Istraživanje na američkom univerzitetu „Jejl“ da li je majmunima svojstven osećaj za trgovinu iznenadilo je same istraživače, kada su majmuni nakon određenog vremena i mimo pravila pod kojima je izvođen eksperiment krenuli u pljačku, nasilje i prostituciju da bi se domogli novca. Predlog istraživača da se eksperiment proširi i nastavi u prirodnim uslovima je odbijen, a sam autor istraživanja, ekonomista Kit Čen je priznao da je odluka ispravna, jer su majmuni suviše brzo počeli da liče na ljude.
Američki ekonomista Kit Čen, inače sin kineskih emigranata, bio je opčinjen marksizmom dok je studirao na univerzitetu „Stenford“. Ta faza se završila po principu „mladost, ludost“ i Čen je napravio zaokret ka tržišnoj ekonomiji, stekavši zvanje profesora na američkom univerzitetu „Jejl“. Ipak, zadržao je nešto od mladalačke ekscentričnosti. Umesto da se opredeli za makroekonomiju, koja predstavlja odskočnu dasku ka naučnoj slavi (od koje se ne živi, ali se lepo živi od prihoda koji je prate), rešio je da se posveti ekonomiji koja, kako kaže, „vreba iz senke“. Reč je o istraživanjima na mikro nivou, a čiji je cilj da se razumeju ekonomski izbori koje prave pojedinci ne samo kada donose odluke o kupovini, već i u drugim segmentima svakodnevnog života. No, Čen se nije zadovoljio da proučava samo ponašanje ljudske populacije, već je svoja istraživanja proširio i na životinje, u potrazi za odgovorom da li im je svojstven osećaj za trgovinu.
Polazna tačka za njegove eksperimente je čuvena tvrdnja osnivača klasične ekonomije Adama Smita, da samo ljudska vrsta ima smisao za novčanu razmenu. „Niko nikada nije video psa kako obavlja namernu razmenu koske za kosku sa drugim psom. Nikada niko nije video da bilo koja životinja gestovima i prirodnim glasovima poručuje drugoj: ovo je moje, to je tvoje; želim da dam ovo za ono“, samouvereno je zaključio Smit. Ali da li je bio u pravu? Čen se zapitao šta bi se desilo ako bi skupinu majmuna pokušao da nauči da koristi novac?
Sklonost kocki
Za svoj eksperiment odabrao je kapucine, vrste smeđih majmuna, koji imaju mali mozak i koji su pretežno fokusirani na hranu i seks. Te dve dominantne osobine su ih, po Čenovim rečima, činile odličnim subjektima za istraživanja o ponašanju zasnovanom na ekonomskom interesu. Čen je zajedno sa kolegom Venkatom Lakšminarajananom odabrao deset kapucina za laboratoriju koju je organizovala psiholog Lori Santon u bolnici „Jejl- Nju Hejven“. Kapucini, među kojima su bile četiri ženke i šest mužjaka, dobili su imena po likovima iz filmova o Džejmsu Bondu, a Čenu je najzanimljiviji bio Alfa mužjak, nazvan Feliks po agentu CIA u popularnom filmskom serijalu, Feliksu Lejteru.
Prvi korak je bio da nauči majmune da novčići imaju vrednost. Nakon što su ih majmuni onjušili i shvatili da to nije za jelo, naučnici su im davali novčić i potom pokazali poslasticu. Svaki put kada bi majmun istraživaču vratio novčić, dobijao je u zamenu neku poslasticu. To je trajalo više meseci, ali majmuni su najzad naučili da novčićem mogu da kupe hranu. Takođe se ispostavilo da za novčić uzimaju ono što im se više sviđa. Na primer, dva istraživača bi istovremeno iznela žele bombone i kisele jabuke, a majmunu bi dali jedan novčić. Majmuni su brzo shvatili nastavak igre i počeli da daju taj novčić onom istraživaču čija ponuda u hrani bi im se više svidela.
Sledeća faza je bila da se uvedu cenovni šokovi. Feliksova omiljena hrana su bile žele bombone i navikao je da dobije tri bombone za jedan novčić. Kada mu je Čen prvi put ponudio samo dve bombone za jedan novčić, Feliks je na njegovo iznenađenje reagovao veoma racionalno, kao potom i ostali majmuni: kada je cena hrane rasla kupovali su manje, a kada je padala uzimali su više, i od viška počeli da prave zalihe. Pošto su majmuni dokazali da u svojoj ekonomiji umeju da se ponašaju veoma racionalno, usledio je test iracionalnog ekonomskog ponašanja.
Naučnici su organizovali dve igre na sreću. U prvoj, kapucinu su pokazali jedan grozd i u zavisnosti od toga na koju stranu novčić padne dobijao je ili taj jedan, a ako ima sreće, dva grozda. U drugoj igri kapucin odmah vidi dva grozda, ali ako nema sreće u bacanja novčića, istraživač mu uzima jedan grozd. U oba slučaja, majmun je u proseku dobijao isti broj grozdova. Ali prva igra je bila nameštena po principu „manji ali sigurniji dobitak“, a druga po suprotnom „obećavajući veći dobitak ali uz veći rizik od gubitka“. Od deset majmuna, njih osam se opredelilo za drugu, kockarsku opciju. Čen tvrdi da je i taj deo eskperimenta pokazao da je ponašanje majmuna uporedivo sa ljudskim, „s obzirom da se njegov ishod statistički ne razlikuje mnogo od ponašanja većine berzanskih investitora“.
Zločin se isplati
Međutim, onda su majmuni iznenadili istraživače – došlo je do neplaniranog incidenta u istraživanju. Omiljeni Alfa-mužjak Feliks, kada mu je Čen uobičajeno ponudio jedan novčić iz gomile u posudi (kako bi mu ga nakon toga tražio u zamenu za hranu), zgrabio je celu posudu i sa njom pobegao u kavez. „To je bila klasična pljačka banke“, prepričavao je kasnije Čen. U kavezu, u kojem su bili i ostali majmuni, nastala je tuča i vriska u nastojanju svakog od njih da se dočepa što više novčića. Pokušaj istraživača da ih razdvoje nije davao naročite rezultate, sve dok nisu pribegli većoj količni poslastica kao nagradi za one koji prestanu da se tuku. Ta metoda se pokazala uspešnom, a majmuni su naučili sledeću lekciju o ljudskoj civilizaciji: zločin se isplati!
Potom se desilo još nešto veoma zanimljivo. Jedan majmun je, umesto da svoj novčić da istraživaču za hranu, prišao majmunici i ponudio joj novčić, istovremeno pokazujući sve manifestacije seksualne želje. Majmunica je uzela novčić i prihvatila seks, a potom je sa novčićem došla kod istraživača da ga ponudi za hranu. Ova epizoda je potpuno zbunila Čena i njegove kolege. Do tada su istraživači sprovodili usko definisane eksperimente sa novčanim transakcijama, uvek samo sa po jednim majmunom. Šta bi se desilo ako bi pokušali da direktno uvedu novac u majmunsku zajednicu u laboratoriji, a potom da prošire eksperiment na veći uzorak u prirodnim uslovima?
Ali Čenov san o začetku i razvoju majmunskog kapitalizma nije zaživeo. Dalja istraživanja nisu odobrena usled sve manjih univerzitetskih budžeta za te namene u situaciji ekonomske krize, ali i pritisaka organizacija za zaštitu životinja, koje su digle uzbunu da bi takav eksperiment sa kapucinima u prirodnim uslovima nepovratno narušio njihovu socijalnu strukturu. „Verovatno su u pravu“; priznaje Kit Čen, „jer ako su se kapucini tako brzo okrenuli pljački, nasilju i prostituciji da bi se dokopali novca, koliko bi trebalo vremena da usvoje i druge pošasti koje bi ih učinile – ljudima“: