Guvernerka Narodne banke Srbije i danas je građanima poslala optimističku poruku da u 2013. neće živeti lošije nego lane, čemu će doprineti i napori rukovodstva centralne banke da inflacija bude bar upola manja nego u 2012. Na predstavljanju redovnog mesečnog izveštaja NBS o inflaciji Tabaković je rekla da to što će pored države u ovoj godini manje morati da troše i građani, jer će im realno biti manja primanja, ne znači da će im padati životni standard. Po njenom tumačenju, Vlada Srbije i NBS će obezbediti makroekonomsku stabilnost, koja će privući strane investiture, a oni će u Srbiji otvoriti nova radna mesta i tako pomoći privrednom rastu i punjenju bužeta, što je svima od koristi. Istovremeno, Srbija će se, kako je objasnila, zbog tih pozitivnih kretanja povoljnije zaduživati u inostranstvu, što će umanjiti rashode po osnovu otplate javnog duga, što je opet dobitak za sve.
Taj optimizam guvernerke o naglom padu inflacije nema čvrste temelje jer polazi od pretpostavke da će biti dobra poljoprivredna sezona, kakvu svake godine priželjkuje monetarna vlast, jer prosta računica pokazuje da cene hrane najviše utiču na kretanje inflacije. Upravo su nepovoljna klimatska dešavanja u 2012. optužena za prošlogodišnji rast cena hrane u Srbiji usled suše, što je najviše uticalo na rast inflacije od 12,2 odsto, a to je rekord u regionu kojeg takođe nije mimoišla suša.
Posle oktobarskog skoka inflacije od 2,8 odsto u novembru su stagnirale potrošačke cene kojima se meri inflacija, da bi u decembru došlo do deflacije od 0,4 odsto. U januaru su poskupele cigarete zbog uskladjivanja akciza, zatim lekovi, prirodni gas i grejanje, tako da će u tom mesecu rast inflacije biti nekoliko procenata. U martu će, verovatno, uslediti poskupljenje struje, što će uticati i na poskupljenje niza proizvoda, ali time će, po proceni NBS, biti stavljena tačka na poskupljenja.
Takozvani “pik” inflacije biće upravo u mesecu kad stuja poskupi i dalje, kako prognozira Tabakovićeva, sledi smirivanje cena, da bi na kraju četvrtog kvartala inflacija bila u predvidjenim granicama od najmanje 2,5 odsto, a najviše šest odsto.
“Na pad inflacije će najpre direktno uticati cene voća i povrća, naročito u maju i junu, dok će smanjenje cena prehrambenih poljoprivrednih proizvoda, kao što su pšenica i kukuruz, imati postepen uticaj krz niže troškove u proizvodnji preradjene robe”, navedeno je u februarskom izveštaju NBS o inflaciji.
Ukazano je da bi na pad inflacije u 2013. značajaniji uticaj trebalo da ima i jačanje dinara u prethodnom preiodu, kroz niže uvozne cene. NBS je uverena da će održati stabilnost kursa tokom 2013.godine, tako da neće trošiti devizne retve za odbranu domaće valute. Od početka ove godine centralna banka je samo jednom intervenisala na Međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila jače oscilacije kursa, i to kupovinom pet miliona evra.
Monetarna politika NBS je prethodnih osam meseci, od izbora novog rukovodstva centralne banke, postepeno pooštravana, kako bi se inflacija držala pod kontrolom. Referentna kamatna stopa je u tom periodu povećana sa 9,5 na 11,75 odsto. Guvernerka je danas oprezno najavila da će Izvršni odbor NBS u narednim mesecima razmotriti da li postoje uslovi za ubažavanje monetarne politike, ali se ogradila da će mere zavisiti od toga da li će dolaziti do neočekivanih promena uticaja na inflaciju pojedinih faktora koji pospešuju inflatorna očekivanja. Među tim faktorima svakako bi bili i preveremeni parlamentarni izbori koji po pravilu dovode do porasta javne potrošnje i populističkih poteza vlasti, koji se kasnije skupo otplaćuju. Dodatno bi i neka nova suša ili druge vremenske nepogode mogle da pokvare plan NBS o inflaciji, pa bi u tom slučaju monetarna politika išla u drugom, za banke i građane nepovoljnijem pravcu.
Guvernerka NBS nije odolela da se pred javnošću ne poraduje uspehu Naftne industrije Srbije i fabrike Fijat automobili Srbija, priznajući da joj te dve kompanije pomažu u sprečavanju odliva deviza iz zemlje. Naime, ona procenjuje da će samo zahvaljujući većoj preradi nafte i izvozu automobila spoljnotrgovinski deficit biti umanjen za 400 miliona evra.
Ekspanzija automobilske i naftne industrije, uz oporavak poljoprivredne proizvodnje, biće, po prognozi NBS, ključni pokretači privrednog rasta u Srbiji od “čak” 2,5 odsto. U četvrtom kvartalu 2012. ekonomska aktivnost je bila za 0,3 odsto viša nego u prethodnom tomesečju, ali za 1,5 odsto niža u odnosu na isti period 2011. Ukupni privredni pad u prošloj godini iznosio je dva odsto.
U 2012. je, po podacima NBS, neto priliv stranih direktnih investicija bio svega 253,1 milion evra, pre svega usled velikog odliva početkom godine u sektoru telekomunikacija, kad je Telekom Srbije isplatio grčkog partnera, kompaniju OTE. Ove godine Vlada Srbije računa da će privući možda i više od milijarde evra stranih investicija, od čega je veliki deo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata čiji investitori su najviše zainteresovani za poljoprivredu, glavnu uzdanicu NBS.Optimizam ne manjka ni Vladi, kao ni guvernerki, ali bi bilo dobro da se on manje oslanja na „pomoć prijatelja“ i pogled u nebo.
(kraj)