Home TekstoviAnalizeBiznis Živeti poput Norveške

Živeti poput Norveške

by bifadmin

Norveški odnos s Briselom – ova zemlja je članica Evropskog ekonomskog prostora, ali ne i EU – neki evroskeptici vide kao savršen model. Herijet Aleksander otputovala je u Bergen ne bi li pronašla još neke odgovore na „norveški fenomen”.

Stojeći na rivi i gledajući put Severnog mora, mladić sav ispečen od sunca uzima gutljaj svog piva i na tren se zaustavlja: „Želimo da budemo gospodari vlastite sudbine“, napokon rekavši, “a ne da nam Brisel priča šta treba da radimo. Zašto bi trebalo da budemo u Evropskoj uniji, a, uz sve to, još i da plaćamo za greške koje su načinile druge zemlje?“ Slegnuvši ramenima, dobacuje refren koji se u zadnje vreme tako često čuje: „Bolje nam je izvan EU“.

Ali, to nije bila britanska obala, a poznate fraze ne dolaze iz usta Britanaca. U Bergenu, norveškom gradu broj dva, ovakvi pogledi i izjave gotovo su univerzalni, a Hans-Erik Almas, 23, jedan je od 80 posto Norvežana koji misle da njihova zemlja ima pravo da ne bude u EU. On drži do stanovišta da je „Norveška jaka i bogata, pa ne vidim zašto bi trebalo rizikovati sa ulaskom. Već imamo ugrađene najbolje od EU, iako nismo njena članica.“ Takvo se mišljenje sve češće čuje i preko Severnog mora, u Velikoj Britaniji. Pre nekoliko dana je britanski premijer Dejvid Kameron za Sandej Telegraf izjavio kako postoji mogućnost otvaranja referenduma o britanskom članstvu u EU. I Norveška se često navodi kao savršen primer: kako napustiti EU, a još uvek napredovati.

„Ljudi strahuju da ćemo, ako Britanija napusti EU, izgubiti pristup jedinstvenom tržištu i biti onemogućeni da slobodno putujemo“, kaže Robert Oulds, direktor ‘Bruges’ think tank grupacije. „Ali to nije naš slučaj. Britanija može otkazati članstvo u EU i ujedno zadržati trgovinske prednosti – poput norveškog primera. Jedino što bismo izgubili jesu birokratija i troškovi. „

Norveška je svojih pet miliona građana već dvaput pitala da li žele da se pridruže EU – referendumima iz 1972. i 1994. – i u oba navrata, nakon žučne i emotivne rasprave, s malom prednošću prevagu su odneli evroskeptici. Umesto članstva, Norveška se zajedno s Islandom i Lihtenštajnom pridružila Evropskom ekonomskom prostori (EEA) – grupi u kojoj su svih 27 država članica EU plus tri koje joj ne pripadaju, uređenoj po principima „Četiri Slobode“: slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. Norveška se rukovodi samo jednom trećinom propisa koji važe za punopravne članice EU. Reč i zakoni EEA ne važe kada su u pitanju norveška poljoprivreda, ribarstvo, ili pravosuđe i unutrašnji poslovi. Kada je u Norveškoj reč, izgleda da ovakav aranžman odlično funkcioniše. Jedna je od najbogatijih zemalja, zemlja u kojoj je većina građana zadovoljna svojim životom, sa BDP-om po stanovniku od 40.000 funti – u poređenju sa 23.000 £ koliki je u Velikoj Britaniji i EU prosekom od 21,150 funti. Stopa nezaposlenosti je 3,25 posto, a BDP raste po stopi od 2,75 posto godišnje – kao što je u proseku bilo i u poslednjih 40 godina.

Takođe, redovno je u vrhu UN istraživanja o globalnom kvalitetu života, s velikodušnim sistemom socijalne pomoći – žene dobijaju 46 sedmica porodiljskog odsustva i to s punom platom, u odnosu na Britanke, koje u 90% slučajeva odsustvuju samo šest sedmica. Besplatno obrazovanje predviđeno je za sve. Ova zemlja sve ovo finansira novcem dobijenim od prodaje ogromnih rezervi nafte, drvne građe i ribe – novca kojim upravlja mudro: daleko veći deo svojih prihoda od nafte Norvežani koriste pre za finansiranje zdravstvenih potreba u budućnosti, nego što ga troše na, recimo, stariju populaciju.

„U Norveškoj vlada opšti stav kako mi sami umemo da najbolje prosudimo šta je ono što je u našem vlastitom i u interesu naše zemlje najbolje“, rekao je Ola Hedsten, predsednik Poljoprivredne zadruge koja broji 55.000 članova. Norveška nije potpisala akt o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP), pa tako upravlja svojom obradivom zemljom po sopstvenom nahođenju. Prehrambeni proizvodi koji se prodaju u EU, ipak, moraju zadovoljavati propise jedinstvenog evropskog tržišta – suočavajući se, takođe, i s evropskim uvoznim carinama.

„Naglasak je na podršci malim poljoprivrednim proizvođačima, koje stimulišemo da proizvode dovoljno hrane za naše potrebe,“ rekao je Hedsten. “ Zajednička poljoprivredna politika (CAP) koja vlada u EU sve je podredila masovnoj proizvodnji, što mi u Norveškoj nikako ne želimo.“ Ostali farmeri tvrde kako je evropska podrška genetski modifikovanom semenu protiv njihovih želja, i kažu kako su norveške agrarne metode od vitalnog značaja za očuvanje tradicionalnog okruženja i prirodnih resursa ove zemlje. „Ne želimo da završimo kao Šveđani“, ističući da je njihov nordijski sused ,od ulaska u EU, pretrpeo pravi egzodus sela.

„Norveška je zemlja prosperiteta i želimo da takva i ostane“, rekao je Gunnar Bakke, regionalni poslovni poverenik za Bergen. „Gledamo i planiramo na duge staze, a našim resursima upravljamo pažljivo, tako da ne vidim zašto bi trebalo da uđemo u EU – a potom bili priimorani da plaćamo svačije tuđe raskalašnosti.“ Neki Norvežani još su oštriji po svojim gledištima. „Norveška bi trebalo da sasvim izađe iz Evropskog ekonomskog prostora“, rekao je Heming Olaussen, predvodnik kampanje “Ne Evropi”. „Još uvek smo prisiljeni da prihvatamo previše briselskih odluka, koje nam na mala vrata ulaze. Bilo bi daleko bolje napustiti EEA i imati samo bilateralne sporazume. Norveška je dovoljno snažna da stoji na sopstvenim nogama i važno je trgovinsko središte, tako da – u svakom slučaju – EU neće moći da nas ignoriše.“

viking

Bergen je bio trgovački grad još u doba Vikinga, imajući koristi od svojih voda i šumovitih padina – tako je postao ključni deo Hanze – trgovačke organizacije koja je povezivala luke severne Evrope od 1300. do 1660 godine. U njemu i danas prevladava trgovački duh i preduzetništvo. Sa stanovništvom koje broji samo 260.000 ljudi, Bergen je ipak dom mnogim velikim naftnim kompanijama, a takođe i centar najvećih svetskih kompanija za uzgoj lososa. Na granitnom pločniku uz rivu izložene su divovske tezge sa ovom ribom, uz škampe, kitovo meso i rakove. Kobasice od irvasovog mesa i prostirke od kože losa, uz ručno pletene vunene džempere u nordijskom stilu, kao i statue trolova… Svi tradicionalni proizvodi urađeni su i po ukusu i nervu savremenog tržišta. „Napustila sam Malagu jer nije bilo posla u turističkom sektoru“, rekla je Ines Kastro, 27. Poput ostalih radnika-migranata, i ona zarađuje € 17 na sat – prava sreća u odnosu na plate u Španiji.

„Ne postoji način na koji bi Norveška trebalo da uđe u EU“, rekao je Gabriel Remotti, 25, iz Rima. „Kod kuće je katastrofa. Ovdje postoje stvarne mogućnosti.“ Iako se ne slažu baš svi oko norveškog modela – trgovinski partner s EU ali ne član – ovo je, očigledno, dobar koncept. „Trenutnu situaciju imenujem kao ‘Nepodnošljiva lakoća EEA'“, rekao je Paal Frisvold, predsednik ‘Bellona Europa’ i borac za norveško članstvo u EU. „Živim u Briselu i čini mi se da je tako tužno kad vidim šta smo sve propustili. Norveška je marginalizovala samu sebe, baš kada je trebalo da bude u samom srcu Evrope.“ Torben Foss, bivši državni službenik zadužen za pisanje pravnog poglavlja između Norveške i EEA, takođe smatra kako bi bilo bolje da je Norveška ušla u EU. „Postoji strah da, ako pristanemo da uđemo u EU – ona će iznenada doći i iskoristiti sav naš riblji fond“, kaže Foss. „Ali to nema nikakve zdrave logike. Prava vezana za ribolov utemeljena su na istorijskom nasleđu i činjenicama, pa je apsurdno sugerisati da bi norveške vode na bilo koji način bile ugrožene od strane EU.“ S obzirom da je izvan EU prostora, Foss ističe da se Norveška suočava sa visokim evropskim uvoznim carinama na proizvode od prerađene ribe – 12 posto u slučaju dimljenog lososa, baš kao i na poljoprivredne proizvode. Zauzvrat, francuski sir se, kao uvozna roba, u Norveškoj oporezuje čak i do 400 posto.

Trgovina naftom, gasom i industrijskim proizvodima je, pak, s EU slobodna i ova se roba bez problema plasira – jer EEA članice poštuju sve direktive vezane za jedinstveno tržište – a EEA je ekonomski savez kojem pripada i Norveška.

„Činjenica je da smo agilniji i poslušniji od svih ostalih članica EU – brzo sprovodimo njene direktive i to napismeno, iako im ne pripadamo“, tvrdi Marit Warncke, čelnica bergenske trgovinske komore. „Ne sedimo po hodnicima briselskih zdanja, već, umesto toga, za stolom donosimo konkretne odluke.”

Ali, ni članstvo u EEA nije bez svojih troškova, ističe. Kroz nju, Norveška puni evropsku kasu sa 340 miliiona evra godišnje – bez obzira što nije njena članica, niti u njenim telima ima bilo kakvih glasačkih prava. U slučaju da, kao Norveška, i Velika Britanija krene istim putem – da izađe EU – njen godišnji doprinos kasi EEA može pasti na samo € 2 milijarde neto doprinosa, u poređenju sa sadašnjih 11,6 milijardi. Međutim ima onih koji tvrde da se istupanjem iz EU gube znatna politička prava i ekonomski status koji se trenutno uživa – što je, možda, ipak previsoka cena izlaska. Charles Grant, osnivač Centra za evropske reforme, tvrdi da „London predstavlja 75 posto evropskih finansijskih tržišta, i stoga bi bilo smešno kada bismo sami sebe marginalizovali.“

Na ulicama Bergena malo je entuzijazma za menjanje sadašnjeg statusa quo, premda se debata nastavlja. „Ljudi ne shvataju šta se, zapravo, događa“, mišljenja je gospođa Warncke. „Misle da lebdimo, sretno izolovani u svom mehuru. Ipak, za naše dobro, moramo se daleko više angažovati u Evropi – a Velika Britanija , kada je u pitanju istupanja iz EU ne bi trebalo da razmatra čak ni kao opciju. Niko od nas ne može tek tako izdvojen – samo da sedi, sam, na svom mestu, jedući svoju ribu.“

13. jul 2012, The Daily Telegraph LONDON

prevod: Milan Lukić

Pročitajte i ovo...