Multinacionalne kompanije povezane su u strukturu nalik na leptir mašnu u kojem “čvor” na direktan ili indirektan način kontroliše periferiju. Takva globalna omča mogla bi da ima negativno dejstvo na slobodnu konkurenciju na tržištu i sposobnost da proizvodi organizovani pritisak na kreatore ekonomskih politika. U lošim vremenima, kao što je to pokazala kriza 2008. godine, može kao mašna i da se razveže i izazove simultani kolaps većine finansijskih institucija u svetu.
Ekonomisti Stefanija Vitali, Džejms Glatfelder, i Stefano Batiston sa Švajcarskog državnog instituta za tehnologiju iz Ciriha sproveli su prvu ikad preduzetu sveobuhvatnu analizu povezanosti međunarodnih korporacija.Njihov zaključak je da 737 multinacionalki kontroliše 80% mreže korporativnog sveta, a da najčvršće jezgro čine 147 korporacija koje kontrolišu 40% svih međunarodnih kompanija i istovremeno su vlasnički gotovo potpuno međusobno isprepletana zatvorena struktura.
Neskloni bilo kakvoj teoriji zavere, čiji su ih autori naročito na blogovima, uzeli pod svoje, istraživači u svom radu pod naslovom “Mreža globalne korporativne kontrole” detaljno opisuju način na koji su pristupili analizi. Autori kažu da su paketi podataka i metodi upravljanja velikim mrežama postali dostupni tek nedavno i da je to razlog što niko ranije nije izašao sa sličnim podacima.
Pristup
Oni su sa komercijalne liste Orbis koja obuhvata oko 30 miliona ekonomskih aktera (kompanija i individualnih vlasnika akcija) izabrali uzorak od 43.060 međunarodnih korporacija definisanih prema nomenklaturi OECD. Daljom analizom izdvojili su 600.508 čvorova i oko milion vlasničkih veza između njih. Ispostavilo se da se mreža sastoji od veoma mnogo elemenata, ali i da najveća (koja pokriva tri četvrtine čvorišta) obuhvata sve najveće međunarodne korporacije po ekonomskoj snazi i odnosi se na 94, 2% ukupne operativne dobiti svih multinacionalki.
“Naše istraživanje pokazuje da međunarodne koroporacije formiraju strukturu nalik na gigantsku leptir mašnu i da veliki deo kontrole ulazi u ruke veoma male grupe prvenstveno finansijskih institucija. One mogu da se shvate kao neko super nad-telo, što otvara nova važna pitanja za istraživače i nosioce različitih politika” pišu autori.
Ranija istraživanja na ovu temu nisu mogla ni da decidno potvrde niti da opovrgnu osećanje da mala grupa multinacionalki dominira najvećim delom ili ukupnom svetskom trgovinom.
„Ono što nam je bilo potrebno je kompleksna analiza mreže”, napisali su istraživači.
Kvantitativna analiza, primećuju, nije trivijalna stvar jer firme mogu da ostvaruju svoju kontrolu nad drugim firmama preko mnoštva varijanti direktnog i indirektnog vlasništva u kompanijama u velikom broju zemalja. Zato je bila potrebna kompleksna analiza svih tih odnosa i njihovih implikacija.
Dve karakteristike su iskočile u prvi plan: (1) snažno povezane „komponente” a to znači mreža firmi u kojoj svaka od njih direktno ili indirektno poseduje akcije drugog člana „komponente”. Pojava takvih struktura može se objasniti kao sredstvo za onemogućavanje preuzimanja, smanjenje transakcionih troškova , deljenje rizika i povećanje poverenja između „interesnih grupa”. (2) Najveća povezana komponenta sastoji se od samo jedne dominantne strukture. Ta mreža nalik na world wide web ima strukturu leptir mašne. Uz to, ova komponenta je u svom čvorištu veoma gusto međupovezana. U proseku članovi tog čvorišta imaju veze sa oko 20 drugih članova. „Glavni igrači” su u centru leptir mašne. U stvari može se reći da postoji 50% verovatnoće da je nasumično izabrana multinacionalka istovremeno i članica čvora ove leptir mašne. Istovremeno, postoji 6% verovatnoće da je neka kompanija sa periferije mreže istovremeno u čvorištu leptir mašne. Rezultat toga je da oko tri četvrtine vlasništva nad firmama ostaje u rukama onih firmi koje su u samom čvorištu. Drugim rečima to je čvrsto povezana grupa korporacija koje drže većinski udeo jedna u drugoj.
Istražujući srce te najgušće i najveće komponente, istraživači su pokazali da 737 vlasnika najvećih udela drže kontrolu nad ukupnim brojem multinacionalki u uzorku (80%) Dalje „uprkos svojoj maloj veličini, ta komponenta drži pod kontrolom najveći deo ukupne mreže. Tačnije, oko 4/10 kontrole nad multinacionalkama ( po njihovoj ekonomskoj vrednosti) u rukama je komplikovane mreže vlasničkih relacija 147 multinacionalki, koje jedna u drugoj imaju značajne vlasničke udele.
Dva pitanja
Imajući u vidu ovo supertelo, istraživači su sebi postavili dva pitanja: kakve to implikacije ima na tržišnu konkurenciju i, drugo, kakve su implikacije ovakve povezanosti na ekonomsku stabilnost?
Što se prvog pitanja tiče autori su zaključili da bez obzira na poreklo “snažnih komponenti”, s obzirom na visok nivo kontrole i isprepletanosti multinacionalki, takva povezanost svakako slabi snagu tržišta. Tako nešto lako se može zaključiti i ako se, na primer, u obzir uzme istorija antimonopolskih zakona u SAD čije je donošenje inspirisano nalazima da koncentrisano vlasništvo umanjuje snagu konkurencije na tržištu, usporava inovacije, smanjuje zaposlenost i vodi visokim cenama.
Što se drugog pitanja tiče, autori napominju da postojanje ovakvog čvorišta na globalnom tržištu nikada do sada nije bilo dokumentovano, pa se, samim tim, nijedna naučna studija nije bavila niti razmatrala posledice pojave “super entiteta” koji bi mogao delovati kao blok. Ipak postoje istorijski dokazi, kao u slučaju aviokompanija, proizvođača kola i industrije čelika koja govore u prilog tome da „u svakom slučaju glavni nosioci ovakve struture imaju ili moć da demonstriraju svoju kontrolu bilo formalno kroz glasačka prava kao vlasnici akcija ili kroz neformalne pregovore”.
Uz to, novije studije poput Štiglicove (2010) i Batistonove (2009) pokazale su da su gusto povezane finansijske mreže izuzetno sklone sistemskom riziku. Uprkos tome što ovakve mreže u dobrim vremenima mogu delovati izuzetno snažno, u vremenu krize njihove članice simultano ulaze u stanje visokog potresa, što je i demostrirano 2008. kada se zamalo dogodio potpuni finansijski kolaps (što je tim pre bilo izvodljivo jer 3/4 mreže ovog najvećeg čvorišta čine upravo finansijske institucije).
50 najmoćnijih
1. BARCLAYS PLC (Velika Britanija, druga najveća bankarska grupacija)
2. CAPITAL GROUP COMPANIES INC, (SAD kompanija za upravljanje različitim vrstama investicionih fondova)
3. FMR CORP (SAD, jedan od najvećih svetskih uzajamnih fondova)
4. AXA FR (francuska osiguravajuća korporacija)
5. STATE STREET CORPORATION (SAD, finansijski holding)
6. JP MORGAN CHASE & CO. (američka investiciona banka)
7. LEGAL & GENERAL GROUP PLC (Velika Britanija, osiguranje)
8. VANGUARD GROUP, INC., (SAD, investicioni fond)
9. UBS AG (Švajcarska, bankarski sektor)
10. MERRILL LYNCH & CO., INC. (SAD, investiciona banka)
11. WELLINGTON MANAGEMENT CO. L.L.P. (SAD, investicioni fond)
12. DEUTSCHE BANK AG (nemačka banka prisutna u 70 zemalja sveta, drži jednu petinu menjačkih poslova na svetskom tržištu)
13. FRANKLIN RESOURCES, INC. (SAD, holding, upravlja investicionim fondovima)
14.CREDIT SUISSE GROUP (švajcarska banka)
15. WALTON ENTERPRISES LLC (SAD, vlasnici Wal-Marta)
16. BANK OF NEW YORK MELLON CORP (SAD, finansijski sektor)
17. NATIXIS (Francuska , bankarski sektor)
18. GOLDMAN SACHS GROUP, INC., (SAD, finansijski sektor)
19. T. ROWE PRICE GROUP, INC. (SAD, investicioni fond )
20. LEGG MASON, INC. (SAD, holding kompanija, upravlja uzajamnim fondovima)
21. MORGAN STANLEY (američka investiciona banka)
22. MITSUBISHI UFJ FINANCIAL GROUP, INC. (najveća japanska bankarska grupa)
23. NORTHERN TRUST CORPORATION (SAD, upravljanje fondovima)
24. SOCIÉTÉ GÉNÉRALE (Francuska, bankarski sektor)
25. BANK OF AMERICA CORPORATION (SAD, bankarski sektor )
26. LLOYDS TSB GROUP PLC (Velika Britanija, komecijalna banka)
27. INVESCO PLC (Velika Britanija, firma za upravljanje investicionim fondovima)
28. ALLIANZSE (Nemačka, osiguranje)
29. TIAA (SAD, upravlja između ostaog penzionim fondovima nastavnika)
30. OLD MUTUAL PLC (Velika Britanija, investicioni fond)
31. AVIVA PLC (Velika Britanija, osiguranje )
32. SCHRODERS PLC (Velika Britanija, upravlja investicionim fondovima)
33. DODGE & COX (SAD, upravlja investicionim fondovima)
34. LEHMAN BROTHERS HOLDINGS, INC. (SAD, investiciona banka, bankrotirala)
35. SUN LIFE FINANCIAL, INC. (Kanada, životno osiguranje)
36. STANDARDLIFE PLC (Velika Britanija, upravlja penzionim fondovima i bavi se osiguranjem)
37. CNCE (Francuska, druga najveća bankarska grupa)
38. NOMURA HOLDINGS, INC. (Japan, finansijski sektor)
39. THE DEPOSITORY TRUST COMPANY (SAD, klirinška kuća)
40. MASSACHUSETTS MUTUAL LIFE INSUR. (SAD, osiguranje)
41. ING GROEP N.V. (Holandija, bankarska grupa)
42. BRANDES INVESTMENT PARTNERS, L.P. (SAD, upravljanje investicionim fondovima)
43. UNICREDITO ITALIANO SPA (Italija, bankarska grupacija )
44. DEPOSIT INSURANCE CORPORATION OF JP (Japan, osiguranje depozita)
45. VERENIGING AEGON (Holandija, osiguranje )
46. BNP PARIBAS (Francuska, investiciona banka)
47. AFFILIATED MANAGERS GROUP, INC. (SAD, finansijski sektor)
48. RESONA HOLDINGS, INC. (Japan, bankarska grupacija)
49. CAPITAL GROUP INTERNATIONAL, INC. (SAD, upravlja fondovima)
50. CHINA PETROCHEMICAL GROUP CO. (Kina, naftna kompanija )