Na spisku Narodne banke Srbije nalazi se više od sto amaterskih sportskih društava za koja se traži prinudna naplata dugova i preti im stečaj. I dok nadležni tvrde da Srbija sistemski finansira amaterski sport, oni koji se njime bave i koji ga profesionalno prate situaciju ilustruju i primerom da su naši kajakaši otišli na olimpijadu u Atini zahvaljujući ocu jednog od njih, koji je čamac prevezao sopstvenim kolima.
„Ja sam frizer, drugi kolega stolar, a treći drži pečenjaru, pa su gotovo svi u opštini naše mušterije. Sa svima smo u dobrim odnosima, i mogu da kažem da je to jedan od glavnih razloga što račun našeg streličarskog kluba nije u blokadi, i što smo uspeli da se preregistrujemo u APR-u na vreme. Skoro sve radimo volonterski, sami finansiramo treninge i takmičenja, da nije tako davno bi već stavili katanac na vrata kluba“, ispričao nam je Dejan Stoiljković, jedan od osnivača streličarskog kluba iz Odžaka „Sagitarijus“.
Njegov klub je jedan od srećnika koji se ne nalazi na listi Narodne banke Srbije o pravnim licima, koja su zaključno sa 31. martom u neprekidnoj blokadi računa godinu dana. Na toj listi nalazi se mnoštvo amaterskih sportskih klubova raznih disciplina, u gotovo svim opštinama u Srbiji. Ima ih više od 100, za koje se traži prinudna naplata dugova i faktički automatski stečaj, ako u roku od tri meseca ne uspeju da odblokiraju račune. Prema novom Zakonu o sportu, čak i da to urade, zatvoriće se jer se nisu na vreme preregistrovali u APR-u, za šta je rok istekao 12. aprila ove godine.
Kako kaže Stoiljković, oni imaju sreće, jer su im, uz malu pomoć opštine i „štapa i kanapa“ mesečni troškovi dosta niski, pa uspevaju da „glavu kluba drže iznad vode“. Gorivo i hranu za put plaćaju sami, neke mete za gađanje im štampa prijatelji koji ima štampariju, a halu od opštine dobijaju besplatno. Kada su pre tri godine osnovali klub, konkurisali su za novac kod Pokrajine, nešto dodali svog i tako kupili osam lukova i strela.
Klupsku članarinu retko ko plati. „Odgovor koji često dobijem od našeg podmlatka je – tata nema, a ja ne mogu da im kažem da više ne dolaze. I onda pokušavamo da nam pomognu oni koji to mogu“, objašnjava sistem finansiranja kluba Stoiljković.
„Od mesečnih troškova imamo članarinu za Streličarski savez Srbije koja je 800 dinara mesečno. Streličarskom savezu Vojvodine prošle godine smo platili 3.000 dinara, za ovu su nam rekli da još ne znaju cenu jer su i oni u procesu preregistracije. Do sada ništa nismo plaćali državi, ali verujem da po ovom novom zakonu sigurno hoćemo“, kaže suvlasnik streličarskog kluba „Sagitarijus“.
Ljubav košta
Da se preregistruju uspeo je i košarkaški klub „Basket IN“ iz Smedereva. Nadležni u ovom klubu kažu da za sada rade zahvaljujući isključivo roditeljima dece koja treniraju kod njih, ponekom smederevskom privredniku i novcu koji oni ulažu.
„Da bi se naš prvi tim takmičio u letnjoj ligi, i da bi pokrili najosnovnije troškove godišnje nam treba između 800 hiljada i milion dinara. A od opštine godinama nismo dobili ništa. Samo prošle godine deo novca za organizaciju međunarodnog turnira. Smatram da je ova oblast prilično neuređena, jer se na kraju sve svodi na to da se novcem koji je namenjen za amaterski sport finansiraju prvi timovi. To se tako prenosi generacijama, i niko ništa ne menja“, stav je Nenada Ilića, direktora kluba „Basket IN“ iz Smedereva.
Osim nedostatka novca, on dodaje i da ga „najviše boli“ što je drugi klub, iz istog grada, umesto da se preregistruje u APR-u, samo promenio ime, na papiru postao novi klub, uprava je ostala ista, i nastavili su da od grada dobijaju novac kao i pre, „na ime stare slave“.
„Novac za finansiranje sporta u Smederevu, namenjen je za finansiranje amaterskog sporta. I tu prestaje sva dalja rasprava. U tom slučaju, klubovi ne mogu tim novcem da vrše isplate profesionalnim igračima, da im plaćaju stanove u kojima borave, da im isplaćuju premije. Dok, na drugoj strani, podmladak, odnosno mlađe kategorije kluba moraju da snose sve troškove, kako bi se uopšte bavili sportom, a o postizanju rezultata da i ne govorimo, jer je za to potrebno i više ulaganja“, pojašnjava situaciju u amaterskim sportskim klubovima Ilić.
Istekom zakonskog roka u Agenciji za privredne registre kažu da su primili 10.300 zahteva za preregistraciju i 768 za registraciju sportskih društava prema novom zakonu o sportu. Do sada je radilo oko 20.000 amaterskih sportskih klubova. Ali, ni to ne mora da znači da će svi ostali jednostavno nestati. Blokiran račun ne mora nužno da znači i „gašenje“ kluba.
„Računi većina klubova, naročito amaterskih, su u neprekidnom minusu, ali se žive pare neprestano okreću, i uglavnom sve tako funkcioniše. Roditelji koji imaju novca, a dete im je u nekom klubu obično su spremni da kupe dresove, neku opremu, sponzorišu takmičenje…sve je to naravno bez ugovora i računa“, objašnjava Miloš Šaranović, dugogodišnji sportski novinar. On još i dodaje da, naročito kod podmlatka klubova, roditelji posebno plaćaju i svake pripreme, a kad se putuje van grada najčešće su i vozači.
„Cela ta oblast je još dosta neuređena, pa ko se kako snađe. Neverovatno deluje priča da su naši kajakaši 2004. godine išli na olimpijadu tako što je tata jednog od njih vozio čamac kolima do Atine“, priča Šaranović.
Kako se kome zalomi
Amaterski klubovi su inače isključivo pod ingerencijom lokalnih samouprava. U praksi to znači „kako se kome zalomi“. Tako je, na primer, budžetom opštine Nova Crnja za 2012. godinu, za finansiranje amaterskih sportova opredeljeno četiri miliona dinara, dok su lane dobili milion manje. Novac će biti raspoređen na 12 korisnika. Komisija pri raspodeli sredstava polazi od ranga takmičenja i na osnovu toga klubovima određuje broj bodova – najniži rang nosi 100, a najviši 200 bodova. Ukupan iznos sredstava klubovi će dobijati kvartalno.
Opština Odžaci amaterski sport finansira sa 8,8 miliona dinara i ta sredstva se plasiraju kroz sportski savez ove opštine u kojoj ima 58 klubova.
„Streličarskom klubu iz naše opštine smo nedavno dali 60.000 dinara za organizaciju takmičenja. Takođe, mi smo i jedna od prvih opština koja je oformila komisiju za saradnju sa organizacijama civilnog društva, i njihov zadatak je čvršća saradnja između opštine i svih udruženja, amaterskih klubova“, objašnjava Miloš Pejčić, predsednik skupštine opštine Odžaci.
I u Ministarstvu omladine i sporta potvrđuju da su najčešća proglašenja stečaja upravo u onim sportskim ogranizacijama koja su u nadležnosti lokalnih samouprava. To je tako definisano Zakonom o sportu, a kažu u Ministarstvu, takva je praksa i u Evropi.
„Svaki sportski klub je pravno lice i ima svoje upravljačke strukture, pa se postavlja pitanje menadžmenta tih organizacija, odnosno da li su ti klubovi ušli u neke programe bez plana kako da ih isfinansiraju, ili nisu imali stabilno finansiranje što je proizvelo dugove. Zato, naglašavam da je veoma važno za sportske klubove da imaju dobro razrađene i realne programe koji se finansiraju i iz javnih sredstava i od privatnih sponzora. Samo tako mogu da opstanu“, stav je Dragana Atanasova, pomoćnika ministra u Ministarstvu omladine i sporta.
Nadležni u ovom ministratvu tvrde da podaci o izdvojenom novcu za finansiranje amaterskih sportova i sportista potvrđuju da Srbija ima politiku sistemskog investiranja i u amaterski sport. Pa tako, finansiraju godišnje programe Nacionalnih granskih saveza, i ove godine izdvojeno je 1.419.000.000,00 dinara, zatim kampove za pripreme mladih sportista i svake godine se organizuje oko 30. 000 pansion dana priprema. Novac dobijaju i mladi sportisti amateri kroz stipendije koje se kreću i do 73.000,00 dinara mesečno, a ukupno se finansira 350 mladih sportista.
I na kraju, kada su u pitanju kriterijumi ko će dobiti i koliko novca, u Ministarstvu omladine i sporta ističu „da oni poštuju autonomiju sporta i da je raspodela novca građana Srbije poverena najvažnijim sportskim organizacijama i to na osnovu jasnih kriterijuma“.
Aleksandra Galić
broj 87, maj 2012.