Osnovana još davne 1472. godine, banka Monte Paski u Sijeni značajno je pomagala upravi ovog grada i podizanju životnog standarda u njemu. Međutim, politički i ekonomski skandali koji se sada vezuju uz njeno ime dovešće do završetka dosadašnjeg načina poslovanja.
Roberto Barcanti, bivši levičarski gradonačelnik Sijene tokom sedamdesetih, kaže da se transformacija nekada javnog preduzeća u akcionarsku kompaniju 1995. veoma „bolno osetila“ u ovom slučaju. „Mnogi su teško razlikovali filantropske aktivnosti banke od poslovanja njenih vlasnika sve do konačnog osnivanja zasebne fondacije i banke koja posluje na berzi“, ističe Barcanti.
Od 1995. do 2010. godine Fondacija ove banke dodelila je više od dve milijarde evra za izgradnju puteva, očuvanje kulturne tradicije, sportske terene, restorane, razne organizacije i njene volontere. Sve je to podeljeno preko fiksne šeme, kako dobitnici donacija svih političkih boja ne bi imali na šta da se žale. Svi gradonačelnici Sijene u poslednjih četvrt veka, osim poslednjeg, Franka Čekucija, započinjali su svoje političke karijere u Monte Paski banci. Lokalni stanovnici počeli su da je zovu „kravom muzarom“ zato što su manje-više svi u nekom trenutku dobili neku finansijsku „pomoć“ od nje.
Iako je tokom dugo vremena oko tog, zajedničkog, izvora novca „pomirivala“ sukobljene strane, Demohrišćane i Komunističku partiju, crkvu i masoneriju, radničke sindikate i bankare, sada čuvena banka više neće biti u mogućnosti to da radi. Pre godinu dana otkriveno je da se njena Fondacija nalazi na rubu provalije, bez imalo raspoloživih sredstava. Slavina je bila zavrnuta i čitav sistem je počeo da se urušava. Lokalna Demokratska stranka urušila se kada je na dnevni red došlo pitanje budžeta, a deo gradonačelnikove koalicije zatražio preispitivanje bančinih donatorskih priloga. Gradonačelnik Čekuci je nedugo potom bio smenjen.
Pošto se politička scena u Sijeni raspala u paramparčad, sada su i obični građani počeli da preispituju svoju budućnost. Mere štednje koje moraju da se sprovedu zbog opasnosti od bankrota dovele su do drastičnih rezova u sponzorstvima. Prvi su se na udaru našli fudbalski klub Sijena, kao i košarkaški Mens Sana (nekadašnji Montepaski), koji su ostali bez dva miliona, odnosno čak 10 miliona evra od sponzorskih ugovora.