Trodimenzionalni štampač hrane kojeg je osmislio Andžan Kontraktor podseća nas na popularni „replikator“ iz TV serije ‘Zvezdane Staze’ , od kojeg je kapetan Pikard stalno naručivao čaj . I zaista, Kontraktorova kompanija, Systems & Materials Research Corporation (Korporacija za istraživanje sistema i materijala ) dobila je od svemirske agencije NASA grant od samo 125 hiljada dolara i rok od šest meseci da kreira prototip univerzalnog sintetizatora hrane.
Kristofer Mims, 21. maj 2013, Quartz blog
Ali, Kontraktor, mašinski inženjer sa iskustvom u 3D štampi, predviđa daleko konkretniju, i, konačno, značajniju primenu ove tehnologije. Predviđa da će uskoro doći dan kada će svaka kuhinja posedovati 3D štampač hrane, koji će pomagati da se prehrani 12 milijardi ljudi, tako što će sintetisati sloj po sloj u građenju nutricionistički odgovarajućih obroka – iz kertridža sa prahom i ulja, koji će se kupovati u svakoj bakalnici. Ostvarivanje Andžanove vizije značilo bi da je došao kraj bacanju neupotrebljene hrane jer prah i sistem za njegovo korišćenje mogu stajati na vašoj polici i 30 godina – bilo da je u kertridžima šećer, složeni ugljenih hidrati, proteini ili neka druga osnovna gradivna jedinica – one bi bile prethodno sasvim potrošene, pre no što biste se s praznim kertridžom vratili na dopunu u prodavnicu.
Sveprisutni sintetizatori hrane stvoriće nove načine za proizvodnju bazičnih kalorija na kojima počiva. Pošto je u pitanju prah, moglo bi se uneti sve ono u čemu su sadržani pravi organski molekuli. Već znamo da je ishrana mesom ekološki neodrživa, pa zašto ne bismo sve naše proteine dobijali od insekata ?
Ako bi vam ishrana namirnicama koju je “ispljunula” ta ista vrsta 3D štampača koji se trenutno koriste za doslovce sve – od delova za mlazne motore do dela iz likovne umetnosti – ne zvuči previše primamljivo, a razlog tome je što ste trenutno (još uvek) u stanju da sebi priuštite dobre stvari tj dobru hranu, kaže Andžan. Ipak, možda više nećete biti u takvoj situaciji onda kada svetska populacija bude dostigla svoj najveći opseg , verovatno negde krajem ovog stoleća.
„Mislim, kao i mnogi ekonomisti, da sadašnjim sistemima ishrane nije moguće obezbediti dovoljno hrane potrebne za 12 milijardi ljudi“, kaže on. „Tako ćemo najzad biti primorani da izmenimo sopstvenu percepciju onoga što tretiramo kao hranu.“
Biće pice i na Marsu
Ako Kontraktorova utopijsko-distopijska vizija hrane budućnosti bude prošla, biće to još argument u prilog svemirskih istraživanja koja nisu potpuno gubljenje novca. Njegov početni grant dobijen od NASA-inog programa ‘Small Business Innovation Research’, namenjen je razvijanju sistema koji može da štampa hranu za astronaute na veoma dugim svemirskim misijama. Na primer, sve do Marsa.
„Velika rastojanja prilikom svemirskih putovanja zahteva 15 i više godina“, kaže Kontraktor. „Način na koji mi radimo zasniva se na tome da sve ugljene hidrate, proteine, makro i mikro hranljive materije imamo u obliku praha. Izvlačimo vlagu iz hrane, pa ona, u svom pulverzovanom obliku, može trajati i 30 godina. “
Pica je očigledan kandidat za dobre “3D printove”, jer se može štampati u različitim slojevima, tako da zahteva samo glavu štampača koja će nabacivati jedan po jedan sloj hranljivih supstanci. Kontraktorov „pica-printer“ je još uvek na papiru i u konceptualnoj fazi, a počeće da radi za oko dve nedelje. Printer funkcioniše tako što prvo „štampa“ sloj testa, koje se peče u isto vreme kada se i „printuje“, od temperature zagrejane ploče na dnu štampača. Onda se nanosi ‘paradajz baza“, koja je takođe pohranjena u kertridžu u obliku praha, a zatim se meša sa vodom i uljem,“ kaže Kontraktor.
Konačno, pica se ukrašava slojem koji zvuči nadasve ukusno – „proteinskim slojem“ koji bi mogao poticati iz bilo kog izvora – proteina iz životinja, mleka ili biljaka . Prototip pica-štampača koji je Andžanu pomogao da dobije donaciju od agencije NASA bio je jednostavni ‘čokolada-štampač’. Možda isprva nije bilo mnogo toga spektakularnog za videti, niti je njegov štampač prvi takve vrste , ali je barem dokaz da ovaj koncept – pod određenim uslovima – može funkcionisati.
Zamena kuvara ‘open-source’ receptima
Foto: SMRC prototip 3D štampača hrane biće zasnovan na open-source hardveru iz projekta ‘RepRap’.
Sećate li se bakine kutije s receptima, njenog kuvar -prave riznice ispisane grafitnom olovkom na požutelim listićima? U budućnosti ćemo svi moći da direktno naručujemo i “štampamo” hranu po onlajn recepturama, baš kao što danas sa interneta “skidamo” softver čijim se instrukcijama povinuju naši računari. Analogno tome, svaki recept bio bi skup instrukcija koji govori štampaču koji se kertridž meša sa kojim tečnostima, u kom procentu tj. koliko ga treba naprskati, sloj po sloj.
Ovo će biti moguće jer je Kontraktorov plan da deo svog softvera za 3D printer zadrži u obliku sasvim otvorenog koda (open source), tako da svako može da ga preuzme, prepravi shodno svojim željama i ukusima, rastavi ga, shvati, i podesi recepte tako da se oni uklope u specifičan printer. To bi, naravno, omogućilo razmenu recepata čak i u slučaju da su štampači zaštićeni od strane proizvođača – zamislite nešto kao App Store, ali za recepte – mada Kontraktor smatra da će, očuvanjem svog softvera kao otvorenog koda, pružiti ljudima više mogućnosti za kreativno korišćenje svog ‘hardvera’ (tj. 3D štampača hrane). Njegov prototip 3D printera takođe se zasniva na open source opremi tj. hardveru – drugoj generaciji RepRap 3D štampača .
„Jedna od glavnih prednosti 3D štampača je u tome što pruža personalizaciju ishrane“, kaže Kontraktor. „Bilo da je u pitanju muškarac, žena ili npr. bolesnik – svi imaju različite potrebe. Ako možete da isprogramirate vaše potrebe i unesete ih kao instrukcije u 3D štampač, tada će biti moguće odštampati tačno one hranljive materije koje su programom zahtevane.“
Farme će biti zamenjene izvorima ekološki odgovarajućih kalorija
2032: Ukusne obrok-kocke ‘Ujka Sem’, laserski sintetizovane od granulisanih crvića-brašnara; ovo nije samo vizija budućnosti već i praktičan deo TNO istraživanja o osnovama zdravog doručka.
Kontraktor je “agnostik” kada je u pitanju vrsta izvora hrane koju bi njegov sistem koristio u obliku praha. Po jednom konceptu, 3D štampač će biti u mogućnosti da koristi bilo kakav “hranljivi materijal” kao početnu bazu jestivog obroka, navodi se u pomenutom istraživanju koje je izradio tim stručnjaka holandske holding kompanije TNO Research , u čijem su posedu mnogobrojne tehnološke firme.
TNO Research planira da njihovi 3D štampani obroci sadrže sastojke koji bi bili „alternativa“ postojećoj, konvencionalnoj hrani : alge, sočivicu, travu, vučje seme, lišće repe i insekte.
Od astronauta do tržišta u razvoju
Dok je početni fokus Kontraktora i njegovog tima na aplikacijama za daleka svemirska putovanja, drugi njegov cilj je da za svoj sistema za 3D štampanje izdaje licence onima koji od ovoog koncepta žele da naprave posao. Njegova kompanija je „u prošlosti bila u tome prilično uspešna“. Tako je, sa svojim timom, kreirao uređaj koji koristi mikrotalase za procenu strukturnog integriteta avionskih panela, koncipirajući takođe i svojevrsni metalni šrafov koji sebe oblaže zaštitnom zaptivnom masom nakon što se ušrafi u sloj metala.
S obzirom da 3D štampač hrane još ne postoji čak ni u formi prototipa, isuviše je rano baviti se pitanjima koliko je zdrava (ili nije) ovakva hrana koja se “printuje”. Ipak, nadajmo se da će se pica od algi i cvrčaka ispostaviti ukusnijom nego što zvuči.
(Priredio: Milan Lukić)
