Pet nedavno pronađenih bakrenih novčića i gotovo 70 godina stara mapa na kojoj je ucrtano jedno“ X“ otkrića su zbog kojih će se možda ponovo pisati – jedna drugačija – australijska istorija.
Australijski naučnik Ian Mekintoš, trenutno profesor antropologije na Univerzitetu Indijana u SAD, planira ekspediciju za mesec jul, a u pokušaju da razbudi i “prodrma” arheološku zajednicu. Mekintoš želi da se vrati na Severnu teritoriju, mesto gde je 1944. nađeno pet novčića za koje je dokazano da su stari 1000 godina. Time bi se otvorila mogućnost da su pomorci iz dalekih zemalja pristajali na obale Australije u mnogo ranijem periodu nego što se to dosad verovalo.
Povratak u 1944. godinu, tokom Drugog svetskog rata a nakon što su japanski bombarderi napali Darvin dve godine ranije, 1942, ostrva Wessel – nenaseljena grupa ostrva naspram severnih obala Australije – postala su strateški važan položaj kojim bi se štitilo australijsko kopno. Australijski vojnik Mori Ajzenberg bio je stacioniran na jednom od tih ostrva kako bi uspostavio radarsku stanicu s ljudskom posadom. On i njegovi saborci provodili su svoje slobodno vreme u ribolovu na idiličnim plažama.
Sedeći tako sa svojim ribarskim štapom, otkrio je tj napipao šaku kovanica ispod sebe, u pesku.
Nije imao pojma odakle bi novčići mogli da potiču – svejedno, stavio ih je u džep a kasnije u jedan limeni poslužavnik. Godine 1979. ponovo je otkrio svoje “blago“, odlučivši da novčiće pošalje u muzej kako bi ih stručnjaci identifikovali.
Pokazalo se da su kovanice stare 1000 godina. Još uvek u potpunosti ne shvatajući kakvo je blago držao u rukama, obeležio je lokaciju na svojoj staroj vojnoj mapi jednim slovom “X“, kako bi setio gde ih je pronašao.
Otkriće je očigledno bilo zaboravljeno sve dok ga se pre nekoliko meseci nije poduhvatio Mekintoš. Prikupljene kovanice otvaraju mnoga važna pitanja: Kako je moguće da novac star jedan milenijum završi na udaljenoj plaži ostrva u vodama severne Australije? Da li to znači da su istraživači iz dalekih zemalja dolazili do obala Australije i pre no što ih je Džejms Kuk proglasio vlasništvom britanskog prestola 1770. godine?
Već nam je poznato da kapetan Kuk nije bio prvi beli pomorac koji je kročio na obale zapadne Australije. Godine 1606. holandski istraživač po imenu Viljem Jansun dopro je do poluostrva Kejp Jork u današnjem Kvinslendu, a njega je pomno i s nekoliko godina zakašnjenja pratio još jedan holandski moreplovac, Dirk Hartog. Španac Luiz Vaez de Tores otkrio je moreuz između Papue Nove Gvineje i Australije, koji je kasnije, njemu u čast, nazvan Toresovim Tesnacem.
Međutim, nijedan od tih istraživača nije ni prepoznao – pa tako ni potvrdio – da je otkrio čuveni južni kontinent,“terra australis incognita“, opisanog kao protivteg dotad poznatom kopnu na severnoj hemisferi, ucrtanom na mnogim tadašnjim kartama sveta.
Mekintoš i njegov tim australijskih i američkih istoričara, arheologa i geomorfologa kao i aboridžinski rendžeri kažu da ovih pet novčića datira iz perioda između 900-te i 1300-te godine nove ere.
U pitanju je afrički novac poreklom iz nekadašnjeg sultatnata Kilva sa ostrva u vodama Tanzanije. Danas su od ovog sultanata preostale samo ruševine koje su i zvanično uvrštene u svetsku baštinu. Kilva je nekada bila bogata trgovačka luka povezana s Indijom u periodu između u 13. i 16. stoleća. Trgovina zlatom, srebrom, biserima, parfemima, arapskim kamenim posuđem, persijskom keramikom i kineskim porculanom je Kilvu proizvela u jedan od najuticajnijih lučkih gradova svog doba na području istočne Afrike.
Bakreni novčići bili su ujedno i prvi novac ikad proizveden u podsaharskoj Africi, a prema Mekintošu, dosad je samo dva puta pronađen izvan Afrike: jednom u Omanu i drugi put u Australiji 1944.godine, od strane Ajzenberga. Stari novac ne mora obavezno imati i neku veliku novčanu vrednost, ali je za arheologe neprocenjiv, kaže McIntosh.
Arheolozi su već dugo podozrevali kako bi rani pomorski trgovinski putevi, koji su povezivali istočnu Afriku, Arabiju, Indiju i Ostrva začina mogli biti stari čak i 1000 godina.
Ili su, možda, novčići mogli biti nanešeni na obalu nakon brodoloma.
Kad je Ajzenberg otkrio ove bakrene novčiće, on je istovremeno pronašao i četiri novčića koji su poticali od Holandske Istočnoindijske Kompanije – jedan od njih datira iz 1690, što podseća na one prve holandske moreplovce koje su plovili tik uz australijske obale i pre Kuka. Mekintoš tokom svoje julske ekspedicije želi da iznađe odgovore na još neke nepoznanice – nije, dakle, u pitanju samo Ajzenbergova plaža i mesto na njoj označeno sa ‘‘X’‘. On će takođe biti u potrazi za skrivenom pećinom Aboridžina, čije legende govore o ovim događajima.
Ova pećina bi trebalo da se nalazi u neposrednoj blizini plaže, tamo gde je Ajzenberg jednom pronašao novčiće – pretpostavka je i da je pećina puna ‘doblona’, starog španskog novca, kao i oružja koje datira iz tog doba.
Ukoliko Mekintoš i njegov tim pronađu ono za čim tragaju, ovi ostaci bi bili ne samo otkriće neprocenjivog blaga već i dokaz koja bi mogao prepraviti sadašnju australijsku istoriju.
(M.L.)