Evropski lideri zalažu se za rast kao način za ublažavanje socijalnih posledica strogih mera štednje. Ali davanje novca južnim zemljama sa periferije koje nemaju jake ekonomske temelje je bacanje novca, upozoravaju švedski novinari.
Evropski političari verovatno kupuju vreme tom pričom o ekonomskom rastu, jedinoj stvari koja nas može izvući iz krize. U istočnoj i južnoj Evropi ova tema budi samo lažne nade. Kada su pali komunistički režimi u istočnoj Evropi fabrike su zatvarane, a uprkos tome potrošači su dobili nove mogućnosti. Oni su u trenutku sa oskudice skočili na izobilje. Jedini problem je ležao u tome što oni nisu imali novac da kupuju sve ove zapadne proizvode pa su pozajmljivali od tamo novih, takođe zapadnih, komercijalnih banaka. Reultat toga je zaduženost stanovništva na istoku, i njegova nejaka proizvodnja.
I južna Evropa nalazi se u sličnoj situaciji – malo proizvodi, malo i izvozi, a prezadužena je. Uvođenje evra južnim Evropljanima je omogućilo jeftino pozajmljivanje što su oni masovno koristili. Međutim, ovi krediti nisu korišćeni za stvaranje jedne samoodržive ekonomije, nije ulagano u infrastrukturu, niti u industriju i obrazovanje. Ovaj novac je jednostavno potrošen.
Danas kada jugu pristiže nova pomoć, govori nam se da je to u svrhu rasta ovih ekonomija. Međutim, iskustvo nam govori da je ovo ponovo bačen novac.