare i vozače bez zimskih guma već i vlasnike mobilnih telefona, čiji su se „ljubimci“ čudno ponašali na minusu a neretko i zakazivali.
NAUKA
62 Svakidašnje stvari, nesvakidašnji problemi: Kako se nauka lomi niz stepenice
Zagledana u budućnost, nauka i dalje nema pravo rešenje za neke probleme sa kojima se čovečanstvo svakodnevno suočava već milenijumima. Jedan od njih je kako projektovati stepenice koje bi rizik od padova sa teškim ili smrtonosnim posledicama svele na minimum. Ako se ima u vidu da su čak i prema najkonzervativnijim proračunima stepenice kao slučajan uzrok smrti na drugom mestu, odmah iza automobilskih nesreća, onda značaj ovog „perifernog“ problema postaje mnogo jasniji.
KOKTEL
66 Film: Vidimo se u dokumentarcu
Angažovani, sveži i provokativni, dokumentarci su se u poslednjih deset godina nametnuli kao novi “prozor u svet”. U njima se iskreno i rečito govori o onome čega u medijima i u klasičnom filmu nema: ekonomskim i političkim temama iz ugla pojedinca, ali i ljubavi, samilosti i sitnim stvarima koje čine život. Iako Srbija ima uspešne režisere i publiku koja tokom cele godine posećuje festivale dokumentarnog filma, njih nema na državnoj televiziji jer ona još nije konstatovala da se tu desila revolucija, kaže Boris Mitić, autor koji svoje filmove prodaje javnim televizijama u Evropi.
68 Sport i sportski komentatori: Kad Gvozden Mučibabić pokuca na vrata…
Legendarna komentatorka Milka Babović uspevala je da jedan do tada slabo gledan sport kao što je umetničko klizanje učini događajem koji se ni u jednoj porodici u bivšoj Jugoslaviji nije propuštao. Danas su najplaćeniji svetski komentatori, često bivši sportisti, gotovo jednako velike zvezde kao i igrači na terenu. Kad je nekadašnji slavni teniser a danas zvezda „Evrosporta” Mats Vilander, zbog ozbiljnih zdravstvenih problema završio u bolnici, taj je kanal izdao zvanično saopštenje, što govori o tome koliko je njegovo prisustvo na Gren slem turniru važno.
70 Indija: Zmajevo gnezdo
U indijskoj državi Gudžarat 14. januara bogati i siromašni, starosedeoci i došljaci, penju se na krovove zgrada da bi puštali zmajeve. Ljudi pevaju i glasno se raduju, ulice nose tragove farbe a vatromet pršti na sve strane. To je dan kada se slavi trijumf svetlosti nad tamom, prolećna ravnodnevica, bratstvo i jedinstvo stanovnika muslimanske i Hindu vere i mogućnost da se učestvuje u višemilionskom biznisu.
73 Ekonomija kulture: Mocart i slobodno tržište
Postojanje stotine kneževskih dvorova Habsburške monarhije koji su zapošljavali prestižne muzičare, otkriće savremenih gadžeta kakav je piano i stvaranje imućne klijentele među tek niklom buržoazijom u Parizu i Londonu, sve su to elementi slobodnog tržišta i uzroci tražnje za kompozitorskom i izvođačkom „radnom snagom”. Najbolji predstavnici ove nove kaste netom su postali samostalni preduzetnici. Njihov predvodnik bio je Mocart, a superstar Hajdn.
KOMUNIKACIJE
75 Informacije od javnog značaja: Državni prijatelj br. 1
Krajem decembra evropski komesar za digitalnu agendu Neli Kros pokrenula je inicijativu „Podaci su novo zlato“, uverena da će kartografski, meteorološki, statistički, turistički, kulturni i podaci vezani za zaštitu životne sredine dovesti do razvoja velikog broja aplikacija korisnih za društvo i pojedince. Vlasti evropskih zemalja besplatno ih nude građanima, a ekonomski dobitak procenjuje se na najmanje 140 milijardi evra godišnje.
76 SMS marketing: Otkucaj me
„Fado. Alfama. Kvartet. Live.” S takvom sms porukom i detaljima nastupa, Bitef Art Café „cimne” pretplatnike, jednom do dva puta nedeljno, zavisno od repertoara. Oko dve petine primalaca poruke pojavi se isto veče na njihovim vratima. Na sms marketing ovaj noćni klub mesečno potroši oko 300 evra i smatra to dobro uloženim novcem. I nije jedini.
REPRINT
78 Grad i kako ga preživjeti: Kratki pregled bezizlaza
Što gradovi postaju veći i što su uslovi u njima nesnosniji, tim snažnije privlače ljude da ih nastanjuju. To je problem za koji je teško naći rješenje. Paradoksalno, ali to je i jedini mogući put. Kada bismo svi živjeli na selu, kada bi svaka porodica imala samo kuću i minimalnu okućnicu, brzo bismo prekrili kopno.
VREMEPLOV
80 Hanze – trgovačka republika: Gradovi moćniji od carstva
Udruženje severnoevropskih gradova poznato kao Hanze formiralo je „republiku“ zasnovanu isključivo na zajedničkom ekonomskom interesu i na vrhuncu svoje moći bilo uticajnije od tadašnjih evropskih vladara. Ali, ono što je bila njihova najveća snaga na kraju se pokazalo i kao najveća slabost.
OTISAK MESECA
82 Kanibalska profitabilnost
Znam da će ovaj tekst odisati moralizmom. Ali ne odstupam od toga, a kao potporu naveo bih da je jedan od najpopularnijh književnika današnjice, Alesandro Bariko, ovih dana napisao da su „lepota, moral i nauka vrednosti bez kojih ne postoji civilizacija“. Dakle, grozim se onih koji bilo šta od te tri vrednosti pomodno izvrgavaju ruglu. Zagazili smo u destruktivne i anticivilizacijske vode, krijući ružna ljudska svojstva iza termina fleksibilnost, profitabilnost, efikasnost ili iza fraza poput one „nema nam druge“.