Home TekstoviB&F PlusReprint Grenland: iskušenja lovaca na gambore

Grenland: iskušenja lovaca na gambore

by bifadmin

Globalno zagrevanje i otapanje ledenog pokrivača iznenada je stavilo
Grenland pred dve dileme: da li da dozvoli eksploataciju uranijuma i
drugih velikih zaliha ruda i retkih metala, i da li da moguće
bogatstvo iskoristi za otcepljenje od Danske. Odluka Kopenhagena da
da ostrvu veću autonomiju i smanji državne dotacije učinila je ova
razmišljanja još aktuelnijim.

Dugi niz godina Grenland je bio poznat jedino po – gamborima. Međutim,
topljenje ledenih glečera znači da će njegovi prirodni resursi
uskoro postati dostupni za iskorišćavanje. Ovakav razvoj je i
prokletstvo i blagoslov, koji Dance stavlja u tešku situaciju.
Najnovija šala među stanovnicima Grenlanda je da tamošnjim žiteljima
ime njihovog glavnog grada “Nuuk” polako počinje da liči na reč “nuk”
englesku skraćenicu za nuklearnu bojevu glavu (nuke). To znači da bi Grenland, a sa njim i Danska, uskoro mogli postati jedan od najvažnijih igrača u ligi zemalja koje poseduju uranijum.

To je ideja koja u mnogim ljudima na severu izaziva nelagodnost. Mnogima
je odavno poznato da Grenland ima depozite bogate rudom uranijuma. Donedavno, izgledalo je ne samo da je tim depozitima nemoguće pristupiti, već su oni smatrani zabranjenim voćem.

Više od četvrt veka, Danska je sprovodila politiku nulte tolerancije
prema svemu sa prefiksom nuklearni. Sada Kopenhagen pravi politički
zaokret. Danski šef Greenpeace-a Flarup Christensen nazvao je taj
razvoj događaja vrhunskim licemerjem, podsećajući Dance da su primorali
Šveđane da zatvore svoju nuklearnu elektranu – samo zato što je bila
previše blizu danske zemlje.

Iskušenja nezavisnosti

Šta se desilo? “Ključni element je da je tokom 2009. Grenland stekao veću
autonomiju uz mogućnost upravljanja svojim prirodnim resursima “,
objašnjava Sindi Vestergard iz Danskog instituta za međunarodne
studije. Veća autonomija takođe znači i kraj finansijske pomoći koja je obilno
stizala od Kopenhagena do Nuuka. A od gambora samih, teško je živeti.
Zato je uranijum postao toliko interesantan.

Ipak, Grenland ne može da odluči o tom pitanju jednostrano. Danska je
i dalje odgovorna za spoljnu i odbrambenu politiku. Štaviše, ovo ostrvo
sa manje od 60. 000 stanovnika nije u stanju da samo organizuje
rudarstvo.

Prema Vestergard, “Sve će se promeniti ako planovi o eksploataciji
uranijuma dobiju zeleno svetlo. To bi od Danske napravilo nuklearnog
igrača”. U ovom trenutku Kanada, Australija i Kazahstan su najveće
zemlje izvoznice uranijuma. S obzirom na ogromne zalihe, Danska i
Grenland će takođe postati ključni igrači.

Međutim, već i samo organizovanje svega na pravi način bio bi veliki
uspeh. “Trgovina uranijumom je jedna od najsumnjivijih na svetu. Kako
možete da budete sigurni da ovaj uranijum neće završiti u nuklearnom
naoružanju? Australijanci tvrde da je to moguće, ali očigledno ne
postoji garancija.” Otuda bi planovi o eksploataciji uranijuma mogli
naterati Dance, poznate ljubitelje i čuvare prirode,  da se suoče sa
imidžom koji će biti daleko od onog koji danas uživaju.

Da li će ribari postati rudari?

Grenland ima još mnogo više toga što bi mogao da izgubi. Globalno
zagrevanje ne znači samo da će rezerve uranijuma postati dostupnije
već to važi i za druge prirodne resurse. Ako eksploatacija uranijuma ostane
zabranjena, Grenland bi mogao propustiti da eksploatiše i velike
rezerve rude gvožđa, bakra, zlata i retkih metala koji su u okolini
nalazišta uranijuma. I to baš u trenutku kada međunarodni rudarski
giganti, i zemlje poput Južne Koreje i Kine, počinju da bivaju
zainteresovane za Grenland. Povrh svega toga, Grenland bi mogao
razbiti monopol Kine u oblasti retkih metala, veoma važnih za pravljenje
ključnih komponenti koje se danas ugrađuju u pametne telefone i automobile.

Kao što zapaža Kopenhagen Post, sirovinsko zaleđe Grenlanda je
istovremeno i prokletstvo i blagoslov. Topljenje ledenih vrhova
takođe izaziva nestanak sela koje se bave izlovom gambora. Ljuskari
koji traže hladnije vode idu dalje na sever, ostavljajući za sobom
nezaposlenost, egzodus stanovništva, pa čak i samoubistva. Pitanje je,
međutim, da li možete pretvoriti ribara u rudara.

Strateški značaj

Zaista, to nije jedini izazov. Prošle godine, pod pritiskom
međunarodnih kompanija Grenland je usvojio zakon kojim se omogućava
da se strani radnici plaćaju manje nego stanovnici Grenlanda. Na
primer, američki gigant aluminijuma Alcoa želeo je da otvori fabriku u
selu koje ima 3. 000 stanovnika. Plan je bio da zaposli jednak broj
poljskih i kineskih radnika. Kako će to uticati na lokalnu zajednicu
i kako bi se manje od 60. 000 stanovnika ostrva nosilo sa postojanjem
teških industrijskih postrojenja u njihovoj sredini?

SAD su već dugo svesne strateškog značaja Grenlanda. Po završetku Drugog
svetskog rata Amerikanci su Dancima ponudili 100 miliona dolara za
ostrvo. U ovom trenutku čini se da bi Nuuk želeo da sve više i više
ide svojim putem. “Do sada, ribolov je jedino što je Grenland imao, ”
objašnjava Vestergard. “Međutim, sada je jasno da je eksploatacija
sirovina – a oni ih zaista imaju mnogo –  smatra načinom na koji
bi zemlja mogla postati nezavisna.” Uskoro bi trebalo da se održe
izbori na Grenlandu, a lako je pogoditi šta će biti njihova glavna
tema.

Annelien De Greef, Politiken

Prevela: Tanja Jakobi

Pročitajte i ovo...