Coworking Srbija, Coworking Hrvatska, Coworking BiH i Slovenija Coworking su inicijative koje su jedna za drugom pokrenute u poslednjih godinu dana i koje afirmišu poslovni model za koji se činilo da će, uprkos svetskom trendu, teško zaživeti na ovim prostorima. Ideja coworking-a je konkretizovana i u najnovijim projektima, poput dizajn inkubatora Nova Iskra u Beogradu ili HUB-a u Zagrebu, koji su omogućili da kreativci, studenti, frilenseri dobiju novi radni prostor čiju „fizičku i društvenu infrastrukturu“ mogu da koriste na najrazličitije načine. Zasnovani na principima kolaboracije, otvorenosti za rad i saradnju, održivosti, dostupnosti resursa i uslova za nesmetano bavljenje najrazličitijim profesijama, predstavljaju vrlo podsticajne i inovativne radne prostore.
U pitanju je koncept koji je 2005. godine razvio Brad Neuberg, programer u Silikonskoj dolini, nakon što je posao u korporaciji zamenio freelance karijerom. Iako je prvi coworking prostor koji je Neuberg pokrenuo ubrzo zatvoren, koncept zajedničkog rada u jednom objektu po principu rent-a-desk, tj. iznajmljivanja radnog stola, je zaživeo širom sveta. U pitanju je savremeni model rada koji omogućava samozaposlenim, honorarnim radnicima da periodično ili u kontinuitetu dele prostor sa ljudima iz sličnih ili potpuno različitih profesija. Pored optimalnih uslova rada i profesionalnog okruženja, coworker-i povratno doprinose održivosti zajednice tako što plaćaju određenu mesečnu članarinu za korišćenje radnog mesta. Ovaj vid neformalnog udruživanja tako omogućava i ekonomizaciju ukupnih troškova.
Od 2010. do 2012. godine broj coworking prostora u Evropi se povećao za 271 odsto. Prema dostupnim podacima sada u Evropi postoji 878 prostora a u svetu 2.072 što predstavlja ukupan rast od 245 odsto u odnosu na period od pre dve godine. U istraživanju Deskmag-a, najpoznatijeg web magazina za popularizaciju coworking-a, učestvovalo je i više od 2000 kreativaca, tj. korisnika ovakvih radnih prostora. Odgovori na pitanje koliko se promenio njihov način rada od kako su počeli da koriste zajednički radni prostor predstavljaju ujedno i argumente u korist coworking-a. Ne samo što je podsticajno okruženje uticalo na razvoj njihove kreativnosti, unapređenje poslovnih ideja već su ispitanici potvrdili kako su postali disciplinovaniji, u smislu da više poštuju zadate rokove nego kada su radili od kuće. Za rad u coworking prostoru su se odlučili najviše zbog druželjubive atmosfere, osećaja pripadnosti zajednici i kolektivu, interakcije sa drugim članovima koja podrazumeva i razmenu znanja, kao i zbog dobre kancelarijske strukture i fleksibilnog radnog vremena. Povrh toga, korisnici ovakvih prostora međusobno dele i poslovne kontakte i šanse za nove projekte. Većina coworker-a su i dalje freelancer-i koji čine 53 odsto ukupnog broja korisnika a 14 odsto čine preduzetnici. Čak 79 odsto postojećih coworking prostora ne pripada mreži ili franšizi već predstavljaju samostalne inicijative pokrenute na lokalu. Prema statistici, prosečna investicija za opremanje zajedničkog radnog prostora u zemljama Evrope je iznosila više od 70.000 eura što svedoči i o nezanemarljivim ulaganjima u tehnološke resurse coworking prostora, u prostorije za edukaciju, konferencije, sastanke ali i za odmor i raznodu. Na taj način ovi multifunkcionalni prostori kreativcima pružaju izuzetne uslove za nesmetano bavljenje freelance profesijama i za realizaciju njihovih preduzetničkih ideja.
Postoji dosta nedoumica oko neologizama poput biznis inkubatora, HUB-a i coworking prostora. Marko Krajnović i Lazar Jokić iz organizacije Coworking Srbija, koji se bave popularizacijom koncepta zajedničkog rada i neformalnog udruživanja, objašnjavaju: „HUB je jedan od formata radnog prostora koji se fokusira na rad na zajedničkim projektima što se u coworking prostorima ostavlja kao sloboda korisnicima. U HUB-u su korisnici podstaknuti da rade zajedno na projektima iako su možda došli sa nekim samostalnim inicijativama. U principu, u HUB-ovima se zajedničkim snagama često dolazi do društveno angažovanih i društveno korisnih rešenja. U Srbiji postoji i inicijativa za otvaranje HUB-a koji ima podršku centrale, tj. globalne mreže, i trenutno je u fazi pronalaženja adekvatnog prostora za rad.“
Kako je za coworking, pored zajedničkog, udruženog delovanja potrebna i podrška sredine, Krajnović i Jokić ističu: „Ono što bi nama dobro došlo od strane predstavnika lokalnih vlasti svakako jeste pomoć oko pronalaženja prostora, što može da se podvede pod večno goruću temu revitalizacije napuštenih i zaboravljenih javnih prostora. Kako coworking koncept u sebi sažima i inicijative vezane za razvoj preduzetništva kod mladih, pomoć vlasti i nadležnih institucija bi mogla da bude i šira od toga. Naša organizacija se trenutno ne oslanja na sistemske institucije jer bi voleli, kao i do sada, da veći deo stvari odradimo sami, svojom voljom, snagom i resursima.“
Osvrnuvši se na poslovni ambijent u regionu i optimalne uslove za razvoj coworking zajednica, objašnjavaju: „Sa kolegama iz regiona imamo sjajnu komunikaciju i svakako će se delovanje u budućnosti razvijati u dva pravca – lokalno i regionalno. Stanje u Hrvatskoj i Sloveniji je vrlo slično sa situacijom u Srbiji, samo što je moguće da tamo postoji malo više razumevanja za nove modele poslovanja. Ali može se reći da inicijative ‘vuku’ jedna drugu.“