Biznis i finansije, broj 90, septembar 2012.
EU ili CEFTA?
Koju izvoznu igru igraš?
U borbi za svaki evro izvoza kompanije u regionu primenjuju sve moguće strategije: od strateškog pomeranja sa italijanskog na rusko i tržište Kazahstana, igranja na kartu nostalgije, do korišćenja dijaspore u Austriji, Nemačkoj, Švedskoj i Švajcarskoj za inicijalno osvajanje novih kupaca. Sa pogoršanjem privrednih okolnosti u EU, fokus ovdašnjih izvoznika seli sa ka članicama manje okrznutim krizom – Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
PERISKOP
10 Svetski sirovinski resursi i globalna ekonomska kriza: Suša na vrhu investicionog mehura
Dugotrajna suša koja je tokom godine pogodila većinu glavnih proizvođača hrane i desetkovala letinu širom sveta izazvala je novi talas rasta cena žitarica na robnim berzama. Cene bazične hrane dostigle su nove maksimume u desetogodišnjem uzlaznom trendu, tokom kojeg nisu dominirale sušne godine. Da li svetu zaista predstoji odsudna bitka za hranu ili je efekat suše jedna od poslednjih spirala investicionog buma koji beleže glavni svetski resursi, a koji neće biti okončan drukčije od brojnih piramidalnih shema koje su mu prethodile?
14 Arapsko proleće danas: Bekstvo od slobode
Trenutna cena Arapskog proleća je više od 50.000 mrtvih, četiri miliona izbeglica, paralisane ekonomije i još veće siromaštvo. Nakon pobuna u ime slobode i demokratije, politički islam ima veći uticaj nego u bilo kom periodu od propasti Osmanlijskog carstva, sa izuzetkom Libije gde su na izborima tesno pobedile liberalne snage, zahvaljujući glasovima žena.
16 Nova BRICS banka: podrška razvoju i trgovini ili nešto više: Alisa u zemlji duga
Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika najavile su da će na samitu u Južnoj Africi 2013. proglasiti osnivanje svoje razvojne banke koja bi trebalo da bude alternativa MMF i Svetskoj banci. S obzirom na unutrašnje tenzije unutar ove grupacije i sticanja apstraktne strateške prednosti u odnosu na ostatak sveta na drugoj strani, vrlo je verovatno da će ova inicijativa, barem na početku, biti redukovana na bazične funkcije razvojne banke i “ekspres šaltera” za kreditiranje međusobne spoljne trgovine u teškim vremenima.
BIZNIS
18 EU, CEFTA i Srbija: Koju izvoznu igru igraš
U borbi za svaki evro izvoza kompanije u regionu primenjuju sve moguće strategije: od strateškog pomeranja sa italijanskog na rusko i tržište Kazahstana, igranja na kartu nostalgije, do korišćenja dijaspore u Austriji, Nemačkoj, Švedskoj i Švajcarskoj za inicijalno osvajanje novih kupaca. Sa pogoršanjem privrednih okolnosti u EU, fokus ovdašnjih izvoznika seli sa ka članicama manje okrznutim krizom – Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj.
20 Evro kriza i Srbija: Da li je solidarnost lek za recesiju?
Ekonomija evro zone i srpska privreda ponovo su na nizbrdici. Hitni potezi mogu da donesu stabilnost na kratak rok, ali za dugoročni rast neophodne su radikalne a nepopularne mere. Francuska i Italija povukle su neke originalne mere za povećanje javnih prihoda i pravedniji raspored tereta krize. Da li su oni primenjivi i u srpskom „raju za bogate”?
24 Struja i klimatske promene: Nema kiše u kablu
I u normalnim okolnostima, sa prosečnim hidrološkim parametrima, temperaturnim nivoima i radom industrije, region jugoistočne Evrope je bilansno gledano tokom cele godine energetski deficitaran. Šta činiti ako periodi suša budu sve duži? “Ekstremne promene nude više sunca i vetra. Priroda, dakle, daje logičan odgovor šta raditi“, kaže Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu.
26 Intervju: Danijel Ajnhozer, Imperial Tobacco: (Su)više akciza, više sivog tržišta
Država i duvanska industrija su u delikatnom odnosu: na njenoj strani su najveće tržište u regionu i mogućnost da sama vodi politiku akciza bez upliva EU, ali i očajnička potreba da popuni budžet. Na drugoj strani, duvandžije su samo prošle godine državnoj kasi na ime poreza i akcija uplatile oko 800 miliona evra. Da bi i u budućnosti njihov doprinos budžetu ostao veliki, akcize na duvanske proizvode moraju se povećavati postupno, kaže Danijel Ajnhozer, regionalni direktor Imperial Tobacco za Istočnu Evropu
28 „SD“, suši i izvozi povrće: Suva paprika je ozbiljna matematika
Na severu Bačke između naselja Martonoš, Horgoš i Kanjiža preradi se više začinske paprike nego što je potrebno čitavoj Srbiji. Privatno preduzeće Dušana Hajdina, „SD“, rešenje za „gužvu“ u domaćoj proizvodnji pronašlo je izlaskom na evropsko tržište.
FINANSIJE
32 Gde je granica srpskog zaduživanja? Pri kraju balade
Da se Srbija ubrzano i prekomerno zadužuje poznato je svima. Ali da je tempo uzajmljivanja već sada doveo do toga da nas samo kamate godišnje koštaju preko pola milijarde evra, podatak je koji se retko čuje. U državi u kojoj je ceo bruto domaći proizvod 30 milijardi evra, jasno je da dati 1,9 odsto svake godine samo na kamate nije održivo. To je šest puta više novca od onog koji Srbija izdvaja za nauku i nešto manje od pola svote koju dajemo na celokupnu prosvetu, ili 250 kilometara izgubljenog autoputa godišnje.
36 Novi sistem naplate javnih prihoda: Novo sa ukusom starog
Da li je uključivanje banaka u kontrolu naplate poreza i doprinosa u cilju povećanja naplate javnih prihoda modifikacija sistema po kojem je funkcionisala nekadašnja SDK ili korak ka novom integrisanom sistemu koji će smanjiti rad na crno? Mišljenja stručnjaka se razlikuju ali je većina na stanovištu da, bez pokretanja proizvodnje i reforme poreskog sistema, uključujući i način rada Poreske uprave, neće biti ni značajnijeg punjenja budžeta.
38 Može li renminbi da zameni dolar i evro: U sporoj traci
Pod uticajem krize koja poslednjih nekoliko godina potresa svet, a ponajviše tle SAD i Evrope, dolar i evro gube svoje pozicije glavnih rezervnih valuta dok njihovo mesto polako preuzima renminbi, iza kojeg stoji druga najjača ekonomija sveta. Predviđanje da će kineska valuta na velika vrata ući na globalnu pozornicu više niko ne osporava, ali se i dalje vodi živa rasprava o tome kada će se to i dogoditi
TEMAT
43 Deloitte TOP 500: Škodi ni kriza ne škodi
Ukupan prihod od prodaje 500 vodećih kompanija u centralnoj Evropi rangiranih na Deloitte-ovoj listi premašio je 707 milijardi evra u 2011. godini, što predstavlja prosečan rast od 9,8%, čime je nastavljen pozitivan trend rasta iz 2010. godine. Iako ovi rezultati odaju utisak o ekonomskom ozdravljenju, prosečna neto dobit je u istom periodu opala za 3,5% što ukazuje na ponovno usporavanje privrednog rasta. Na listi je 11 srpskih preduzeća, kao i godinu dana ranije.
44 Banke i osiguranja: Na novoj proveri
Visok nivo nekvalitetne aktive i tendencija rasta kreditnih gubitaka, zajedno sa poskupljenjem domaćih i inostranih izvora finansiranja i neznatnim rastom ostalih kategorija prihoda i rashoda, ukazuju na značajne probleme kada je u pitanju oporavak profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u narednom periodu. Prema učešću u ukupnoj aktivi bankarskog sektora, Banca Intesa je vodeća u Srbiji, ali nije uspela da se plasira na listu 50 najuspešnijih banaka u centralnoj Evropi.
46 Sektor široke potrošnje: I najveći evropski trgovci posrću
Potrošači će vrlo verovatno i naredne 2013. godine nastaviti da troše veoma racionalno. To će povećati pritisak na kompanije da pokažu veću sofisticiranost u upravljanju cenama i profilisanju nas kao krajnjih kupaca, a da toga nismo ni svesni. Kod maloprodajnih lanaca očekuje se dalje širenje aktivnosti na nove kanale prodaje i komunikacije kao što je e-trgovina, koja kod nas još nema veliki značaj ali će, sasvim sigurno, uticati na navike i odabir potrošača prilikom kupovine u budućnosti.
INTERVJU
62 Džon Cebe, prvi bibliotekar sveta: Znanje je iznad zvanja i zdanja
Za knjige, odakle god da potiču, ne smeju postojati granice, ističe Džon Cebe (John Tsebe), koji se na čelu Međunarodne federacije bibliotekarskih asocijacija bori za očuvanje i razmenu svetske pisane baštine. Kao Južnoafrikancu, cilj mu je da afrički kontinent što pre uključi u digitalnu globalnu biblioteku. U tome mu može pomoći i Srbija, sa dokumentima za koje ocenjuje da su „od neprocenjive važnosti za južnoafričku istoriju u doba aparthejda“.
SKENER
66 Balkanski Vlasi, Srbija, susedi i EU: Između preporoda i asimilacije
Sa kolapsom komunizma, a naročito nakon iniciranja EU programa za ljudska i manjinska prava, ponovo je otvoreno “vlaško pitanje” na Balkanu. Izveštaj o Aromanima (ADOC 7728) Evropskog Saveta i Preporuka 1333 postali su okvir za Vlahe/Aromane širom regiona da započnu borbu za svoja etnička, kulturna i jezička prava. To je otvorilo neke stare, ali donelo i nove kontroverze. Da li su Vlasi, Rumuni, Grci, ili imaju vlastiti, poseban identitet?
70 Industrijsko kulturno nasleđe: Kontraevolucija
Kada ljubitelji tehno muzike u rane jutarnje sate napuste čukarički klub KPGT, teško da neko od njih zna da je ova zgrada iz 1899. bila najveća fabrika šećera u Jugoslaviji. Večina sličnih, i još starijih objekata širom Srbije svedoče da smo u prošlosti imali i industrijsku strategiju i industriju. Činjenica da su među njima u najboljem stanju oni koji, iako zastareli, još uvek rade, upućuje na dve stvari: kako se odnosimo prema nasleđu i kakva nam je industrija danas.
74 Podvodna arheologija: Muzej koji postoji i ne postoji
Tri turske galije potopljene prilikom opsade Beograda 1456. na potezu gde se gradi most Zemun- Borča, samo su delić izuzetno raznovrsne „zbirke“ koju kriju reke Srbije, a koja nam je nedostupna. Jer, podvodna kulturna baština je još uvek jedina kulturna baština u našoj zemlji kojoj nije priznato pravo na postojanje.
IT
76 Internet provajderi: Zašto kvantitet nije doneo kvalitet? Dok nas strah ne popravi
U Srbiji prema podacima za 2011. posluje 232 internet operatora, ali konkurencija na papiru nije uticala na podizanje kvaliteta usluge: o tome svedoče brojne pritužbe udruženjima potrošača. Njima se korisnici obraćaju kao poslednjoj instanci kad ih davaoci usluge, s kojima najčešće imaju višegodišnji ugovor, jednostavno ignorišu. S obzirom da, prema finansijskim pokazateljima, za ove kompanije nema krize, teško da će ih neki ekonomski signal naterati na bolji rad.
79 Ekspanzija mobilnog poslovanja: Post PC era
U narednu godinu svet će ući sa 1,3 milijarde ljudi koji će poslovati mobilno. Ovakav trend, uprkos tome što je zbog ekonomskih teškoća sporiji nego što bi se želelo, beleži se i u Srbiji.
80 Alternativa štedljivim sijalicama: Neka bude svetlost
Štedljive sijalice pod izvesnim okolnostima nisu ni štedljive ni dugovečne, emituju svetlost koja je ne samo neugodna nego i štetna za oči i kožu već i, što je najgore, sadrže otrovne supstance. Alternativa je LED rasveta koja se još uvek usavršava, ali već za deceniju ili dve učiniće da zaboravimo i na klasične i na štedljive sijalice.
NAUKA
82 Šta je samo ljudsko? Kako stvari stoje – ništa
Šta je to samo ljudsko što nas suštinski razlikuje od životinja? Svest o sebi? Upotreba jezika? Trgovina i slobodno tržište? Solidarnost i jednaka podela dobara? I to, i ostalo što mislimo da je u stanju samo čovek – već je viđeno kod životinja.
KOKTEL
84 Filmovani superheroji: Crno i belo u koloru
Sa tri milijarde dolara zarade od prodaje bioskopskih ulaznica širom sveta do kraja avgusta, filmski hitovi „Osvetnici“, „Čudesni Spajdermen“ i „Uspon Mračnog viteza“ potvrdili su višegodišnju komercijalnu dominaciju holivudskih obrada američkih superherojskih stripova. Svoj veliki uspeh oni duguju spektakularnim akcionim scenama, ali i pojednostavljenom prikazivanju dobra i zla, u vreme kada su granice između ove dve krajnosti u svakodnevnom životu sve manje vidljive.
86 Zanemarena enigmatika: Ubi me loša reč
Od elegantne i zabavne „glavolomke“ za vežbanje opšte kulture i poznavanja jezika, ukrštene reči i drugi enigmatski sadržaji pretvorili su se u rasadnik za promovisanje novokomponovanih zvezdica i nepravilnih oblika reči i ponavljanih pojmova. Mnogi specijalizovani autori povukli su se sa scene, odbijeni niskim honorarima i nedostatkom interesovanja kod čitalačke publike.
KOMUNIKACIJE
88 Nove profesije vezane za društvene mreže: Internet (s)oko
Koliko je starijih sugrađana na Fejsbuku, da li vaš restoran komentarišu na društvenim mrežama a da to niste ni znali, kako da postignete da vas kupac reklamira – samo su deo priče o tome čime se bave internet agencije za promociju na društvenim mrežama da bi obezbedile zaradu klijentima i tako i same zaradile
REPRINT
90 Smešna strana Evrope
Kad očajavaju, svi su Evropljani manje više isti: brine ih nemaština, (ne)sigurnost radnog mesta i opšta neizvesnost. Kad ismevaju, pomalo susede a najviše sebe, u prvom planu su lokalni valeri satire, ironije i sarkazma izbrušeni tokom mnogih teških dana u kojima je povremeno i brutalni humor jedina oduška, piše u deset nastavka francuski Mond. Kako bi inače planetarni hit postao šou “Izvinite ja sam Grk” komičara Lakisa Lazopoulosa, i kako bi drugačije građani Rejkjavika izabrali komičara za gradonačelnika?
VREMEPLOV
92 Trgovina „zamrznutom vodom“: Čovek koji je bio opsednut ledom
Amerikanac Fredrik Tjudor nije podnosio ljude i bio je opsednut samo jednom idejom – kako da led pretvori u komercijalni proizvod. Uprkos stavu drugih da je takva ideja ravna ludilu, on je na njenu realizaciju utrošio godine truda i porodični imetak, dok nije prevazišao sve moguće prepreke i začeo industriju koja je i njemu i drugima donela bogatstvo.
OTISAK MESECA
94 Tehnologija legalne pljačke
U rečnicima sam uspeo da nađem čak 17 značenja reči „spread“ (spred), ali slaba vajda. Rečnici su pisani dok ta reč nije značila to što je čini važnom danas. Uz pripomoć prijatelja poliglote sveo sam značenje na „raspon“ ili „razlika“, a one kao: premaz, obilan obed, prostranstvo… odbacio. Savremeno značenje je: raspon ili razlika u vrednosti između nemačkih državnih obveznica i obveznica neke druge zemlje evrozone.
