Zašto je za energetski efikasne projekte Srbija perspektivno tržište, šta je to pametna energetska mreža u postojećim i gradovima budućnosti, kako će naši potomci koristiti električne automobile i šta je isplativ rizik i u vreme krize? Odgovori na ova i druga pitanja objašnjavaju zašto je za kompaniju „Schneider Electric“ ova poslovna godina bila uspešna i na tržištima na kojima se to ne bi očekivalo, a u Srbiji decembar završen projektima za koje „nema zime“.
Kada bi za novogodišnji poklon mogao da bira neki inovativni proizvod iz budućnosti, Dragoljub Damljanović bi najrađe izabrao pametnu spravicu koja bi programirala idealnu temperaturu u stanu. Zašto baš ova od svih želja, možda će postati jasnije kad kažemo da je naš sagovornik direktor kompanije „Schneider Electric“ za tržište Srbije i Crne Gore, koja je pre više od veka donela stratešku odluku da se od proizvodnje oružja preorijentiše na tržiše električen energije, kojoj je i danas verna. Oko 130.000 zaposlenih u više od 100 zemalja proizvodi integrisana rešenja u oblastima energetike, infrastrukture, industrijskih procesa, automatizacije u objektima, data centrima, kao i u sektoru stanovanja i građevinarstva, kako bi se sa manje energije ostvarila ista produktivnost ili komfor.
Da za ovu delatnost „nema zime“ ni u ekonomskoj krizi, pokazuje i decembarska poslovna agenda ove kompanije na domaćem tržištu. U Čačku je 12. decembra otvorena fabrika „SNE Energy“, izgrađena na konceptu „zelene, pametne i poslovno edukativne zgrade“, a koja će proizvoditi srednjenaponsku opremu po licenci „Schneider Electric“-a. Nešto ranije, 5. decembra, u novootvorenom hotelu „Premier Aqua“ u Vrdniku, predstavljen je Life Space koncept – program elektro galanterije „Unica“ sa više od 150 električnih i elektronskih funkcija za kontrolu svetla, utičnica, VDI, signalizacije, zaštite, i uštede energije u bežičnim sistemima. Realizacijom ovih projekata, „Schneider Electric“ je završio godinu u kojoj je, 15. novembra, proslavio deceniju poslovanja na tržištu Srbije i Crne Gore. Počelo je sa otvaranjem predstavništva u Beogradu 1997. godine, a 2002. formirano je preduzeće koje danas ima partnersku mrežu od preko 20 zvaničnih distributera i sistem integratora, kao i 60 prodajnih mesta širom Srbije i Crne Gore.
Najnovija velika prekretnica u poslovanju, prema Damljanovićevim rečima, je prošlogodišnja akvizicija kompanije „Telvent“, specijalizovane za softverska rešenja u upravljanju velikim infrastrukturnim sistemima. „Zahvaljujući tome, „Televent DMS“ u Novom Sadu je postao jedan od četiri svetska centra za istraživanja i razvoj, a mi bogatiji za oko 800 kolega koji proizvode softver za optimalno upravljenje distribucijom električne energije“. Tokom decenije rada, kompanija je ostavila svoj „energetski potpis“ u nizu projekata, među kojima su najvažniji VIG plaza, B2, Klinički centar u Novom Sadu, poslovni centar „Ušće“, tržni centri „Delta City“ u Beogradu, Podgorici i Kragujevcu… „Schneider Electric“ rešenja se korisite i za upravljanje elektrodistributivnom mrežom u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.
Trostruka perspektiva u Srbiji
Iako je poslovna filozofija ove multinacionalne kompanje svuda ista – da se tržišno pozicioniranje zasniva na saradnji sa lokalnim partnerima, priče su veoma različite, ističe Damljanović. „U Srbiji smo od samog početka hteli da pokažemo da imamo vrhunske stručnjake koji su u stanju da projekuju najsloženija rešenja – zato je danas u našoj kompaniji 80 odsto zaposlenih sa visokim obrazovanjem. Zahvaljujući tome, radili smo izuzetno kompleksne trafostanice za objekte kao što su Skupština Srbije, Vlada Srbije, Ustavni sud, Kovnica novca, a upravo završavamo i data centra „Telekoma“. Takvo opredeljenje je teži put, jer je reč o objektima koji zahtevaju konstantno napajanje i „ne trpe greške“, što nameće ogromnu odgovornost. Ali to su istovremeno veliki poslovi, koji su nam omogućili da ulažemo u druge segmente – od pametnih zgrada do prodajnih mesta za proizvode koji su namenjeni za širu potrošnju. Nisu svi podjednako unosni, ali nam obezbeđuju da u krajnjem rezultatu konkurišemo trendovima u okruženju i svetu“.
Skroman ekonomski potencijal domaće privrede, devastirana industrija i ekološko kaskanje ne obeshrabruju Damljanovića u pogledu novih poslova. Naprotiv, ocenjuje domaće tržište kao vrlo perspektivno u tri ključna segmenta. Prvi je infrastruktura, koja decenijama nije održavana. „Za nas je prvenstveno interesantna energetska infrastruktura, posebno projekat Južnog toka, ali i projekti koji su vezani za upravljanje vodama. U Srbiji praktično nema postrojenja za upravljenje otpadnim vodama, a pojedini gradovi i dalje imaju problema sa pitkom vodom, što neminovno zahteva nova ulaganja. Njihov tempo je, na žalost, usporen usled neefikasnih zakona – počev od javnih nabavki do izdavanja građevinskih dozvola. Zato dolazimo u apsurdne situacije da veliki investitori ne mogu da realizuju ulaganja jer ih koči komplikovana papirologija. Pored infrastrukture, veliki potencijal vidimo u novim fabrikama. Nama je ova godina uspešna jer smo opremili puno novih fabrika u Srbiji – „Fijat”, „Beneton”, „Jura”, „Džonson kontrol”… Ako se nastavi sa takvom politikom, za nas je to dvostruko korisno. Sa jedne strane, imamo projekte u samim fabrikama, a sa druge prespektivu da sa povećanjem životnog standarda usled otvaranja novih radnih mesta povećamo prodaju svojih proizvoda za krajnje kupce u sektoru građevinarstva i stanovanja“.
Treći „kamen temeljac“ za rast na domaćem tržištu je energetska efikasnost. Bez obzira što je u Srbiji cena struje ispod tržišne i što se zbog toga i dalje rasipa, „onaj ko danas gradi posao na kalkulaciji sa jeftinom strujom, moraće ubrzo da stavi ključ u bravu. Ne postoji način da struja u Srbiji bude i dalje jeftina, i nema drugog rešenja nego da poslovanje bude energetski efikasnije“, decidiran je Damljanović. U prilog takvoj tvrdnji navodi primere multinacionalnih kompanija koje posluju u Srbiji, i bez obzira na jeftinu struju ulažu velika sredstva u rešenja za uštedu energije, „jer znaju da je to dugoročnije vrlo racionalna odluka. Nije lako dokazati isplativost takve investicije u okruženju koje je naviklo na jeftinu energiju, i zato se trudimo da imamo što više referentnih objekata koji će to dokazati u praksi. Najnoviji primer je upravo fabrika našeg partnera „SNE Energy“u Čačku, koja je potpuno energetski efikasna – od građevinskog materijala do pravljenja struje iz solarne energije. Takav poduhvat je u ovom trenutku skup, ali će se on višestruko isplatiti. I ne samo to. Uvek moramo da mislimo šta ćemo da ostavimo svojoj deci, jer su u pitanju resursi koji se ne obnavljaju“.
Kako predvideti budućnost
O tome razmišljaju u mnogim svetskim gradovima, u kojima je „Schneider Electric“ realizovao različite projekte zasnovane na konceptu pametne infrastrukturne mreže. Naime, čak 75 odsto svetske energije se troši u gradovima, od kojih većina ima infrastrukturu staru barem pola veka. „ U situaciji kada se broj stanovnika konstantno uvećava, imate dva rešenja – da ulažete u novu infrastrukturu, što je jako teško i izuzetno skupo, ili da probate da optimizujte potrošnju, da izvučete najviše iz postojeće infrastukture. Šta smo zaključili na osnovu istraživanja? Da jedan grad troši energiju za grejanje, za transport, za osvetljenje, za snabdevanje vodom, da je sve to povezano sa klimomom i da u procesu optimizacije samo jedan odsto uštede u tako velikim sitemima obezbeđuje ogroman novac koji može da se uloži u nešto drugo. Svi ti autonomni sistemi mogu da se povežu u upravljivu mrežu, zahvaljujući činjenici da je većina opreme digitalizovana, i da danas raspolažemo izuzetno moćnim računarima koji brzo mogu da obrade ogromne baze podataka. I kada to ukrstimo sa meteorološkim modelima, koje takođe rade naši stručnjaci, dobijamo rešenja koja mogu da integrišu sve te sisteme“. U osnovi ove tehnologije je softver koji prati i optimizuje snabdevanje strujom, vodom, grejanjem i transport u gradovima, što obezbeđuje pouzdanije snabdevanje i istovremeno smanjenje globalno zagrevanje. Rešenje omogućava i brža reagovanja u sličaju kvara, uštede u troškovima eksploatacije distributivne mreže, smanjenja gubitaka u mreži i mogućnost da se proizvođači energije iz obnovljivih izvora, kao što su male hidroelektrane, solarne farme i slično, priključe u mrežu kao novi izvor energije.
Kompanija radi i rešenja za više od 100 gradova na zapadu Kine koji će biti izgrađeni kao potpuno energetski efikasne i samoodržive urbane celine. No, bilo da je reč o izgradnji nove, ili optimizaciji postojeće infrastrukture, neophodno je da se sačine projekcije šta će u svakom od infrastrukturnih segmenata biti najoptimalnije u jednom gradu za narednih 10 ili 15 godina, objašnjava naš sagovornik.
Zato „Schneider Electric“ ulaže oko 5 odsto ukupnog obrta u istraživanja i razvoj. „Na taj način pokušavamo da anticipiramo šta će ljudima biti potrebno za pet do deset godina i da u tom pravcu razvijamo naše proizvode. Na primer, uređaje za napajenje električnih vozila smo počeli da razvijamo pre pet, šest godina iako tek danas postaju aktuelni. A već deceniju unazad radimo istraživanja kako će se uopšte koristiti električna vozila u budućnosti. Došli smo do zaključka da ljudi najverovatnije više neće želeti da imaju svoj auto, već će rentirati različite vrste automobila zavisno od toga da li im treba za svakodnevno kretanje po gradu ili za duža putovanja. To je vrednosna promena, koja će radikalno uticati i na promene u poslovnom konceptu u različitim industrijama – od pitanja infrastrukture koja može da podrži buduća vozila, do mogućnosti da, recimo, neki restoran uz večeru ponudi i besplatno punjenje električnog automobila i na taj način privuče nove goste“.
Spremni na rizik i stalno usavršavanje
U izuzetno dinamičnom svetu mogućnosti predviđanja zavise od delatnosti – u energiji su stvari „zacrtane“ za narednih pola veka, kaže Damljanović, dok u IT industriji nije moguće predvideti trendove duže od pet godina, a kad je u pitanju proizvodnja IT opreme, čak i vodeće svetske kompanije ne mogu da projektuju trendove duže od godinu dana. „Ono što je danas sigurno je da samo jedna ili dve pogrešne odluke mogu vrlo uspešnu firmu da „zbrišu“ sa tržišta, što se već desilo sa nekim kompanijama koje su u svojoj branši do pre godinu dana bile neprikosnovene, a danas ih više nema. Promene su postale toliko brze, da nema više mnogo šansi za popravni“. Činjenica da „Schneider Electric“ posluje širom planete donekle ga čini otpornijim, „jer ako je jedan deo sveta u problemu, drugi nije, ili je problem manje izražen. Na primer, usporavanje rasta u Kini, gde radimo izuzetno velike poslove, ove godine nam nije išao na ruku, ali smo zato i u Severnoj i u Južnoj Americi doživeli uzlet. Pa ni u samoj evrozoni situacija nije ista u svakoj zemlji, a na tržištima bivše Jugoslavije, u Bugarskoj i Rumuniji, pa čak i u Grčkoj ove godne smo imali veoma dobre rezultate. To govori da prednost koju imamo kao multinacionalka – da možemo da izbalansiramo naše godišnje rezultate nije dovoljna, ukoliko nismo u stanju da se veoma brzo prilagodimo uslovima na konkretnom tržištu“.
Stoga, dodaje naš sagovornik, kriza nije samo problem već i prilika da uspešne kompanije postanu jače. „U poslednjih 8, 9 godina uvećali smo obim obrta tri do četiri puta. Pre nešto više od decenije neke od konkurentskih kompanija su mogle da razmišljaju da nas kupe, a sada imamo isti obrt – i to je najbolji dokaz kojom dinamikom rastemo. Mi smo kompanija koja je spremna da rizikuje, jer to je jedini način da imamo dinamičan napredak“. Deo takve politike je i strateška odluka da se u vremenu krize kupi multinacinalna kompanija „Telvent“ sa preko osam hiljada zaposlenih. „Zahvaljujući toj akviziciji, mi smo od kompanije koja je bila prepoznatljiva po izuzetnoj opremi za upravljanje energijom, sada postali veoma ozbiljan igrač koji proizvodi i softver za te namene, znači da smo u mogućnosti da pružimo kompletan sistem usluga. „Telvent“ smo tergetirali upravo zbog toga, čime smo dobili i „Telvent DMS“, danas „Schneider Electric DMS NS“ u Novom Sadu – jedno veoma važno jezgro znanja, koje je omogućilo da se tu formira globalni centar za razvoj. Pored ogromnog rada i zalaganja, tajna njihovog uspeha je u vizionarstvu nekolicine ljudi da uspostave jako kvalitetne veze sa univerzitetom i da odmah regrutuju najbolje kadrove već nakon druge godine studija“. Uz takvu razvojnu osnovu budućnost deluje obećavajuće bez obzira na krizu, smatra Damljanović, „pogotovo što će energija, kao strateška grana, uvek biti prioritet u razmatranju svih budućih vlada i direktora kompanija“.
Zorica Žarković
MSP: 1000 zašto 1000 zato, decembar/januar 2012/13